Praćenje povreda prava na privatnost

Ilustracija Jugoslav Vlahović

Na dvodnevnim obukama o zaštiti podataka o ličnosti, koje je UG Atina sprovodila zajedno sa pet drugih partnerskih organizacija, a u okviru projekta “Sačuvaj privatnost – Odupri se pritisku”, jedna od 4 sesija, ticala se izrade baze praćenja povreda prava na privatnost, kao i različitih prava koje u domenu zaštite privatnosti i podataka o ličnosti građani imaju i koje mogu da iskoriste. Inače su ove obuke bile organizovane za predstavnike/ce organizacije civilnog društva i branitelja/ki ljudskih prava iz čitave Srbije i ocenjene su, od strane samih učlesnika, kao izuzetno dobre i korisne. Na njima su učesnici/e, između ostalog, mogli da saznaju dosta praktičnih saveta o tome kako prepoznati i sprečiti rizike koji dovode do povrede privatnosti, kao i koje im sve mogućnosti stoje na raspolaganju onda kada dođe do kršenje privatnosti ili zloupotrebe njihovih podataka o ličnosti.

Na početku ove sesije, učesnici/e su bili upoznati za zakonodavnim okvirom koji reguliše ovu oblast, odnosno koji je od posrednog značaja za nju. S tim u vezi,  istaknuto je da Ustav Republike Srbije reguliše pravo na zaštitu podataka o ličnosti kao ustavno pravo, ali isto tako i da on ne sadrži pravilo o privatnosti. Sa druge strane, Evropska konvencija o ljudskim pravima u članu 8 izričito štiti pravo na privatnost, dok se u sudskoj praksi ova dva prava tumače kao neraskidivo povezana. Takođe je navedeno da domaći zakonski sistem štiti i pravo na privatnost kao vrstu ličnog prava, i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, te da centralni zakon u ovoj oblasti predstavlja Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je Srbija donela 2018. godine. Brojni drugi zakoni  sadrže određene odredbe i pravila koji su relevantni za zaštitu oba ova prava u slučaju njihove povrede, a naročite sankcijeza njihovo kršenje, propisane su i Krivičnim zakonikom. Krivični zakonik inače reguliše veliki broj krivičnih dela koja ugrožavaju privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, kao što su povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki, neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, narušavanje nepovredivosti stana, neovlašćena obrada ličnih podataka, i dr.

Učesnici/e su na ovoj sesiji takođe upznati i sa pravima koja građani imaju u smislu zaštite privatnosti, a koja prositiču neposredno iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. S tim u vezi, navedeno je da ovaj zakon omogućava i štiti pravo građana na  informisanje, zatim pravo na pristup podacima, pravo na ispravku, pravo na brisanje, pravo na prigovor, pravo na organičenje obrade, te pravo na prenos. Detaljno je objašnjeno šta sve ova prava znače i u kojim okolnostima i pod kakvim uslovima građani mogu da ih ostvare. Jedna od ključnih uloga koju ovaj zakon navodi odnosi se na rukovaoce podacima u različitim institucijama, državnim organima, preduzećima i sl., i oni imaju veliku odgovornost da zakonito i savesno „rukuju“ podacima građana, ali da ih na isti način i čuvaju. Potom je naglašeno i da pojedinci imaju pravo da se na njih ne primenjuju odluke donete na automatizovan način (odluke koje donose mašine uz pomoć algoritma, bez ljudskog uticaja) ukoliko takve odluke mogu da proizvedu određene pravne posledice po te pojedince (recimo mogućnost da ostvare pravo na vrtić, ili pravo na penziju ), ili da značajno utiču na njihov položaj.

U okviru ove sesije takođe je predstavljena i metodologija za izradu baze praćenja slučajeva povrede privatnosti, koja je osmišljena u okviru ovog projekta, to jest razlozi zbog kojih je potrebno da se takva baza kreira. U vezi sa tim, naglašeno je kako je takva baza potrebna da bi se utvrdilo kojih pvreda ima najčešće, kojih vrsta i u kojim „sektorima“, odnosno gde se te potvrde najčešće dešavaju i da li se možda radi o nekim sistemskim propustima. Pored toga što je važno da se stekne uvid u to ko su izvršioci povreda, takođe je važno da se utvrdi i ko su žrtve povreda, kao i na koji način i kojim sredstvima se povrede privatnosti najčešće vrše. Istaknuto je da je krajnji cilj kreiranja jedne ovakve baze da se na osnovu statistike slulčajeva povrede privatnosti zagovaraju i određene društvene promene, zatim eventualne promene propisa, te da se pokrenu odgovarajući postupci u slučajevima gde je došlo do grube povrede prava na prtivatnost, a uzimajući u obzir i štetu koju je takva povreda mogla proizvesti. Konačno, još jedan važan cilj uspostavljanja jedne ovakve baze jeste i podizanje svesti o postojanju i razmerama ovog problema, kao i edukacija usmerena na ugrožene grupe i sektore, odnosno na one koji su najčešće kršili pravo na privatnost i one koji su bili najčešće žrtve takvog kršenja.

Predložena metodologija koja je predstavljena polaznicima/ama obuke, polazi od mogućeg kršenja četiri različita aspekta privatnosti, i s tim u vezi navedeni su informaciona privatnost, mfizički i psihički integritet, privatnst komunikacija, kao i teritorijalna privatnost. Informaciona privatnost odnosi se na zaštitu podataka o ličnosti u užem smislu, kao što je, recimo, nezakonito prikupljanje i nezakonita obrada podataka o ličnosti, curenje podataka i sl.). Fizički i psihički integritet predstavlja još jedan važan aspekt, i on se odnosi na povrede telesnog integriteta, iznošenje ličnih i porodičnih prilika građana, bez obzira da li se ono vrši putem javnog objavljivanja u medijima ili putem društvenih mreža. Privatnost komunikacija se odnosi na povredu tajnosti i bezbednosti elektronskih komunikacija, kao i na povredu pisama ili druge ne-elektronske prepiske. Na kraju, važan aspekt čini i teritorijalna privatnost, i ona se odnosi na povredu privatnog prostora (stana) i radnog prostora građana. Sve ovo, dakle, predstavlja osnov na kome će počivati ova baza i na osnovu kojih će se beležiti slučajevi kršenja privatnosti. Učesnici/e su živo diskutovali o ovoj metodologiji i izrazili uverenje da je izuzetno značajno što će jedna takva platforma biti uspostavljena. Celokupna sesija je ocenjena kao izuzetno korisna, budući da su mnogi učesnici/e na njoj po prvi put mogli da čuju o različitim pravima koja u vezi sa sopstvenom privatnošću i ličnim podacima imaju, ali i o obavezi i odgovornosti državnih aktera da tu privatnost adekvatno zaštite.