Psihološka podrška žrtvama trgovine ljudima: ključ za uspešnu istragu i pravosudni ishod

Fotografije: Dragan Mujan (na fotografiji: Evgenia Giakoumopoulou (Savet Evrope), Nenad Simic (MUP), Janoš Babić (Savet Evrope), Tatjana Lagumdžija (Apelaciono tužilaštvo Novi Sad), Marijana Savić Udruženje Atina - januara 2026. godine)

Udruženje Atina je, u partnerstvu sa Savetom Evrope, organizovalo okrugli sto pod nazivom „Psihološka podrška žrtvama trgovine ljudima: ključ za uspešnu istragu i pravosudni ishod“, na kojem je učestvovalo ukupno 90 profesionalaca iz Srbije i regiona. Na ovom događaju predstavljena je publikacija „Od traume do svedočenja: Smernice za psihološku podršku žrtvama trgovine ljudima u istražnim i sudskim postupcima“, a istaknuta je i potreba da se ova skrajnuta tema vrati u fokus svih koji mogu doći u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Jačanje borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji“, koji se realizuje kroz zajednički program Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“. Događaj je organizovan u hibridnom formatu, uz simultano prevođenje na engleski jezik.

Osim predstavljanja Smernica koje je izradilo Udruženje Atina, cilj okruglog stola bio je da se sagleda napredak i izazovi u prethodnoj godini iz perspektive institucija i organizacija civilnog društva koje rade u oblasti borbe protiv trgovine ljudima; da se učesnici podsete na evropske standarde i preporuke GRETA u domenu psihološke podrške žrtvama trgovine ljudima, sa posebnim osvrtom na njihov značaj za pristup pravdi; kao i da se kroz diskusiju definišu preporuke za unapređenje sistema zaštite, naročito u delu dostupnosti adekvatne psihološke podrške, uključivanja stručnjaka i jačanja međusektorske saradnje.

„Nema istinskog oporavka bez dostizanja pravde“

U uvodnom obraćanju istaknuta je poruka žene sa iskustvom trgovine ljudima: „Nema istinskog oporavka bez dostizanja pravde“, uz naglasak da pravda nije apstraktan pojam, već proces u kome žrtva dobija priliku da povrati osećaj kontrole, dostojanstva i društvenog priznanja preživljenog nasilja.

Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici iz institucija i službi, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova i Kancelariju za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, SBPOK, kao i policijske uprave (Beograd, Novi Sad, Pančevo, Kragujevac, Šabac), viša javna tužilaštva (Beograd, Pančevo, Kragujevac, Šabac), Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, NVO ASTRA), Gradski centar za socijalni rad Beograd, službe za podršku svedocima/oštećenima (Beograd, Novi Sad, Kragujevac), advokatska kancelarija Golubović Simić Marinković (Dina Kocić Santrač, advokatica koja u ime Udruženja Atina više od decenije zastupa žrtve trgovine ljudima), kao i predstavnici ambasada, UN agencija i saradnike iz regiona iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore kao i sa Kosova*.

U uvodnom delu obratili su se Janoš Babić, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Tatjana Lagumdžija, glavna javna tužiteljka u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, i Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima pri MUP-u. Šef Kancelarije Saveta Evrope istakao je da je jedno društvo jako onoliko koliko brine o svojim najslabijima, kao i koliko je važno istrajati i iznova podsećati na pretnje koje dolaze od trgovine ljudima i biti neumoran u toj procesu. Glavna javna tužiteljka Lagumdžija podsetila je na nepristrasnost i pravičnost kao trajna opredeljenja koja svaki tužilac treba da ima, kao i na priručnik „Komunikacija sa svedocima i oštećenima“ koji je u upotrebi već dugi niz godina. Nenad Simić govorio je o strateškom okviru Srbije u ovoj oblasti, kao i o tome da je ostalo mnogo toga za unapređenje na operativnom nivou. U obraćanjima je naglašena važnost međusektorske saradnje, podizanja kapaciteta institucija i jačanja pristupa zasnovanog na pravima žrtava, uz fokus na dostupnost podrške koja omogućava bezbedno učešće u postupku.

U tematski okvir učesnike su uvele Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, i Marijana Savić, direktorka Udruženja Atina. Koleginica Petja Nestorova je naglasila da je psihološka podrška žrtvama suštinski preduslov za bezbedno učešće u postupku i pristup pravdi, te da trauma-informisani pristup mora biti sistemski standard u primeni Konvencije Saveta Evrope i preporuka GRETA. U svom izlaganju, Marijana Savić je podsetila da Udruženje Atina ove godine obeležava 23 godine rada, i da je psihološko savetovalište od samog početka „formalno i suštinski najznačajniji deo“ podrške žrtvama trgovine ljudima, koji se godinama razvijao zajedno sa ženama i devojkama u programu (od individualnog i grupnog savetovanja, do peer-to-peer podrške i rada sa porodicama). Naglasila je da bez kontinuirane i dugotrajne psihološke podrške nema stvarnog oporavka, kao i da „to nisu brojevi - to su ljudi“, sa prekinutim snovima, obrazovanjem i ogromnom traumom, zbog čega je ključno da sistem prepozna „slepi ugao“ slučajeva koji nikada ne dođu do postupka i da prvi kontakt, komunikacija i poverenje budu trauma-informisani, jer često upravo oni određuju da li će žrtva ostati u procesu i da li će uopšte doći do pravde i satisfakcije.

Razgovor je usmerio pažnju na to da psihološka podrška nije dodatak sistemu, već uslov za ostvarivanje pristupa pravdi. Posebno je istaknuta potreba da trauma-informisani pristup bude standardizovan kroz procedure i praksu, a ne prepušten individualnim kapacitetima i „dobroj volji“ pojedinaca.

Smernice su predstavile Dragana Ćuk Milankov, klinička psihološkinja i rukovoditeljka Savetovališta za psihološki oporavak žrtava trgovine ljudima u Udruženju Atina, i prof. dr Jelena Radosavljev Kirćanski, Institut za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu. Prezentacija je obuhvatila ključne principe psihološke podrške u istražnim i sudskim postupcima: razumevanje traume, prevenciju sekundarne viktimizacije, bezbedno svedočenje, kontinuitet podrške i saradnju psihologa/psihoterapeuta sa institucijama u okvirima koji štite poverljivost i autonomiju žrtve. Posebno je naglašeno da pravosudni postupak može imati i terapeutski potencijal, ali samo ako je vođen sa razumevanjem, pažnjom i poštovanjem prema onima koji u njemu učestvuju. Publikacija polazi od ključne poruke da kvalitet pravosudnog postupka i psihološka dobrobit žrtava nisu suprotstavljeni ciljevi, već neraskidivo povezani, bez trauma-osetljivog pristupa nema bezbednog svedočenja, pouzdanog iskaza ni pravičnog ishoda. Smernice su nastale iz Atinine 23-godišnje prakse i iskustva rada sa žrtvama, uz interdisciplinarni pristup koji povezuje psihološku podršku, pravnu zaštitu i dugoročnu podršku u oporavku i reintegraciji. Posebna vrednost publikacije je i empirijski deo zasnovan na intervjuima sa 15 osoba koje su preživele trgovinu ljudima, čija iskustva iz istrage i suđenja daju jasne, praktične smernice kako da postupci budu i efikasni i manje retraumatizujući. Publikacija je namenjena svima koji dolaze u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima iz pravosuđa, policije, socijalne i zdravstvene zaštite, organizacijama civilnog društva, sa jasnim ciljem: smanjenje sekundarne i ponovljene viktimizacije i jačanje praksi koje štite žrtvu, a ne sistemsku „formu“.

U završnom delu vođena je diskusija sa ciljem definisanja preporuka za unapređenje sistema zaštite i pristupa pravdi. Učesnici iz institucija i organizacija civilnog društva ukazali su na neujednačenu praksu, rizike sekundarne viktimizacije i prekide u podršci, posebno u situacijama kada psihološka pomoć nije sistemski dostupna ili je prepuštena pojedinačnim resursima i lokalnim kapacitetima. Kao zajedničke tačke izdvojeno je sledeće:

Obezbediti dostupnost psihološke podrške kao standard, a ne izuzetak
Potrebno je obezbediti da psihološka podrška bude sistemski dostupna žrtvama u svim fazama postupka, od prvog kontakta do okončanja procesa oporavka, uz jasno definisane upućivačke mehanizme.
Standardizovati trauma-informisani pristup
Preporučeno je da se trauma-informisani pristup dosledno ugradi u protokole i obuke (policija, tužilaštvo, CSR, službe podrške), kako bi se smanjila sekundarna viktimizacija i povećala pouzdanost iskaza i kvalitet postupka.
Definisati uloge i ojačati međusektorsku saradnju
Posebno je naglašena potreba za jasnim ulogama i koordinacijom između institucija i specijalizovanih organizacija civilnog društva, uz poštovanje poverljivosti i stručnih standarda psihološke podrške.
Osigurati pravovremenu podršku svedocima/oštećenima i zaštitne mere u postupku
Istaknuta je važnost da žrtva dobije pravovremene informacije, podršku i zaštitne mere, kako bi se učešće u postupku odvijalo bez dodatnih rizika i retraumatizacije.
Uspostaviti kontinuitet podrške tokom i nakon postupka
Naglašeno je da podrška ne sme prestati sa završetkom formalnih radnji u postupku, već da je dugoročna stabilizacija i reintegracija ključna za stvarni oporavak.

Okrugli sto je potvrdio široko prepoznatu potrebu da se psihološka podrška žrtvama trgovine ljudima posmatra kao ključni element pristupa pravdi i kvalitetnog postupka, a ne kao dodatna, sporadična usluga. Predstavljene smernice Udruženja Atina predstavljaju konkretan alat za unapređenje prakse, uz poziv da se kroz standarde, obuke i međusektorsku saradnju obezbedi sistem koji istovremeno štiti žrtvu i jača delotvornost istrage i pravosudnog ishoda.

"Ovaj materijal je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope. Za sadržaj su isključivo odgovorni autor(i). Izneti stavovi ni na koji način ne odražavaju zvanična mišljenja Evropske unije ili Saveta Evrope.”