„Postoje na hiljade potencijalnih žrtava na zapadnom Balkanu, onih koji su ranjivi i socijalno marginalizovani. Ovi ljudi su u permanentnoj životnoj opasnosti da upadnu u zamku trgovine ljudima.”

“Decentralizacija socijalnih usluga u cilju zadovoljavanja stvarnih potreba marginalizovanih grupa društva nikada ne bi funkcionisala bez organizacija civilnog društva kao nezaobilaznih pružalaca podrške i pomoći!”

“Region je odgovorio na izazov koji je zadao problem trgovine ljudima, boljom koordinacijom i kooperacijom granične policije kao i pratećim zakonodavnim reformama, a sve u cilju usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima”.

Volfgang Jesen, direktor jedinstvenog regionalnog programa za socijalnu zaštitu i prevenciju trgovine ljudima pri Nemačkoj organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koji je iskustvo sticao u više od 30 zemalja sveta, kaže da su većina identifikovanih žrtava trgovine ljudima deca, ranjive grupe, kao i da najveći broj njih pripada romskoj populaciji. Za portal NVO Atina, on govori o specifičnostima ovog fenomena na području Balkana, koliko su Vlada Srbije i vlade zemalja u okruženju postigle u borbi i prevenciji trgovine ljudima, velikom značaju organizacija civilnog društva u rešavanju ovog problema, kao i o tome šta je neophodno učiniti kako bi rezultati bili efikasniji.

Mnogo napora je uloženo da problem trgovina ljudima zauzme prioritetno mesto na dnevnom redu svih zemalja bivše Jugoslavije. Šta mislite o postignutim rezultatima?

Zapravo, u prošlosti je dosta napora uloženo da se osigura da će trgovina ljudima biti na političkom dnevnom redu vlada zemalja zapadnog Balkana kao i međunarodnih aktera u ovom procesu. Region je odgovorio na izazov koji je zadao problem trgovine ljudima, boljom koordinacijom i kooperacijom granične policije kao i pratećim zakonodavnim reformama, a sve u cilju usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima. Ipak, verujem da je sada hitno potrebna udružena akcija vezana za socijalnu dimenziju ovog problema.

Šta smatrate najvećom preprekom u rešavanju problema trgovine ljudima na Balkanu?

Trgovina ljudima danas je obično povezana sa pojmovima zakona, kriminala, tužilaštva, policije, žrtava, itd. Ali, trgovina ljudima nije samo zločin. Postoji jaka potreba da se usmeri više pažnje na socijalne aspekte društvenih i razvojnih problema trgovine ljudima. Kada govorim o socijalnoj dimenziji problema, ne referiram se samo na neophodnost usluga koje organizacije civilnog društva sprovode i pomažu identifikovane žrtve, već mislim i o veoma važnom zadatku otkrivanja na hiljade potencijalnih žrtava koje su izložene riziku da postanu žrtve na zapadnom Balkanu. Za sada, jedino su posledice otkrivene, ali ne i uzroci, kao što su siromaštvo, nezaposlenost i marginalizacija. Pored toga, decentralizovane usluge socijalne zaštite ne funkcionišu adekvatno. One ne zadovoljavaju prave potrebe ljudi i postojeći sistem socijalne zaštite na nacionalnom nivou nije u mogućnosti da dopre do onih kojima su pomoć i podrška najpotrebniji.

Koje su ključne razlike u rešavanju problema trgovine ljudima u susednim zemljama?

Definitivno je lakše govoriti o sličnostima. Sve zemlje su ustanovile slične strukture u cilju suzbijanja trgovine ljudima i sve imaju zajednički problem a to je nedovoljna i neefikasna identifikacija žrtava. Takođe u skoro svim zemljama regiona izdvajanja države za programe podrške žrtvama i/ili ljudima koji su izloženi riziku od trgovine ljudima su minimalne. Zbog toga je od odlučujućeg značaja jačanje decentralizovanih socijalnih usluga kako bi one postale dostupne ranjivim grupama ali i kako bi one stvarno doprle do njih. Jedna od najvećih razlika uočava se u različitom nivou decentralizacije u zemljama regiona.

Trgovina ljudima ima različite forme i oblike. Da li ste uočili neku specifičnost tipičnu za zemlje Balkana?

Prilično je očigledno da je u proteklim godinama Balkan iskusio manje prekogranične trgovine ljudima a mnogo više slučajeva interne trgovine ljudima. Pored toga, primetno je da nije samo seksualna nego je eksploatacija radne snage u porastu, kao i prošnja i primoravanje na vršenje krivičnih dela. Isto tako, promenila se i struktura identifikovanih žrtava – u najvećem broju to su deca a mnogi od njih su romske nacionalnosti.

Kako ocenjujete ono što je vlada Srbije do sada uradila na tom polju i gde su načinjeni najveći pomaci?

Budući da govorim sa pozicije nekog ko dolazi iz sfere socijalne zaštite cenim otvorenost sa kojom, naročito ministarstvo spoljnih poslova, pokušava da podigne svest populacije o socijalnoj dimenziji problema. Pored toga, Vlada Republike Srbije je istupila sa odličnim novim zakonom o socijalnoj zaštiti koji predviđa decentralizaciju i deinstitucionalizaciju socijalnih usluga. Uprkos tome, trenutno sve oči su uprte ka implementaciji tog zakona.

Radili ste u više od 30 zemalja širom sveta. Na bazi vašeg iskustva, koliki je značaj organizacija civilnog društva u oblasti socijalne zaštite, posebno za ranjive grupe kao što su žrtve trgovine ljudima?

Daću vam veoma kratak odgovor: decentralizacija socijalnih usluga u cilju zadovoljavanja stvarnih potreba marginalizovanih grupa društva nikada ne bi funkcionisala bez organizacija civilnog društva kao nezaobilaznih pružalaca podrške i pomoći! Ovo se pokazalo kao najbolja praksa ne samo u mojoj zemlji (Nemačkoj, prim.autora), već i u mnogim drugim zemljama. Kao što sam ranije već pomenuo, deinstitucionalizacija je ovde ključna reč.

Šta treba da budu najvažnije tačke oslonca jednog društva i države kako bi borba protiv trgovine ljudima bila efikasna?

Da bi bile uspešnije, uloge između organizacija civilnog društva i vladinih institucija moraju biti jasnije podeljene. Uloga i stavovi vlade kao i organizacija civilnog društva moraće da se promene. Vlade će morati da obezbede organizacijama civilnog društva neophodne fondove ne samo za specifične projekte, nego i za pružanje adekvatnih usluga za ranjive grupe. Umesto implementacije, državne institucije će morati da se posvete koordinatorskoj, savetodavnoj i nadzornoj ulozi. Kao što sam ranije pomenuo, novi zakon o socijalnoh zaštiti koji je na snazi u Republici Srbiji baziran je na konceptu podele uloga.

Kako Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) vidi rešavanje problema trgovine ljudima u budućnosti i kakvi su vaši budući planovi?

Kako bismo se pozabavili rešavanjem problema trgovine ljudima potrebno je stvoriti širu sliku ovog problema. Našim programom mi nameravamo da primarno adresiramo socijalne aspekte trgovine ljudima - ali ne samo tako što ćemo pomagati pri prepoznavanju žrtava. Postoje na hiljade potencijalnih žrtava na zapadnom Balkanu, onih koji su ranjivi i socijalno marginalizovani. Ovi ljudi su u permanentnoj životnoj opasnosti da upadnu u zamku trgovine ljudima. Mi verujemo da postoji čitava jedna socijalna dimenzija problema “pre i posle zločina trgovine ljudima”. Zato mislimo da se na obe strane mora obratiti podjednaka pažnja. “Pre” ne može biti rešeno samo kroz klasične preventivne akcije, već akcenat mora biti na jačanju postojećih usluga koje će podržavati ranjive grupe. Iz tog razloga je i jedno od glavnih ciljeva našeg programa pravovremeno jačanje lokalnih usluga koje će direktno prepoznavati i podžavati one koji su preživeli situaciju trgovine ali i one koji su u riziku da postanu žrtve.

za NVO Atina Ana Mitić