Povećanje bezbednosti i sigurnosti žrtava porodičnog i partnerskog nasilja u sigurnim kućama u Srbiji

Cilj projekta “Podrška prihvatilištima za žene žrtve nasilja u Srbiji u obezbeđivanju veće sigurnosti i unapređivanju kvaliteta rada”, koje je Udruženje “Atina” sprovodilo tokom 2023. godine sa pet prihvatilišta i to u Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Vranje i Priboju bio je unapređivanje strukturalnih i funkcionalnih standarda rada u okviru ovih sigurnih kuća. Tokom poseta sigurnim kućama, razgovora sa rukovodiocima i stručnim radnicima, ali i direktnim uvidom u postojeće stanje, razvijeni su specifični planovi razvoja za svaku sigurnu kuću u skladu sa njihovim realnim potrebama. Najveći deo aktivnosti bio je usmeren na povećanje strukturalnih kapaciteta prihvatilišta, vidljivosti usluge u lokalnoj zajednici, razvoj neophodnih programa podrške, i poboljšanje standarda pružanja usluge, kako u pogledu postojećih usluga, tako i podrške neophodne za rad prihvatilišta.  

Fotografija sa sastanka održanog u Aranđelovcu, “Sigurnost devojčica i žena u javnom prostoru”, jun 2023.godine

Unapređenje strukturalnih i funkcionalnih standarda sigurnih kuća

Kako funkcionisanje i rad sigurnih kuća najvećim delom zavise od odluka lokalnih samouprava, to se značajno odrazilo i napravilo razlike u potrebama i mogućnostima pružanja usluga sigurnih kuća u različitim lokalnim zajednicama u kojima je projekat sprovođen. U cilju unapređenja bezbednosti i sigurnosti žena i dece koja borave u sigurnim kućama, a u skladu sa unapred urađenim analizama i potrebama, urađena je delimična adaptacija i rekonstrukcija sigurnih kuća. Adaptacije i rekonstrukcije na sigurnim kućama obuhvatile su radove koji su imali za cilj pre svega povećanje bezbednosti svih korisnika, kreiranje prostora po meri žena i dece koji borave tu, ali i stručnih radnica i radnika. Radovi su imali različit obim u zavisnosti od sigurne kuće, od postavljanja magnetnih brava i senzora, reflektora i druge opreme, renoviranja kupatila, pravljenja pregradnih zidova, podizanja zaštitnih ograda, proširivanja prostora u cilju bolje iskorišćenosti, sanacije prilaza kako bi se omogućio i pristup ženama sa invaliditetom, do drugih neophodnih sanacija. 

Izrada paketa internih dokumenata i specijalizovanih programa podrške za sigurne kuće

Tokom analiza stanja i potreba sigurnih kuća, kao jedna od potreba se izdvojila i revizija postojećih i kreiranje novih paketa internih dokumenata, koji će olakšati stručni rad, ali i omogućiti jasno i precizno informisanje žena i dece o ustanovi u koju dolaze nakon pretrpljene traume i drugih negativnih posledica koje nasilje ostavlja. 

U skladu sa izraženim potrebama, “Atina” je na osnovu dvadesetogodišnjeg iskustva vođenja sigurne kuće za žene i devojke žrtve trgovine ljudima, izradila i ponudila svim sigurnim kućama set internih dokumenata koji mogu da prilagode svojim potrebama. U sklopu ove aktivnosti, izrađene su saglasnosti za obradu podataka, informator o sigurnoj kući za žene i decu,  politika zaštite dece u okviru Prihvatilišta za žene žrtve nasilja u porodici, kao i dokument koji sadrži osnovna načela, principe i procedure koje su uzrasno prilagođene deci koja se smeštaju u prihvatilište. Urađeni dokumenti su naišli na pozitivne reakcije i prihvatanje od strane predstavnika sigurnih kuća. Kao posebno značajno su ocenili informisanje dece na jeziku koji je prilagođen njihovom uzrastu, kao i informisanje žena na njihovom maternjem jeziku, romskom i albanskom, između ostalih. 

Za potrebe sigurnih kuća, izrađena su i dva specijalizovana programa i to ekonomskog osnaživanja, namenjen ženama sa iskustvom nasilja, kao i psihološkog savetovališta za žene sa iskustvom nasilja, koje se oslanjaju na “Atinino” dvadesetogodišnje iskustvo pružanja ovih oblika pomoći i podrške ženama žrtvama nasilja. Program ekonomskog osnaživanja razvijen je i usmeren na podršku ženama u sticanju ekonomske nezavisnosti u sigurnom i podržavajućem okruženju, ali i slobodi da same kreiraju svoj život. Da bi ovo postigle, njima je neophodna podrška ne samo stručnih radnica i radnika u sigurnim kućama, nego i celokupne zajednice. Kao ključne aktere predstavnici sigurnih kuća su prepoznali Nacionalnu službu za zapošljavanje i različite privredne subjekte koji imaju mogućnost zapošljavanja žena, kao i različite obuke i prekvalifikacije. Međutim, u realnosti, žene nemaju širu podršku drugih institucija i privatnih subjekata u meri u kojoj im je potrebno kako bi ekonomsko osnaživanje zaista imalo rezultat uključivanja žena na tržište rada. Kao pozitivan aspekt prilikom predstavljanja dokumenta ekonomskog osnaživanja, istaknuto je da će on predstavljati polaznu osnovu ne samo u ekonomskom osnaživanju žena, nego i u zagovaranju za uključivanje drugih značajnih aktera, prvenstveno firmi i kompanija na lokalnom nivou u većoj meri nego što je to do sada bio slučaj, a koje mogu da omoguće zaposlenje. 

Kako je psihološka podrška ključna stavka u osnaživanju, suočavanju i načinima nošenja sa traumama i posledicama nasilja, koja ima svoje okvire, načine i razloge zašto se sprovodi, predočeni program psihološkog savetovališta za žene sa iskustvom nasilja može biti koristan za buduće pristupe u radu sigurnih kuća. 

U okviru projekta su izrađeni flajeri, info-lifleti i posteri na različitim jezicima, koji su postavljeni u sigurnim kućama, ali i dostavljeni institucijama kao što su centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, i druge javne ustanove. Kampanje su se sprovodile i tokom 16 dana aktivizma i bile su usmerene na podizanje svesti o postojanju nasilja, njegovim posledicama, ali i odgovornosti svih članova društva da prepoznaju i prijave nasilje, i pomognu žrtve onoliko koliko je u njihovoj moći. 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Sigurnost žena i devojčica u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Britanske ambasade.