Fotografija: Tarik Zećirović

Pripadati ne znači biti isti

Koliko često imamo priliku da upoznamo nekoga ko živi u istoj zajednici kao i mi, ali ima drugačija iskustva, običaje ili pogled na svet? Da li je dovoljno da živimo jedni pored drugih da bismo se zaista poznavali? I koliko je važno da mladi imaju prostore u kojima mogu da se povezuju izvan uobičajenih društvenih krugova?

U decembru 2025. godine, odbojkaški turnir u Tutinu okupio je 60 mladih iz različitih zajednica, pružajući im priliku da kroz sport, druženje i zajedničke aktivnosti razvijaju nova poznanstva, međusobno poverenje i osećaj pripadnosti.

Turnir je organizovan u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.

Iako je odbojka bila povod za okupljanje, značaj ovog susreta nije se merio samo brojem odigranih utakmica ili postignutih poena. Mnogo važnije bilo je ono što zajednička igra može da omogući: susret, razgovor i iskustvo saradnje sa osobama koje možda ne poznajemo dovoljno, ali sa kojima delimo prostor, svakodnevicu i budućnost svoje zajednice.

Živeti zajedno nije isto što i poznavati se

U mnogim lokalnim zajednicama mladi odrastaju u različitim društvenim krugovima. Njihova svakodnevica oblikovana je školom koju pohađaju, mestima na kojima provode slobodno vreme, porodičnim i prijateljskim vezama, ali i društvenim očekivanjima koja utiču na to sa kim se povezuju.

Različitost tih iskustava sama po sebi nije problem. Naprotiv, ona predstavlja važan deo bogatstva svake zajednice.

Međutim, kada nema dovoljno prilika za zajedničke aktivnosti, upoznavanje i razmenu mišljenja, postoji rizik da naše predstave o drugima ostanu zasnovane na pretpostavkama, a ne na stvarnim susretima.

Zato je važno stvarati prostore u kojima mladi mogu da izlaze iz uobičajenih krugova, upoznaju jedni druge i razvijaju odnose koji nisu unapred određeni njihovim poreklom, pripadnošću ili društvenim okolnostima.

Pripadati jednoj zajednici ne znači da svi moramo da budemo isti. To znači da naše različitosti ne smeju da budu razlog zbog kojeg neko ima manje mogućnosti da učestvuje, bude prihvaćen ili ostvari svoja prava.

Upravo je to jedna od važnih ideja projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno“.

Kroz sportske susrete, radionice i inicijative mladih, Atina nastoji da doprinese stvaranju okruženja u kojima različitosti nisu prepreka za saradnju, već prilika za međusobno učenje i povezivanje.

Odbojkaški turnir u Tutinu bio je jedan od takvih susreta.

Fotografija: Tarik Zećirović

Kada zajednički cilj otvori prostor za nova poznanstva

Odbojka je timski sport u kojem je saradnja neophodna. Svaki poen zavisi od niza odluka, međusobne komunikacije i spremnosti igrača i igračica da se oslone jedni na druge.

Na terenu nema mnogo vremena za duge razgovore ili objašnjavanja. Potrebno je prepoznati situaciju, reagovati, pružiti podršku i verovati da će drugi članovi tima uraditi svoj deo.

Upravo zbog toga zajednička igra može da otvori prostor za povezivanje među mladima koji se prethodno nisu dobro poznavali.

Tokom turnira u Tutinu, utakmice su bile prilika za sportsko nadmetanje, ali i za zajedničko iskustvo u kojem su komunikacija, međusobno poštovanje i saradnja imali važnu ulogu.

Takva iskustva posebno su značajna zato što omogućavaju da se odnos prema drugima ne gradi samo na osnovu onoga što o njima unapred znamo ili pretpostavljamo.

Kada sa nekim delimo odgovornost za zajednički cilj, imamo priliku da ga upoznamo kroz njegove postupke, sposobnosti, način komunikacije i odnos prema drugima.

To ne znači da jedan sportski događaj može sam po sebi da ukloni društvene predrasude ili prevaziđe postojeće razlike. Takve promene zahtevaju vreme, kontinuitet i šire društveno angažovanje.

Ali svaki prostor u kojem mladi imaju priliku da sarađuju na ravnopravnoj osnovi može biti važan početak izgradnje međusobnog poverenja.

Različitosti ne moramo da brišemo da bismo bili povezani

Jedna od važnih poruka koju želimo da razvijamo kroz ovaj projekat jeste da društvena uključenost ne podrazumeva odricanje od sopstvenog identiteta.

Mladi ne treba da potiskuju svoje jezike, tradicije, iskustva ili pripadnosti da bi bili deo zajedničkog prostora.

Naprotiv, društvo koje poštuje različitosti treba da omogućava svakome da učestvuje kao osoba koja jeste, bez pritiska da se prilagodi jednoj unapred zadatoj predstavi o tome šta znači pripadati.

To je posebno važno u radu sa mladima, jer se tokom odrastanja oblikuju ne samo lični identiteti, već i predstave o drugim ljudima, društvenim odnosima i sopstvenom mestu u zajednici.

Ako mladi imaju priliku da se upoznaju, sarađuju i razmenjuju iskustva, otvara se prostor da preispituju stereotipe i razvijaju odnose zasnovane na međusobnom poštovanju.

Tokom turnira u Tutinu, prateće aktivnosti i druženje između utakmica omogućili su učesnicima i učesnicama da razgovaraju o svojim porodicama, tradicijama, brigama i očekivanjima od budućnosti.

Takvi razgovori važni su jer nas podsećaju da svaka osoba ima mnogo više identiteta, iskustava i interesovanja nego što ih možemo obuhvatiti jednom društvenom kategorijom.

Neko može pripadati određenoj etničkoj ili verskoj zajednici, ali istovremeno biti sportista, učenica, prijatelj, mlada osoba koja razmišlja o obrazovanju, poslu, porodici ili odlasku iz svog grada.

Kada druge posmatramo samo kroz jednu njihovu pripadnost, rizikujemo da previdimo sve ono što ih čini jedinstvenim osobama.

Zato su prilike za neposredno upoznavanje i zajedničko delovanje važne za prevazilaženje pojednostavljenih predstava o drugima.

Fotografija: Tarik Zećirović

Poštovanje ne prestaje kada se utakmica završi

„Sport nas uči da je poštovanje jače od svake pobede“, rekao je jedan od učesnika turnira.

Ova poruka dobro oslikava značaj vrednosti koje Atina nastoji da razvija kroz sportske aktivnosti sa mladima.

U sportu je prirodno želeti pobedu. Takmičenje može biti uzbudljivo, motivišuće i važno za razvoj različitih sposobnosti.

Ali način na koji se takmičimo govori mnogo o našem odnosu prema drugima.

Da li poštujemo protivnike? Kako reagujemo kada izgubimo? Da li umemo da priznamo tuđi uspeh? Da li pružamo podršku onima kojima nešto ne polazi za rukom? I da li možemo da budemo deo zajedničke igre bez potrebe da druge omalovažavamo ili isključujemo?

Ta pitanja važna su i van sportskog terena.

U svakodnevnom životu mladi se susreću sa različitim oblicima takmičenja, poređenja i društvenih očekivanja. Često se vrednuju uspeh, popularnost i sposobnost pojedinca da se istakne, dok se manje pažnje posvećuje saradnji, solidarnosti i odgovornosti prema drugima.

Zato je važno stvarati prilike u kojima se uspeh ne meri samo ličnim postignućem, već i načinom na koji doprinosimo zajedničkom iskustvu.

Poštovanje nije nagrada koju neko treba da zasluži pobedom, uspehom ili pripadanjem određenoj grupi. Ono pripada svakoj osobi.

Upravo ta ideja povezuje sport sa ljudskim pravima i društvenom pravdom.

Zajednica u kojoj ima mesta za različitosti

Jedan od važnih ciljeva projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno“ jeste stvaranje više prilika za susrete i saradnju mladih različitog etničkog, socijalnog, migrantskog i izbegličkog porekla.

Takav pristup polazi od razumevanja da društvena kohezija ne nastaje sama od sebe i da se ne može graditi samo kroz poruke o toleranciji.

Potrebni su stvarni prostori u kojima ljudi mogu da se upoznaju, sarađuju, razgovaraju o svojim iskustvima i učestvuju u zajedničkim aktivnostima.

Ali jednako je važno razumeti da odgovornost za izgradnju uključivih zajednica ne može biti samo na mladima.

Škole, lokalne institucije, sportski klubovi, organizacije civilnog društva i drugi akteri imaju odgovornost da stvaraju uslove u kojima su takve prilike dostupne svima, bez obzira na poreklo, pol, materijalne mogućnosti ili druge lične okolnosti.

Zato sportski turniri u okviru ovog projekta nisu zamišljeni kao izolovani događaji, već kao deo šireg programa koji povezuje neformalno obrazovanje, razvoj životnih veština, prevenciju nasilja i diskriminacije i aktivno učešće mladih.

Odbojkaški turnir u Tutinu okupio je 60 mladih oko zajedničke igre, ali je istovremeno otvorio prostor za nešto što je jednako važno: upoznavanje, razgovor i iskustvo da različitosti ne moraju da nas udaljavaju jedne od drugih.

Upravo takva iskustva mogu doprineti izgradnji zajednica u kojima pripadnost ne zavisi od toga koliko smo slični, već od toga da li svi imamo jednako pravo da budemo deo zajedničkog života.

Jer pravo na pripadanje ne bi trebalo da podrazumeva obavezu da budemo isti. Ono bi trebalo da znači da za svakoga od nas postoji mesto, sa svim razlikama koje donosimo.

Odbojkaški turnir u Tutinu održan je u decembru 2025. godine u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.