Trgovina decom u Republici Srbiji – u susret 30. julu, Svetskom danu borbe protiv trgovine ljudima

Trgovina decom u Republici Srbiji – u susret 30. julu Svetskom danu borbe protiv trgovine ljudima

Fotografija: Marija Piroshki

Trgovina decom je jedan od najtežih i, po posledicama, najsloženijih oblika nasilja, koje ostavlja ozbiljne zdravstvene, psihološke, socijalne i razvojne posledice po dete. Poslednji UNODC Globalni izveštaj o trgovini ljudima 2018 navodi da se u 82% slučajeva ženama žrtvama trguje u svrhu seksualne eksploatacije, devojčicama u 72%, dok je to bio slučaj sa 10% muškaraca i 27% dečaka žrtava trgovine ljudima.[1] Prema poslednjim dostupnim podacima za Srbiju iz 2019. godine, 64% žrtava trgovine ljudima bile su osobe mlađe od 18 godina,[2] dok je prethodnih godina bila slična situacija - oko 90% njih bile su devojčice[3].

Pored trgovine ljudima, prema dostupnim podacima UNICEF-a, najmanje 120 miliona devojčica između 10 i 18 godina starosti bilo je primorano na seksualne odnose i izloženo neprimerenom seksualnom sadržaju. U skoro 90% slučajeva, počinioci su im bili poznati[4]. Takođe, najnoviji trendovi pokazuju da se deca suočavaju sa mnogim rizicima u digitalnom okruženju, i da mogu doživeti kršenja ljudskih prava i „potencijalno štetan sadržaj (kao što su nasilje i samopovređivanje, prinudu na pornografiju, materijale koji sadrže seksualno zlostavljanje dece, diskriminaciju i rasizam, govor mržnje) i ponašanja (kao što je posredovanje u svrhu seksualne eksploatacije, ili „grooming“, maltretiranje ili uznemiravanje, nezakonita obrada ličnih podataka, kršenje prava intelektualne svojine)“[5], što treba smatrati eksploatacijom dece.

U pogledu seksualnog zlostavljanja, presudno je razmotriti rodnu dimenziju, koja je evidentna ne samo u rasprostranjenosti, već i u kontekstu u kojem se vrši seksualno nasilje. Rodni aspekt je deo odnosa između nasilnika i zlostavljanog deteta, što uključuje izražene rodne uloge devojčica i dečaka i onih koji ih seksualno zlostavljaju, iskorišćavaju i trguju njima. Rodni aspekt je važan kako u psihološkom, emocionalnom i socijalnom odgovoru i mehanizmima koje deca žrtve koriste da se nose sa stresom, tako i u odnosu deteta žrtve prema odraslima tokom institucionalnog odgovora sistema na seksualno zlostavljanje dece. „Uspostavljena je precizna transverzala - dok država i društvo otvoreno ne progovore o seksualnom nasilju, nije moguće govoriti o postizanju rodne ravnopravnosti[6]”.

Republika Srbija je ratifikovala nekoliko međunarodnih instrumenata koji regulišu oblast zaštite dece, posebno dece žrtava nasilja i eksploatacije, i utvrđuju oblike podrške koju treba pružiti ovoj deci. S tim u vezi, pored Konvencije UN-a o pravima deteta iz 1989. godine, važno je spomenuti i nekoliko instrumenata Saveta Evrope (SE) koji se odnose na ovu oblast: Konvencija SE o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (Lanzarot Konvencija[7]), zatim Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istanbulska konvencija[8]), Konvencija SE o borbi protiv trgovine ljudima[9], kao i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda[10]. Ovi dokumenti navode osnovna prava žrtava nasilja i eksploatacije koja treba zaštititi, kao i minimalne usluge koje treba pružiti za njihov oporavak. Oni pružaju osnovu za zakonodavne i druge akcije (poput onih koje se odnose na podizanje svesti javnosti) koje su države potpisnice dužne da preduzmu u ovim oblastima. Pored ovih normativnih akata koji garantuju zaštitu žrtava nasilja i eksploatacije, a posebno zaštitu maloletnih lica, i definišu obaveze države u ovoj oblasti, brojni izveštaji upućeni Republici Srbiji od strane stručnih tela, osnovanih radi obezbeđenja primene međunarodnih pravnih instrumenata i nadgledanja aktivnosti države u tom pogledu, takođe pozivaju na, i ističu, ove obaveze. Preporuke se mogu videti, na primer, u Zaključnim zapažanjima Komiteta Lansarote ili Zaključnim zapažanjima Komiteta UN za prava deteta, koja se periodično šalju Srbiji, a u skladu sa kojima država usklađuje svoje unutrašnje zakonodavstvo i postupanja svojih institucija.

U svom drugom izveštaju za  Srbiju, objavljenom 2017. godine, ekspertska grupa Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ocenila je napredak Srbije od prvog izveštaja kreiranog 2014. godine, o primeni Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Kao jednu od preporuka, GRETA navodi da srpske vlasti treba da nastave sa naporima na: podizanju svesti o rizicima od trgovine ljudima među decom, roditeljima, nastavnim osobljem i stručnjacima za zaštitu dece, obraćajući posebnu pažnju na romske zajednice i decu u uličnim situacijama; kao i da promoviše bezbednost na internetu radi sprečavanja trgovine ljudima počinjene zloupotrebom interneta (stav 74);[11] da nacionalne institucije treba da pojačaju napore na smanjenju ranjivosti dece na trgovinu ljudima i da poboljšaju identifikaciju i pomoć deci žrtvama podizanjem svesti o trgovini decom i njenim različitim oblicima (uključujući i prisilno prosjačenje, prinudni brak i prinudu na vršenje krivičnih dela) i jačanjem kapaciteta i resursa stručnjaka za zaštitu dece. Dalje, GRETA smatra da bi nacionalne vlasti trebalo da nastave da sprovode informativne, kao i kampanje podizanja svesti o rizicima trgovine decom.

Takođe, Nacionalna strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava 2017-2022 i prateći Akcioni plan, u svom cilju 5 navode da su deca zaštićena od trgovine ljudima i njenih posledica posebnim participativnim programima koji se sprovode u njihovom najboljem interesu, u delu koji se odnosi na promociju prevencije trgovine decom i eksploatacije u prostituciji i pornografiji. Aktivnost 1 ovog cilja navodi da je neophodno baviti se prevencijom trgovine decom i eksploatacije u prostituciji i pornografiji, s posebnim osvrtom na zadatke 2 i 6 koji se odnose na stvaranje i sprovođenje participativnih programa za decu, a naročito decu iz osetljivih socijalnih grupa u posebnom riziku, kao i jačanje kompetencija profesionalaca koji rade sa decom žrtvama trgovine i eksploatacije u pornografiji i prostituciji, u obrazovnim institucijama, sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, policiji, pravosuđu i civilnom sektoru, za sprovođenje programa prevencije, reintegracije i zaštite dece žrtava trgovine i eksploatacije u prostituciji i pornografiji. Pored toga, Vlada Republike Srbije je 21. maja 2020. godine usvojila Strategiju prevencije i zaštite dece od nasilja za period 2020-2023, sa pratećim Akcionim planom za 2020. i 2021. godinu. Strategija definiše različite oblike nasilja i, za razliku od prethodne, prepoznaje veći broj sredina u kojima se nasilje događa. U tom smislu, takođe ukazuje na to da je telesno kažnjavanje deteta radi ispravljanja ili kontrole ponašanja oblik zlostavljanja deteta i da društvo prema tome mora imati nultu toleranciju. Takođe se naglašava važnost posebne zaštite dece iz osetljivih grupa koja su često izložena višestrukim oblicima nasilja; kao posebno ranjive grupe dece, između ostalog, prepoznaje decu u uličnoj situaciji, decu izbeglice i migrante, LGBTI decu, romsku decu. Međutim, Vlada još uvek nije uspostavila Radnu grupu za sprovođenje i praćenje Strategije, niti su imenovane organizacije civilnog društva koje bi učestvovale u praćenju i izveštavanju o sprovođenju ove Strategije. Zabrinjavajuće je i to što primena Strategije još nije započeta, s obzirom na činjenicu da bi prevencija i suzbijanje nasilja nad decom, kao i zaštita dece od nasilja, trebalo da budu prioritet u cilju poboljšanja položaja dečijih prava u Republici Srbiji.

Iz tog razloga su organizacije Atina i Centra za prava deteta, identifikovale realne potrebe u svakodnevnom radu sa decom iz ranjivih kategorija. Takođe, obe organizacije u svom radu oslanjaju se na GRETA preporuke koje se odnose na jačanje efekata preventivnih aktivnosti u zemlji, kao i u postojećim nacionalnim dokumentima koji se bave oblašću zaštite dece žrtava. Planirane aktivnosti obe organizacije u sklopu projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, usredsređene su na doprinos podizanju svesti o rizicima trgovine decom, uključujući i u digitalnom okruženju, oblicima eksploatacije i najčešćim metodama koje trgovci ljudima koriste da bi decu uvukli u situaciju trgovine. Ova akcija će biti usmerena na osnovnoškolsku i srednjoškolsku decu, decu iz ugroženih zajednica – romsku decu, decu u uličnoj situaciji, i decu u ranjivim situacijama.

Ova vest je kreirana u okviru projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022". Stavovi koji su u njoj izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.

 


[1] Globalni izveštaj o trgovini ljudima 2018, UNODC, dostupan na: https://www.unodc.org/documents/data-and-analysis/glotip/2018/GLOTiP_2018_BOOK_web_small.pdf accessed on 12/01/2021.

[5] Savet Evrope “Priručnik za kreatore politika o pravima deteta u digitalnom okruženju”, stranica 52, https://rm.coe.int/publication-it-handbook-for-policy-makers-final-eng/1680a069f8

[6] Nacionalna studija o društvenom problem seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji, Bogavac, Popadić, Otašević i Cucić, Incest Trauma Centar Beograd, 2015

[7] Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 1/2010

[8] Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/2013

[9] Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 19/2009

[10] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjen u skladu sa Protokolom br. 11 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokol br. 4 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim se osiguravaju određena prava i slobode koja nisu obuhvaćena Konvencijom i Prvim protokolom, Protokol br. 6 o ukidanju smrtne kazne, Protokol br. 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokol br. 12 i Protokol br. 13 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, „Službeni glasnik Srbije i Crne Gore - Međunarodni ugovori“, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005. i „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 12/2010 i 10/2015