Između strategije i stvarnosti: šta pokazuje zvanični Izveštaj o borbi protiv trgovine ljudima

Usvajanjem Programa za borbu protiv trgovine ljudima za period 2024-2029. i pratećeg Akcionog plana za period 2024–2026, država je pokušala da uspostavi sveobuhvatan i koordinisan odgovor na ovaj problem.

Analiza Udruženja Atina Izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za 2025. godinu pokazuje da jaz između strateških opredeljenja i njihove implementacije ostaje značajan.

Formalni napredak bez suštinskog pomaka

Izveštaj ukazuje na određene formalne pomake, poput ispunjenja cilja u pogledu otkrivanja organizovanih kriminalnih grupa. Međutim, ovaj rezultat (jedna planirana i jedna otkrivena grupa) više govori o niskom nivou ambicije nego o stvarnom napretku u suzbijanju organizovanog kriminala.

Istovremeno, ključni indikatori koji se odnose na krivično gonjenje i zaštitu žrtava nisu dostigli planirane vrednosti – smanjen je broj podnetih krivičnih prijava (sa 20 u 2024. na 18 u 2025), nije ostvaren planirani broj prijavljenih počinilaca (25 od planiranih 37), niti broj oštećenih obuhvaćenih krivičnim prijavama (26 od planiranih 30). Ovi podaci ukazuju na ograničen kapacitet sistema da odgovori na fenomen trgovine ljudima na način koji je predviđen samim strateškim dokumentima.

Identifikacija žrtava: sistem i dalje kaska

Posebno zabrinjava činjenica da ključni sistemi i dalje ne prepoznaju žrtve trgovine ljudima. Uprkos sprovedenim obukama, zdravstveni sistem nije uputio nijednu sumnju (planirano 4), sistem obrazovanja je uputio samo jednu (planirano 12), inspekcija rada jednu (planirano 2).  Ovi podaci otvaraju ozbiljna pitanja o kvalitetu obuka, ali i o funkcionalnosti mehanizama za rano prepoznavanje i upućivanje žrtava. Istovremeno, višestruko je premašen broj prijava u migrantskoj populaciji (255 u odnosu na planiranih 28), što dodatno ukazuje na to da identifikacija zavisi od konteksta i aktera, a ne od sistemskog pristupa.

Značaj civilnog sektora i strukturna zavisnost sistema

Izveštaj jasno pokazuje da civilni sektor i dalje ima ključnu ulogu u sistemu zaštite. Aktivnosti koje sprovodi Udruženje Atina, od stanovanja uz podršku, psihološke i pravne pomoći, do ekonomskog osnaživanja i rada sa migrantkinjama, prepoznate su kao sastavni deo sprovođenja Akcionog plana. Istovremeno, povećan broj žrtava kojima je obezbeđen smeštaj (65 u odnosu na planiranih 35) ukazuje na rast potreba, ali i na oslanjanje sistema na postojeće, često ograničene kapacitete .

Ovakva struktura upućuje na dugoročnu zavisnost sistema od organizacija civilnog društva, bez adekvatnih i održivih mehanizama finansiranja.

Nedostatak koordinacije i odgovornosti institucija

Po prvi put, Izveštaj prepoznaje postojanje izazova u sprovođenju Akcionog plana, uključujući proceduralne i kadrovske prepreke, ali i nedovoljno angažovanje nadležnih organa.

Međutim, ono što nedostaje jesu konkretne mere za prevazilaženje ovih problema.

U tom smislu, rad tela zaduženih za koordinaciju, uključujući radne grupe, ostaje ograničen i nedovoljno usmeren na rešavanje uočenih nedostataka.

Pravda i zaštita žrtava: između formalnih prava i stvarnosti

Nje postignuta planirana vrednost 85% žrtava kojima je dodeljen status posebno osetljivog svedoka (dodeljeno u 77,8% slučajeva).

To ukazuje na ograničenu dostupnost zaštitnih mehanizama i neujednačenu praksu u njihovoj primeni.

Istovremeno, značajan deo podrške žrtvama, uključujući pravnu pomoć i pripremu za sudske postupke, i dalje obezbeđuju organizacije civilnog društva.

Nedovoljno podizanje svesti o trgovini ljudima i izveštavanje u medijima

Premda su bile planirane aktivnosti usmerene na podizanje svesti šire javnosti o temi trgovine ljudima i unapređenje profesionalnih medijskih standarda o izveštavanju o ovoj temi, postavljni ciljevi nisu dostignuti. Naime, umesto planirana 4 medijska sadržaja o temi trgovine ljudima, država je sufinansirala 1. Umesto planiranih 45 novinara koji su prošli obuku o primeni etičkih i profesionalnih standarda u izveštavanju o trgovini ljudima, obučeno je njih 12. Takođe, resorno Ministarstvo informisanja i telekomunikacije nije sprovelo nikakve aktivnosti, budući da im se na konkurse za sufinansiranje medijskih projekata o temi trgovine ljudima, nije javio niko.

Sve ovo govori da nije dovoljno samo postaviti određene formalne ciljeve u širenju svesti i medijske pismenosti u vezi sa trgovinom ljudima, već je potrebna suštinska zainteresovanost nadležnih organa da se ovim pitanjima bave, kako bi animirali javnost, medijska udruženja i same novinare da se uključe u realizaciju postavljenih ciljeva.

Iako strateški okvir za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji postoji i formalno se unapređuje, praksa pokazuje da sistem i dalje ne funkcioniše kao celina.

Glavni izazovi ostaju, a to su nedovoljna identifikacija žrtava od strane ključnih sistema, ograničen kapacitet institucija za sprovođenje mera, izostanak odgovornosti i konkretnih korektivnih mera, kao i strukturna zavisnost od civilnog sektora, koji i dalje funkcioniše bez adekvatne podrške i stabilnog finansiranja.

Bez jasnog preuzimanja odgovornosti od strane institucija i uspostavljanja funkcionalnog, koordinisanog i održivog sistema zaštite, postoji rizik da strateški dokumenti ostanu na nivou formalnih opredeljenja, bez stvarnog uticaja na položaj žrtava trgovine ljudima.

Milan Aleksić, Udruženje Atina, u Beogradu 22.04.2026. godine