Prihvatilišta za žene i devojčice sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja koje postoje i funkcionišu u Srbiji, suočavaju se sa brojnim izazovima u svom radu i u pružanju usluge sigurnog smeštaja. Ti izazovi obuhvataju različite i neujednačene prakse u postupanju ovih prihvatilišta, kao što su prijem korisnica, procena rizika, planiranje i drugo. Imajući u vidu ove izazove, kao i potrebu da se definišu zajednički standardi kvaliteta za pružanje ove usluge u svim prihvatilištima, organizacija „Atina“ izradila je Nacrt Pravilnika o bližim uslovima i funkcionalnim standardima za pružanje i ostvarivanje usluge smeštaja u prihvatilištu za žene i devojčice sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja (dalje: Pravilnik). Ovaj dokument nastao je na osnovu urađene “Analize zatečenog stanja - Funkcionisanje i rad prihvatilišta za žene žrtve nasilja” koje postoje u Srbiji,  razgovora sa njihovim zaposlenima, kao i na osnovu dugogodišnjeg iskustva organizacije „Atina“ u zaštiti žena sa iskustvom trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja, i pružanja licencirane usluge stanovanja uz podršku. 

Cilj ovog dokumenta jeste da propiše i na jednom mestu pobroji bliže uslove i funkcionalne standarde za pružanje i ostvarivanje usluge smeštaja u prihvatilištima za žene i devojčice sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, kako bi na taj način unapredio samu uslugu sigurnog smeštaja, oporavak žena i devojčica koje su pretrpele rodno zasnovano nasilje i koje ovu uslugu koriste, a takođe i olakšao rad prihvatilištima i njihovim zaposlenima. Namera je i da se ukaže na sve neophodne korake u radu sa ženama žrtvama nasilja, kao i u radu sa njihovom decom, kako bi se zatvorio krug nasilja. S tim u vezi, ovaj Pravilnik jeste putokaz u postupanju i trebalo bi ga koristiti u svim aktivnostima u koje su korisnice prihvatilišta uključene, ili koje se za njih organizuju.  

Nacrt Pravilnika sadrži četiri osnovna dela, koji su podeljeni na ukupno 68 članova. Prvi deo odnosi se na Osnovne odredbe, i on govori o predmetu Pravilnika, svrsi usluge smeštaja u prihvatilištu za žene žrtve nasilja, kao i kome je sve ona dostupna. U drugom delu predstavljeni su osnovni principi pružanja usluga podrške ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja, kao što su rodno osetljiv pristup u radu, poštovanje privatnog i porodičnog života, nediskriminacija, i drugi principi neophodni u radu sa ženama i devojčicama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. Treći deo govori o minimalnim funkcionalnim standardima stručnih postupaka, i u njemu su navedeni standardi vezani za prijem i smeštanje korisnica, za dalje planiranje, ali i za razvoj osoblja prihvatilišta, postupke evaluacije i supervizije, i načine pristupa drugim uslugama podrške koji su dostupni u lokalnoj zajednici. Poslednji, četvrti deo, sadrži minimalne standarde aktivnosti i mera i u njemu su opisani standardi za krizne intervencije, savetovanje, osnaživanje, kućni red, kao i za sve druge situacije i aktivnosti od značaja za neometani i bezbedan rad prihvatilišta i boravak žena i devojčica u njima.

Pravilnik kvalitativnih standarda treba da razdvoji aktivnosti i mere od stručnog postupka definišući i jedno i drugo. Način na koji će se neka aktivnost sprovoditi, principi koji se moraju prilikom sprovođenja poštovati, standardi koji moraju biti zadovoljeni i uopšte definisanje šta sve stručni rad mora da ispuni kako bi se pružila adekvatna podrška ženi sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja predstavlja revolucionarnu promenu u socijalnoj zaštiti u Republici Srbiji. Sama usluga, odnosno kompleksnost njenog sprovođenja nameće potrebu odvajanja ove usluge od drugih i njenu specijalizaciju. Iako svaka usluga ima svoje kompleksnosti i specifičnosti definitivno nijedna druga usluga u sistemu socijalne zaštite ne nameće na isti način dva vrlo kompleksna zahteva: očuvanje bezbednosti korisnica i njihovo osnaživanje (prevazilaženje traumatskog iskustva) a pored toga i aktivan rad sa decom svedocima nasilja, u cilju prevencije i razvoja. Zbog toga je posebno važno definisati na detaljan i precizan način standarde vezane za sprovođenje ove usluge, tako da oba zahteva budu u jednakoj meri ispoštovana, te da jedan cilj ne bude zadovoljen na uštrb drugog. Кvalitativni standardi zapravo omogućavaju paralelno ispunjavanje oba cilja i kontinuiranu podršku ženama sa iskustvom nasilja, koja se ne vezuje samo za period korišćenja usluge već omogućava dostupnost ekspertize i nakon napuštanja samog smeštaja, što do sada nije bio slučaj.

Sadašnja praksa i rešenja u normativnom smislu uopšte ne prepoznaju da su podjednako česti korisnici ove usluge deca svedoci nasilja. Međunarodni standardi jasno naglašavaju potrebu da se deca svedoci nasilja tretiraju kao žrtve nasilja u istoj meri kao i njihove majke. Standardi kvaliteta, reformski pristupaju ovom pitanju jasno definišući rad sa decom koja sa svojim majkama koriste uslugu prihvatilišta, ne umanjujući ulogu organa starateljstva, ali dodeljujući odgovornost pružaocu usluga da aktivno i neizostavno učestvuje u zaštiti najboljeg interesa deteta.

Nacrt ovog Pravilnika upućen je resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije i ono bi trebalo da preduzme dalje korake neophodne za usvajanje ovog dokumenta. Izrada i usvajanje pravilnika u ovoj oblasti predstavlja i obavezu Republike Srbije koja proizlazi iz preporuka iz Izveštaja GREVIO komiteta Saveta Evrope, koji prati primenu Кonvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istambulska konvencija), upućenog Srbiji 2020. godine. U njemu se Srbija poziva da uvede i primenjuje standarde kvaliteta (kao dodatak postojećim standardima licenciranja) za skloništa koja smeštaju žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. 

Zahvaljujemo se svim koleginicama i kolegama iz prihvatilišta za žene i devojčice sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, čija su uvidi i znanje doprineli izradi ovog dokumenta. Posebnu zahvalnost dugujemo koleginicama Lidiji Milanović, Nedi Marković, Andrijani Radoičić Nedeljković i Marijani Savić, koje su neposredno učestvovale u izradi nacrta ovog Pravilnika. 

Tim organizacije „Atina“

Ova publikacija nastala je u okviru projekta “Bolja podrška za žene i decu žrtve nasilja - unapređenje pristupačnosti i kapaciteta Sigurnih kuća u Srbiji” koji Udruženje građana “Atina” sprovodi u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women, u okviru UN Women regionalnog programa „Zaustavljanje nasilja nad ženama u zemljama Zapadnog Balkana i u Turskoj: primena normi, promena svesti“, finansiranog od strane Evropske unije.

Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autorki, i ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.