Fotografija: EPA-EFE / Mohammed Saber

Tri glavna razloga zašto “devojčice u pokretu” nisu kao dečaci

Devojčice u pokretu često se ne posmatraju odvojeno kada se donose migracione politike i programi. Često se smeštaju u opšte kategorije „maloletnika bez pratnje” ili „dece migranata”. Međutim, ovaj nedostatak rodne analize skriva jedinstvenu situaciju i iskustva devojčica migrantkinja, i obično čini njihove specifične probleme i potrebe nevidljivim. Devojčice u pokretu nisu kao dečaci, iz triju specifičnih razloga:

1# Za razliku od dečaka, devojčice često migriraju usled iskustva rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije u svojim zemljama porekla

Znamo da postoji mnogo uobičajenih faktora koji dovode do migracije. Siromaštvo, nasilje i nesigurnost pogađaju i žene i muškarce, odrasle i decu. Ali, dečaci obično ne moraju da brinu o tome da će biti primorani na brak ili da će im biti uskraćeno obrazovanje.

Devojčice u pokretu se, s druge strane, često odlučuju za migraciju upravo zbog toga što su devojčice. Njihova ranjivost je rezultat različitih faktora, kao što su siromaštvo ili pripadnost određenoj etničkoj grupi, ali su najranjivije upravo samo zato što su devojčice. Na primer, uzmite u obzir slučaj devojčice iz siromašne porodice u Avganistanu, čiji su jedini izbori ili da migrira ili da bude prisiljena na brak kako bi sastavila kraj s krajem. U takvoj situaciji je bila Saba, 21-godišnja devojka iz Avganistana čije je iskustvo prikazano u izveštaju Devojčice u pokretu. Rekla je: „Kada smo moja sestra i ja saznale da otac želi da svi odemo iz zemlje, pobunile smo se, međutim jedina opcija da ostanemo bila je da se udamo. Nismo mogle da pristanemo na to, i odlučile smo da napustimo Avganistan sa ostatkom porodice.”

Možemo razmišljati i o devojčicama iz zemalja u kojima su problem bande i organizovani kriminal. Devojčica koja pripada marginalizovanoj grupi, kao što je pripadnica autohtonog naroda, može biti u većoj opasnosti od trgovine ljudima u svrhu radne ili seksualne eksploatacije.

Devojčice mogu biti podstaknute na migraciju i kako bi pobegle od partnerskog nasilja, bilo da ga trpe one same ili neka od članica njihovih porodica. Kao što je Džesika, devetogodišnja devojčica iz Hondurasa, objasnila u izveštaju Devojčice u pokretu, koji se fokusirao na Meksiko i centralnu Ameriku: „Otišli smo iz moje zemlje jer je moj tata bio veoma nasilan prema mojoj mami. Tukao bi je, pretio joj, tukao bi i mene. Zbog toga smo otišli iz moje zemlje, i moja mama je odlučila da se nikada ne vrati jer joj je tata rekao da će je ubiti ako to uradi.”

Međutim, devojčice se suočavaju sa diskriminacijom i u drugim sferama života. Devojčice koje žele da steknu visoko obrazovanje ili da prekinu krug siromaštva  svojih porodica, mogu pomisliti da je migracija u različite zemlje, gde su mogućnosti dostupnije i gde nema toliko diskriminacije, idealno rešenje za njih i njihove porodice.

2# Devojčice su u većem riziku od eksploatacije, trgovine ljudima i zlostavljanja pre, tokom, i nakon putovanja

Znamo da su žene migrantkinje u većoj opasnosti od višestrukih oblika nasilja tokom puta, a isto važi i za decu. Dakle, žensko dete ili mlada žena su naročito ranjivi.

Mnoge devojčice su preživele seksualnu eksploataciju da bi prešle granice. To je bio slučaj i sa Houp, 18-godišnjom devojkom iz Zambije, čije je iskustvo predstavljeno u izveštaju Devojčice u pokretu u južnoj Africi. Ona kaže: „Došla sam ovde... Nisam imala nikakav prevoz da odem u Južnu Afriku. Sprijateljila sam se sa nekim ljudima u autobusu i sa vozačem autobusa… ako on spava sa mnom odveo bi me u Južnu Afriku… Nadala sam se da ću naći posao tamo, ali nisam mogla ništa da nađem… onda moraš da spavaš sa muškarcima…”.

Krijumčari, kao i drugi migranti koji putuju istom rutom, takođe mogu predstavljati opasnost za devojčice. Nilab, 14-godišnja devojčica iz Avganistana, objasnila je kako su je muškarci koji su je pratili na njenom putu upozoravali da bude oprezna: „Imala sam dobar odnos sa svima, sa tim porodicama, samo su muškarci iz tih porodica govorili: nemoj biti previše otvorena prema drugim muškarcima, ne razgovaraj sa njima, izbegavaj svaki kontak sa njima, jer si ti odrasla devojčica po našim kriterijumima, da ti se ništa loše ne bi dogodilo.” Devojčice koje putuju same, bez članova porodice, u većoj su opasnosti da budu eksploatisane od strane drugih migranata koji bi mogli da im nameću svoje zahteve kako bi ih pratili ili im dozvolili da budu deo većih grupa.

U centralnoj i južnoj Americi, devojčice su takođe u opasnosti da budu kidnapovane ili prodate trgovcima ljudima tokom svog putovanja. Po rečima Adrijane, 17-godišnja devojčice iz Hondurasa: „Trenutak kada sam osetila najveći strah bio je u trpezariji kada su ti momci tražili od supruga moje prijateljice da nas proda. Oni bi nas oteli i ko zna šta bi sa nama bilo. Bila sam prestravljena.” Ove devojčice su u stalnom strahu od silovanja, a mnoge su prinuđene da uzimaju kontraceptivna sredstva kako bi izbegle trudnoću, čak i ako nisu seksualno aktivne sopstvenom voljom.

Često su počinioci nasilja nad devojčicama tokom migracijskih putovanja i pripadnici državnih službi, obično policajci ili graničari. Bez obzira na to da li se devojčice suočavaju sa njima u Evropi, Africi ili Americi, uvek postoji rizik da će biti zlostavljane, čak i od strane onih koji bi trebalo da ih štite.

3# Devojčicama je lakše da ostanu “ispod radara” i obično nisu u fokusu istraživanja i politika

Naš poslednji razlog zašto se devojčice u pokretu razlikuju od dečaka jeste taj što, za razliku od dečaka, nikada ne čujemo za njih. Devojčice mogu postati nevidljive kada se posmatraju samo kao ćerke ili supruge, a njihove specifične potrebe i brige se ignorišu. Devojčice se često kriju – znajući da su u ranjivoj situaciji, mnoge devojčice izbegavaju zvanične prihvatne centre i pokušavaju da organizuju alternativni smeštaj i puteve.

Devojčice u pokretu su veoma različite, a ta različitost se odražava i na njihova iskustva i ciljeve. Dok nekima nikada ne bi bilo dozvoljeno da putuju same, druge rizikuju duga putovanja kao maloletnice bez pratnje; neke migriraju veoma mlade, dok su druge već majke i supruge. Za mnoge bi samo putovanje moglo u potpunosti da promeni njihove živote kao rezultat traume, trudnoće ili jakih veza stvorenih sa drugim devojčicama i zajednicama koje mogu da ih podrže.

Možda su zbog ove različitosti istraživanja i politike fokusirane na devojčice u pokretu i dalje neuobičajene – ali, s obzirom na sve veći broj ovih devojčica svake godine, moramo da počnemo da obraćamo pažnju na njihove priče i da u vezi sa tim obrazujemo osobe iz pomagačkih profesija i kreatore javnih politika.

Organizacije Atina i Save the Children godinama unazad ulažu napore u cilju  poboljšanja položaja “devojčica u pokretu”, naročito kroz pružanje direktne pomoći i podrške koja je prilagođena njihovim potrebama. U sklopu projekta “Pipi danas”  sprovode se opsežne aktivnosti na sveobuhvatnoj podršci ovim devojčicama da ostvaruju svoja prava, ali i zagovaračke aktivnosti usmerene na unapređenje njihovog položaja. Projekat je podržan od strane švedskog Save the Children-a i oslanja se na ideje koje je proklamovala najpoznatija književna ličnost švedske spisateljice Astrid Lindgren, devojčica Pipi Duga Čarapa.