Procenjuje se da u svetu ima oko 27 miliona ljudi koji su žrtve trgovine ljudima. Ovo je najveći broj robova u ljudskoj istoriji. Dva su tipa eksploatacije dominantna u Evropi – seksualno iskorišćavanje i radno iskorišćavanje ljudi, kaže Nik Rough

Nik Rough, iz organizacije A21 koja je zajedno sa NVO Atina u Nišu početkom oktobra u Srbiji organizovala biciklističku turu kako bi skrenuli pažnju na problem trgovine ljudima, priča za naš portal o nesvakidašnjoj i originalnoj turi, ali i o izazovima i ogromnom problemu savremenog ropstva i pored činjenice da živimo u 21. veku. Organizacija A21 je povodom oktobra - meseca borbe protiv trgovine ljudima, osmislila biciklističku vožnju od Sofije do Londona, kako bi prikupili sredstva za pomoć žrtavama i osnažili organizacije civilnog društva u tim zemljama. Na tom putu biciklisti su prošli i kroz Beograd, Novi Sad, Pirot, Niš i druge gradove naše zemlje želeći da ukažu da je Srbija zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima.

Da li je ovo prvi put da organizujete biciklističku trku za podizanje svesti o trgovini ljudima i šta je cilj ove turneje na dvotočkašima?

Da, ovo je prvi put da Kampanja A21 (The A21 Campaign) organizuje biciklističku trku za podizanje svesti o trgovini ljudima. Naš cilj je promocija ovog problema širom Evrope – koja predstavlja jedan od glavnih izvora i destinacija za žrtve trgovine ljudima u svetu. Dok se budu vozili kroz 10 zemalja tokom 11 dana tim “Sloboda kao izazov” će pokušati da angažuje što je moguće veći broj ključnih ličnosti koji utiču na javno mnenje, uključujući predstavnike medija, javne ličnosti i političke lidere, sve kako bi podigli svest o trgovini ljudima zastupljenu na svim nivoima u društvu.

Koliko biciklista očekujete u ovom izazovu?

Glavni tim “Sloboda kao izazov” čine 10 ljudi. Samo dvoje od njih imaju profesionalno iskustvo u biciklizmu, ostatak su obični ljudi koji žele da učine nešto povodom problema trgovine ljudima. Među njima nalaze se ljudi iz svih sfera društva – od hip-hop umetnika iz Mančestera do zamenika kuvara iz jednog restorana u Londonu, nagrađenog Mišelinovom zvezdom. Dok se budu vozili kroz zemlje pozvaće sve lokalne bicikliste da im se pridruže dok se budu vozili protiv ropstva. Tako da se nadamo da ćemo do kraja trke moći da prijavimo na hiljade evropskih biciklista koji su prihvatili izazov i vozili za slobodu.

Ljudi uglavnom ne znaju puno o fenomenu trgovine ljudima. Koja je Vaša poruka njima i kako biste im opisali izgled savremenog ropstva?

Ropstvo se lako opisuje – ono podrazumeva oduzimanje nečije slobode u cilju eksploatacije. Ono što je teško kada opisujemo ropstvo jeste prihvatanje činjenice da ono i dalje postoji u 21. veku. Nažalost, to je čvrsta činjenica – procenjuje se da u svetu ima oko 27 miliona ljudi koji su žrtve trgovine ljudima. Ovo je najveći broj robova u ljudskoj istoriji. Od mnogih tipova trgovine ljudima, dva su dominantna u Evropi – seksualno iskorišćavanje (76% slučajeva) i radno iskorišćavanje (oko 14% slučajeva).

Da li ste primetili neke od glavnih problema vezanih za problem trgovine ljudima u Srbiji, imajući u vidu da je naša zemlja jedna od zemalja koje su veoma pogođene ovim problemom?

Istočno-evropske zemlje, uključujući i Srbiju, zbog loše ekonomske situacije, ostaju jedna od glavnih regija koje su izvor žrtava trgovine ljudima u svetu. Siromaštvo je u stvari jedan od glavnih razloga za trgovinu ljudima – niske plate, zajedno sa visokom nezaposlenošću kao i manjak mogućnosti teraju mnoge ljude da počnu da traže poslove i bolje uslove života van Srbije. Sve to ih čini savršenom metom za trgovce ljudima – oni koriste snove i želje ljudi da bi ih lako namamili u zamku ropstva.

Šta je po Vama, neophodno da se uradi da bi borba protiv trgovine ljudima bila uspešna?

Trgovina ljudima je tako veliki problem da je potreban kombinovan napor celog društva kako bi se stalo na kraj tome. Moramo se boriti na svim nivoima – od unapređenja zakonskih okvira, preko krivičnog gonjenja trgovaca ljudima do brige za žrtve trgovine ljudima. Ali, najbitnije je uložiti napore i fokusirati se na prevenciju – a to je da svaka osoba bude upoznata sa rizicima trgovine ljudima.

za NVO Atina Ana Mitić