Fotografija: UG "Atina"

Preko potrebno formiranje Koalicije svih sigurnih kuća za žrtve nasilja u Srbiji

Udruženje građana “Atina” i „Centar za podršku ženama“, 19. i 20. maja 2023. godine, organizovali su u Beogradu sastanak pod nazivom “Uspostavljanje regionalnog mehanizma saradnje u pružanju podrške ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja”.

Sastanak je imao više ciljeva, od kojih je glavni fokus bio usmeren na uspostavljanje trajne i samoodržive komunikacije i saradnje predstavnika svih Prihvatilišta za žrtve nasilja u Republici Srbiji. Kroz interaktivni pristup i diskusiju, ovom prilikom obuhvaćene su i druge teme poput komunikacije i saradnje, s posebnim osvrtom na probleme, izazove i rešenja, resursi kojima raspolažu Prihvatilišta, a razgovoralo se i o potrebama i mogućnostima za dalje unapređenje saradnje.

Na sastanku su učešće uzeli predstavnici Prihvatilišta za žrtve nasilja Leskovac, Niš, Kragujevac, Vranje, Priboj, Pančevo, Beograd, Sremska Mitrovica i Zrenjanin. Kao važni akteri u pružanju podrške, ne samo radu Prihvatilišta za žrtve nasilja nego i samim žrtvama nasilja, sastanku su prisustvovali i predstavnici lokalnih pružalaca usluga, udruženja građana, kao i predstavnici gradskih uprava. Prepoznajući značaj i važnost sastanka pozivu “Atine” su se odazvali i kancelarija Zaštitnika građana, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. 

Dvodnevni regionalni sastanak e facilitirala psihološkinja Jelena Milić Jerković a prisustvovalo je ukupno 33 učesnika. Ovaj sastanak sproveden u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena i devojčica povećanjem učinka skloništa za žrtve RZN i nasilja u porodici“ a uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu. 

Regionalni sastanak je iznedrio značajna zapažanja i preporuke, a neke od najvažnijih su neophodnost formiranja zajedničke koalicije predstavnika svih sigurnih kuća koji će jasno i precizno da iznesu svoje potrebe, izazove s kojima se svakodnevno suočavaju, kao i da povećaju vidljivost svih Prihvatilišta za žrtve nasilja koje deluju na području Republike Srbije; takođe, neophodnost jačanja kapaciteta i veština stručnih timova koji rade u Prihvatilištima za žrtve nasilja. Kao jedna od ključnih preporuka izneta je potreba za uređenjem preciznih i jasnih zakonskih smernica neophodnih za efikasno i sveobuhvatno pružanje usluga žrtvama nasilja, kao i tešnje lokalno i nacionalno umrežavanje svih relevantnih aktera u sistemu zaštite. Kao naročito važno istaknuto je da podrška Prihvatilištima za žrtve nasilja ne može biti parcijalna i periodična, već zahteva donošenje dugoročnih rešenja koja će biti podržana od strane nadležnih institucija.  

Fotografija: UG "Atina"

Prisutnima se obratila i podršku pružila i gospođa Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je potcrtala značaj kontinuiranog rada na uspostavljanju zajedničkog mehanizma delovanja sigurnih kuća širom regiona. “Umrežavanje, međusobna komunikacija i unapređenje kapaciteta sigurnih kuća ključne su za podršku i osnaživanje svih žena žrtava nasilja”, naglasila je ona i ponovila da je institucija Poverenika uvek tu da pruži neophodnu podršku, posebno kada se radi o ovakvim inicijativama koje mogu da daju efikasniji odgovor na probleme rodno zasnovanog nasilja. 

Iako je glavni cilj sastanka bio unapređenje interne saradnje i uspostavljanje mreže komunikacije između Prihvatilišta za žrtve nasilja, predstavnik Udruženja „Atina“, Milan Aleksić, je istakao da Prihvatilišta za žrtve nisu ostrva za sebe, i da problemi i izazovi s kojima se suočavaju stručni radnici, koji pružaju direktnu pomoć i podršku žrtvama nasilja u okviru Prihvatilišta, nisu samo njihovi problemi i izazovi, kao što ni nasilje nije samo problem onih koji su izloženi nasilju. Aleksić je napomenuo da je neophodno da saradnja i komunikacija bude kako interna (između predstavnika Prihvatilišta za žrtve nasilja), tako i eksterna, jer izazovi, problemi i rešenja zahtevaju uključivanje i odgovornost i drugih relevantnih aktera kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, kao i da je potrebno dalje jačati zagovaračke potencijale predstavnika Prihvatilišta u Srbiji, kako bi oni imali ujedinjen, zajednički pristup ka donosiocima odluka koji bi im mogli pomoći u njihovom daljem radu. 

Ispred „Centra za podršku ženama“, Biljana Stepanov je pozdravila sve prisustne i u uvodnoj reči predstavila aktivnosti koje su prethodile ovom sastanku, ali i važnost umrežavanja Prihvatilišta za žrtve nasilja, kako bi se postigao ujednačen pristup i podjednako unapredio kvalitet pružanja usluga. 

Fotografija: UG "Atina"

Tokom dvodnevnog sastanka, predstavnici Prihvatilišta za žrtve nasilja su kroz različito  metodološki postavljene aktivnosti diskutovali i razmenili iskustva, kako između sebe, tako i sa drugim prisutnim akterima. Istakli su da su problemi s kojima se Prihvatilišta za žrtve nasilja suočavaju mnogobrojni, ali da je međusobna interna komunikacija svakako jedna od najznačajnijih stavki, čijim unapređenjem bi se adekvatnije adresirali zajednički izazovi i problemi s kojima se sva Prihvatilišta suočavaju u svom radu, bez obzira na nivo i razvijenost kako samog Prihvatilišta, tako i lokalne samouprave.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Sigurnost žena i devojčica u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Britanske ambasade.