Kako je rečeno na predstavljanju rezultata studije u beogradskom Medija centru, Srbija ima dobar normativni okvir, kao i politike za integraciju koje nisu adekvatno iskorišćene do sada.

U saopštenju autora studije se navodi i da u procesu integracije migranata posebnu pažnju treba posvetiti prevenciji diskriminacije i marginalizacije, kao i borbi protiv rasizma i ksenofobije.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Norbert Bekman-Dirkes ocenio je da je za integraciju migranata i izbeglica u evropska društva, neophodna bolja povezanost institucija i veće razumevanje društvenih okolnosti država u koju migranti dolaze.

"Nismo više na početku migrantske krize i, kao i do sada, da bismo odgovorili na izazove s kojima se ljudi u potrebi za utočištem, suočavaju, moramo da saradjujemo na nivou država, ali i na nivou lokalnih zajednica", kazao je Bekman-Dirkes.

Govoreći o položaju migrantkinja, Jelena Hrnjak iz udruženja "Atina" kazala je da je oko 66 odsto intervjuisanih žena navelo da je pretrpelo nasilje, kao i da su mnoge potvrdile da se ni u prihvatnim centrima ne osećaju bezbedno i da često biraju da i ne izlaze iz svojih soba.

"Iako je nasilje koje su preživele u zemljama porekla čest razlog zbog kojeg traže azil, domaći službenici ga ne prepoznaju kao dovoljan razlog za odobrenje azila", rekla je Jelena Hrnjak.

Predstavljajući rezultate studije o obrazovanju izbeglica, Milan Aleksić iz udruženja "Atina" kazao je da su ove godine deca iz izbegličke populacije krenula u škole u zajednicama, ali su ostali problemi sa uključivanjem roditelja u obrazovni proces.

Studiju su sproveli Fondacija Konrad Adenauer, udruženje "Atina" i Makedonsko udruženje pravnika uz podršu Evropske unije.