Kako se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici odnosi prema zaštiti žrtava trgovine ljudima?

Mišljenje preuzeto sa sajta Ministarstva Pravde putem linka: https://mpravde.gov.rs/sekcija/17548/trgovina-ljudima-.php

Ministarstvo pravde uvelo je krivično delo Trgovina ljudima iz čl. 388. Кrivičnog zakonika u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i takvo zakonsko rešenje u skladu je sa Кonvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Кrivično delo trgovina ljudima navodi se među taksativno navedenim krivičnim delima u čl. 4 tačka 17. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a imajući u vidu da se krivično delo trgovine ljudima svrstava u nadležnost višeg suda pred kojim javnu optužbu zastupa više javno tužilaštvo, čl. 26. stav 4. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da "ako je za gonjenje učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležno više javno tužilaštvo, viši javni tužilac imenuje svog zamenika, koji je završio specijalizovanu obuku, da učestvuje u radu grupe i njome predsedava."

Osim saradnje u cilju sprečavanja nasilja u porodici, predviđeno je da se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici primenjuje i na saradnju državnih organa i ustanova u krivičnim postupcima i za druga krivična dela koja su taksativno navedena u čl. 4. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a to i jeste veliki značaj zakona Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, budući da unapređuje multisektorsku saradnju između svih organa koji su dužni da pomognu žrtvi.

Posmatrano kroz prizmu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, krivično delo Trgovina ljudima iz čl. 388. КZ podrazumeva da će prvo biti imenovana lica za vezu (čl. 24. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici) i to u svakom višem javnom tužilaštvu, u policijskoj upravi, višem sudu i centru za socijalni rad.

Ta lica za vezu svakodnevno razmenjuju obaveštenja i podatke bitne za otkrivanje, gonjenje i suđenje za krivično delo trgovine ljudima kao i za pružanje zaštite i podrške žrtvama trgovine ljudima.

Članom 25. i 26. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđeni su sastav i način rada Grupe za koordinaciju i saradnju, koju uvek čine: zamenik višeg javnog tužioca koji grupom predsedava, policijski službenik posebno specijalizovan za borbu protiv trgovine ljudima (član jednog od 27 lokalnih područnih policijskih timova formiranih za borbu protiv trgovine ljudima) i predstavnik centra za socijalni rad.

Pored tri stalna člana Grupe za koordinaciju i saradnju (predstavnika višeg tužilaštva, centra za socijalni rad i policije) u smislu čl. 25. stav 4. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici radu Grupe mogu prisustvovati: predstavnici Centra za zaštitu žrtva trgovine ljudima kao ustanove socijalne zaštite koja vrši poslove identifikacije i obezbeđuje adekvatnu pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudima u cilju njihovog oporavka i reintegracije, predstavnici prosvete, zdravstveni radnici, Nacionalna službe za zapošljavanje, nevladina organizacija Astra koja je posvećena iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije, kao i efikasnom potragom za nestalom decom, udruženje građana Atina za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja, predstavnici drugih udruženja i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama trgovine ljudima.

Naime Grupa za koordinaciju i saradnju u ovom sastavu održava sastanke najmanje jednom u 15 dana, odnosno po potrebi imajući u vidu broj podnetih krivičnih prijava za krivično delo Trgovina ljudima iz  čl. 388. КZ-a, na kojim sastancima se: razmatraju slučajevi kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama krivičnog dela Trgovina ljudima iz čl. 388. КZ-a, izrađuje individualni plan podrške i zaštite žrtvi, predlaže javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskog postupka. 

Takođe, na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju izrađuje se individualni plan zaštite i podrške koji sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi trgovine ljudima kao i drugim članovima njene porodice kojima je podrška potrebna, kako je to predviđeno čl. 31. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Dakle, izrada individualnog plana je i vid preduzetih mera u cilju saradnje sa organizacijama civilnog društva Astre i Atine koje se bave pružanjem pomoći i podrške žrtvama trgovine ljudima.

Na taj način pružena je pomoć žrtvama koja je predviđena čl. 12. Кonvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima s obzirom da se individualnim planom zaštite i podrške žrtvama pruža pomoć koja može da obezbedi prikladan i siguran smeštaj, psihološku i materijalnu pomoć, pristup hitnoj medicinskoj zaštiti, pristup obrazovanju za decu, pravo na pristup tržištu rada, stručnom usavršavanju i obrazovanju.

Važno je spomenuti član 29. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kada se govori o žrtvama trgovine ljudima, jer se u njemu navodi da su državni organi i ustanove dužni već pri prvom kontaktu sa žrtvom krivičnog dela Trgovine ljudima da daju potpuna obaveštenja o organima, pravnim licima i udruženjima koji žrtvi pružaju zaštitu i podršku na način i na jeziku koji žrtva razume na koji način je u smislu čl. 12. Кonvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima pružena pomoć žrtvi trgovine ljudima kroz usluge prevođenja i tumačenja, kroz savetovanje i informisanje, posebno o njihovim zakonskim pravima i uslugama koje su im dostupne, na jeziku koji razumeju. Takvo zakonsko rešenje u skladu je sa Кonvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, koju je Ministarstvo pravde prepoznalo i uvelo krivično dela Trgovina ljudima iz čl. 388. КZ-a u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Trgovina ljudima, kao problem svetskih razmera, jednako pogađa zemlje koje se nalaze u post-konfliktnom periodu, odnosno periodu ekonomske i društvene tranzicije, kao i industrijski razvijene zemlje. Trgovina ljudima je višeslojan, kompleksan i dinamičan društveni fenomen koji zahteva sveobuhvatni (pravni i društveni) pristup problemu, odnosno primenu efikasnih mera na planu prevencije, suzbijanja, kažnjavanja učinilaca i zaštite žrtava, uz obaveznu međusobnu saradnju država. Кao oblik teškog i organizovanog kriminala, trgovina ljudima nije ograničena na teritoriju samo jedne zemlje. Ovaj fenomen, obuhvatajući faze vrbovanja, transporta i eksploatacije žrtava, u svojim različitim oblicima, dešava se na teritoriji zemalja porekla, tranzita i krajnjeg odredišta. Žene, deca i muškarci podvrgavaju se raznovrsnim oblicima zlostavljanja i iskorišćavanja kojima se povređuju njihova osnovna ljudska prava. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. "Feminizacija siromaštva", tj. slaba zastupljenost žena i njihova diskriminacija na tržištu rada, naročito je karakteristična za zemlje u periodu tranzicije. Broj žrtava, odnosno obim i karakteristike trgovine ljudima gotovo je nemoguće utvrditi sa apsolutnom tačnošću. Ovo je delom posledica nepostojanja zajedničkih kriterijuma svih aktera u borbi protiv trgovine ljudima za identifikaciju žrtava, ali i posledica nepostojanja objedinjenog sistema sakupljanja i čuvanja podataka, koji bi se primenjivao uz obavezu poštovanja privatnosti i identiteta žrtava.

Prijavljivanje krivičnog dela trgovine ljudima:
Dežurnoj službi policije (24 sata) - 192

Upravi kriminalističke policije: +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19; ukp@mup.gov.rs

Lično, u lokalnim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, policijskim upravama, policijskim stanicama.