Kada sam prešla u oblast trgovine ljudima, nakon rada u oblasti porodičnog i seksualnog nasilja, bila sam šokirana mnogim stvarima. Bilo je uznemirujuće upoznati se sa različitim načinima na koje trgovci zlostavljaju i eksploatišu žrtve zarad prinudnog rada i seksa, i iznenađujuće videti koliko često je trgovina ljudima direktno povezana sa intimnim nasiljem u vezi, seksualnim napadima i zlostavljanjem dece.

Međutim, drugačija vrsta uznemirujućeg iznenađenja nije potekla od samog zločina, već od terminologije koja se koristi da se o zločinu diskutuje. Tačnije, bila sam šokirana koliko se često reč “spasavanje” koristi da se opiše identifikovanje i pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima.

To mi je bilo potpuno strano, jer u oblastima porodičnog i seksualnog nasilja bi bilo nezamislivo govoriti o identifikovanju i pružanju pomoći žrtvama kao o “spasavanju” ili “spasilačkoj misiji”. Mogu samo da zamislim izraze lica svojih bivših kolega ako bih rekla da je moj rad sa pojedincem “spasio” tu osobu od zlostavljača. Došlo bi do ozbiljnog preispitivanja moje sposobnosti da obezbedim odgovarajuće stručne usluge toj osobi, bez nanošenja značajne štete, kao i mojih motiva za bavljenje ovim poslom.

Pošto dolazim iz disciplina u kojima bi se korišćenje ovog termina smatralo izuzetno neprikladnim i ponižavajućim za žrtvu ili osobu koja je preživela ovaj zločin, bilo mi je čudno što je “spasavanje” termin koji se koristi ne samo u svakodnevnom govoru kada je reč o ovom problemu, već i prilikom podizanja svesti, u obrazovanju, informativnim medijima, pa čak i u nazivima organizacija i programa za borbu protiv trgovine ljudima. Iako je “spasavanje” reč koja evocira slike izvlačenja ljudi iz zgrade zahvaćene vatrom, ubrzo sam saznala da je oblast borbe protiv trgovine ljudima u suštini prilagodila reč da bi se dočarala jedinstvenost načina na koji se vrši identifikacija i pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima.

Možda se pitate “Kakva šteta uopšte može nastati od korišćenja ovakvog termina?”. Nažalost, česta upotreba “spasavanja” ima ozbiljan uticaj na žrtve trgovine ljudima, kao i na oblast trgovine ljudima u celini. Evo nekih razloga za to:

Traumatsko vezivanje & psihološko zlostavljanje

Neki od vas možda razmišljaju “ali, trgovina ljudima jeste jedinstvena i obično uključuje kidnapovanje i zatvaranje, tako da se spasavanje uklapa u to!”. Međutim, u velikom broju slučajeva trgovci nisu potpuni stranci koji koriste golu silu, već su poznati, ili postanu poznati žrtvama formiranjem odnosa i jakih traumatskih vezivanja, što otežava odlazak od njih zbog ljubavi, nade i straha koji je u taj odnos uključen. Nekim žrtvama su čak trgovali intimni partneri, roditelji i drugi rođaci. Takođe, svako ko je radio sa žrtvama trgovine ljudima reći će vam da je dinamika ovog zločina kompleksna i da su oblici moći i kontrole koje trgovci koriste češće psihološki nego fizički, slično nasilju u porodici.

Uticaj: Dakle, ukoliko žrtvu trgovine ljudima zamišljate kao nekoga ko čeka da bude spasen, bićete zbunjeni kada, umesto da vam pruži ruke u olakšanju i zahvalnosti, žrtva upotrebi neke odabrane reči da vam kaže gde možete da idete, i iznova se vrati svom trgovcu. Korišćenje reči “spasavanje” pojednostavljuje ovaj neverovatno kompleksan zločin i promoviše zablude o tome ko su trgovci ljudima i kako kontrolišu žrtve i manipulišu njima. To nije štetno samo za sposobnost onih koji sprovode zakon i obezbeđuju pomoć da identifikuju žrtve, već je štetno i za našu sposobnost da krivično gonimo trgovce, kada porota očekuje žrtvu koja je bila vezana lancima od strane svog trgovca, a ne nekoga ko odlazi i više puta se vraća u situaciju trgovine.

Neravnomerna dinamika moći između “spasioca” i “spasenog”

Pitate se zašto bi se moje bivše kolege zabrinule da sam rekla da sam “spasila” nekoga od njegovog zlostavljača? Zato što kada kažete da ste “spasili” nekoga, ta izjava je osnaživanje i veličanje vas samih, dok se u isto vreme čini nemoćnom osoba za koju mislite da ste je spasili. Razlog je to što “spasavanje” stvara neravnomernu dinamiku moći, u kojoj “spasilac” (čitaj: heroj) ima svu moć u tom odnosu, a “spaseni” (čitaj: bespomoćna žrtva) nema nikakvo sredstvo ili ulogu u izlasku iz njegove ili njene situacije nasilja. Iako nije namera svih koji koriste reč “spasavanje” da pumpaju svoj ego i čine žrtve nemoćnima, svakako koriste termin bez razmišljanja o njegovom pravom značenju i uticaju.

Uticaj: Odnos izgrađen na nejednakosti, sa osnaženom, potencijalno samodovoljnom, ulogom za “spasioca” i ponižavajućom i demorališućom ulogom za žrtvu odražava neravnomernu dinamiku moći koju su doživeli sa svojim trgovcem. Ovaj nejednaki odnos je antiteza nege zasnovane na poznavanju traume, jer ne dozvoljava uzajamnost i istinsko osnaživanje, i na kraju se ispreči na putu ozdravljenja žrtve i njenog preživljavanja.

Svi žele da spase žrtvu!

Upotreba znaka uzvika je za sarkazam, a poenta je da ovo pojednostavljeno viđenje trgovine ljudima daje pojednostavljenu ideju rešenja. Dobronamerni, saosećajni ljudi čuju o strahotama trgovine ljudima, i kako žrtve samo čekaju da budu spasene, i pomisle “Hej, to je nešto što ja mogu da uradim!” bez razumevanja kompleksnosti situacije i potrebe za profesionalnim reagovanjem osoba stručnih za rad sa traumama. Ne tražite dalje od Polovine Neba Nikolasa Kristofa, gde on u svom poglavlju nazvanom “Spasavanje devojaka je lakši deo” otkriva da odvođenje žena iz bordela ne znači da se one neće vratiti, ili da su svi njihovi problemi magično rešeni.

Uticaj: Veliki broj organizacija formiran je sa idejom “spasavanja” žrtava trgovine ljudima, bez profesionalnog iskustva u pružanju usluga žrtvama ili radu sa traumama. Ponekad ove organizacije čak planiraju svoje tajne spasilačke misije, ili pokušavaju da budu neka vrsta pobunjeničke sile koja bi nastupila tamo gde zvanični sprovodioci zakona ne mogu da reaguju. Čini se da ne prođe nedelja a da ne čujem za novu organizaciju koja želi da “spasi” ili “izbavi” žrtve trgovine ljudima. I, iako oni verovatno imaju dobre namere, neznanje i neiskustvo mogu da budu neverovatno štetni po žrtve kojima su neophodne usluge pomoći stručne u radu sa traumama. Osim toga, lakoća sa kojom se ove organizacije formiraju i tvrde da su stručne u ovoj relativno novoj oblasti trgovine ljudima je zapanjujuća i zastrašujuća. Zbog toga što je ova oblast mlađa od, recimo, nasilja u porodici ili seksualnog zlostavljanja, nove organizacije često mogu da se formiraju bez mnogo pitanja od strane finansijera, ili čak partnera u oblasti, o tome koliko su zapravo stručni za pružanje ovog tipa usluga.

Iz svih ovih razloga, i štetnih uticaja koje imaju, oblast borbe protiv trgovine ljudima mora da preispita upotrebu reči “spasavanje” u svakodnevnom govoru među stručnjacima, u komunikaciji sa javnošću i, što je najvažnije, u komunikaciji sa samim žrtvama. Treba da se oslanjamo na tradicionalnije, profesionalne termine, kada govorimo o otkrivanju žrtava trgovine ljudima i radu sa njima, koji zaista odražavaju prirodu zločina, kao što su “identifikacija” i “pomoć”.

Ovo preispitivanje i prepravljanje naše terminologije je od presudnog značaja, jer pre nego što budemo u stanju da smisleno nastavimo sa našim naporima da se okonča trgovina ljudima, moramo da prenesemo tačne informacije o tome kako ovaj zločin izgleda, i dođemo do odgovarajućih odgovora i usluga koje dodatno ne ponižavaju žrtve. Vreme je da skinemo plašt “spasioca” i izdignemo naš rečnik vezan za borbu protiv trgovine ljudima na nivo poznavalaca traume, i orijentisanosti na žrtvu, kako i treba da bude.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.ccasa.org/take-off-the-cape/