Kao zagovornica borbe protiv svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije dece, zahvalna sam što ovo pitanje dobija nacionalnu pažnju kakvu zaslužuje. Međutim, kao neko ko je preživeo seks trafiking dece, zabrinuta sam zbog mnogih fotografija koje se koriste u naporima da se podigne svest o ovoj temi.

Dok se zagovornici širom zemlje pripremaju za ovomesečne napore što se podizanja svesti tiče, želela bih da odvojim malo vremena i pozabavim se konkretno naporima koji su usmereni ka seks trafikingu dece u Americi.

Slučajno sam, 2009. godine, naišla na dokumentarac o seks trafikingu u Indiji. Gledala sam priče žena i devojčica koje su prisiljene, namamljene, ili rođene da rade u bordelima.

Priča jedne mlade devojke me naročito pogodila. Rad u seksualnoj trgovini je za nju postao toliko normalan da je, nakon što je spasena od strane jednog zagovornika, pobegla i vratila se u bordel.

To je bio trenutak u kom sam shvatila da sam i ja možda žrtva seks trafikinga. U leto između osmog razreda i prve godine srednje škole, upoznala sam muškarca u tržnom centru u Nju Džersiju. Taj muškarac me je ubedio da pobegnem od kuće, i u roku od nekoliko sati nakon što sam to učinila, primorao me je na prostituciju u Atlantik Sitiju. Na kraju sam uhapšena, i vraćena roditeljima. Ali, kao i mlada devojka u Indiji, sama sam se vratila u Atlantik Siti nekoliko nedelja kasnije.

Do tog trenutka, nisam znala da postoji termin za ono što mi se dogodilo 1992. godine. Nisam znala ni da postoje drugi koji su poput mene. Nakon pretraživanja interneta, povezala sam se sa zastupnicima i preživelima u Vašingtonu, i ne mogu rečima opisati u kojoj meri mi je to promenilo život.

Osećala sam se dužnom da nastavim da delim svoju priču, i upravo tu je moje putovanje doživelo nepoželjan preokret.

Dok sam na različitim događajima pričala o svom iskustvu, iz publike su se čula pitanja “Zašto si razgovarala sa nepoznatim čovekom?” i “Zašto nisi pobegla od tog čoveka?”. Iako sam tada bila odrasla osoba sa fakultetskom diplomom, ponovo sam se osetila kao ta 14-ogodišnja devojčica koju su pogrešno shvatili, osuđivali i okrivili i policija i članovi porodice i prijatelji.

Tokom sledećih govora, počela sam da primećujem postere izložene na mnogim sličnim događajima. Oni su često prikazivali devojke koje su bile pretučene, drogirane ili vezane za krevete, ili nešto slično što bi ukazalo na okolnosti prisile i ropstva. Nijedna od ovih fotografija nije predstavljala moje iskustvo. Nisam bila oteta iz svoje spavaće sobe; nisam bila držana u okovima, i nikada nisam strahovala za svoj život. Počela sam da se pitam da li sam uopšte i bila žrtva seks trafikinga.

A onda sam prestala da pričam o tome.

Srećom, počela sam i da istražujem temu trgovine ljudima, naročito seks trafikinga dece, i ozbiljnije se pozabavila svojim sećanjima iz detinjstva kako bih pronašla odgovore na pitanja koja mi je publika ranije postavljala.

Ovo istraživanje, za koje mi je bilo potrebno više od godinu dana, formiralo je moju prvu objavljenu knjigu “Hodajući plen: Kako je američka omladina ranjiva na seksualno ropstvo”. Jedna od glavnih poruka, koju pokušavam da usadim čitaocima, je da su “voljne žrtve” (tj. one koje sebe ne vide kao žrtve i, kao rezultat toga, ne traže niti prihvataju pomoć) takođe žrtve kojima je potrebno saosećanje i zalaganje njihovih zajednica.

Nikada ne smemo ispitivati dete-žrtvu o tome zašto jeste, ili nije, nešto uradilo. Umesto toga, moramo ispitati koji bi faktori naveli dete da postane “voljna žrtva”, i moramo smatrati počinioce, a ne dete, odgovornim.

Fotografije mogu biti moćan alat u ovoj borbi, i mnoge, naročito one koje prikazuju nasilje nad decom, mogu svojom šokantnošću da nateraju javnost da obrati pažnju. Međutim, preterana upotreba takvih fotografija može da nanese štetu kampanjama za podizanje svesti, konkretno o seks trafikingu dece u Americi.

Zašto? One mogu nenamerno uzrokovati da javnost počne da projektuje krivicu na one koje su užasna iskustva toliko slomila da život u prostituciji ne vide kao nešto iz čega treba da budu “spaseni”.

To ne znači da se nasilje ne dešava deci i mladima u prostituciji. Zapravo, čula sam mnoge bolne priče koje detaljno opisuju nasilje nad decom-žrtvama od strane trgovaca i drugih eksploatatora. Što je osoba duže uključena u prostituciju, veće su šanse da će on ili ona biti suočeni sa nasiljem ili ga iskusiti.

Međutim, često se u seks trafikingu dece desi da se počinioci prvo sprijatelje sa njima, zavode ih, i/ili namame u prisilne ili eksploatativne odnose, pre nego što dođe do vidljivih oblika nasilja.

Zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima (TVPA) nalaže da sila, prevara ili prinuda nisu elementi koji moraju da se nađu u slučajevima seks trafikinga dece.

Postoji razlog za ovo: deca i mladi mnogo su podložniji manipulaciji i eksploataciji od odraslih, naročito oni slučajevi sa dodatnim faktorima rizika.

Kada objavljujemo fotografije mladih koji su prebijeni i drogirani, ili okovani lancima, vezani, ili bilo šta slično što bi ukazalo na otmicu i ropstvo, podrivamo ovu važnu stavku saveznih propisa. Ali, što je još važnije, i rizikujemo otuđenje žrtava.

Možda se to može izbeći ukoliko se prikazi nasilja uravnoteže fotografijama koje prikazuju nenasilnu prinudu. Kao i pomenuti dokumentarac, moramo podeliti ili prikazati više priča koje otkrivaju različite scenarije eksploatacije.

Ukoliko imate za cilj podizanje svesti o seks trafikingu odraslih muškaraca i žena u Americi, prikazi nasilja bi bili prikladniji. I, to bi bilo izuzetno važno, s obzirom na nesrećan manjak zastupanja odraslih žrtava seks trafikinga, kao i odraslih i dece žrtava radne eksploatacije. U čast nacionalnog meseca prevencije ropstva i trgovine ljudima, šaljem duboku zahvalnost svima koji se bore za podizanje svesti širom sveta. Vaši napori su i više nego cenjeni.

Ipak, ohrabrujem vas da se osigurate da su ti napori i informisani i smisleni, kako biste pomogli da se utre put za prave i efektne promene.

Odgovorno zastupanje je važno. To je jedini način da se istinski bavi ovom temom, i da se spreče svi oblici trgovine ljudima i eksploatacija dece u zemlji i širom sveta.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://elitedaily.com/news/world/human-trafficking-prevention-month/895088/