Čak dve trećine žena izbeglica koje su bile obuhvaćene pilot istraživanjem o rodnom nasilju među migrantima preživele su neki vid fizičkog ili seksualnog zlostavljanja.

Projekat NVO Atina „Nasilje nad ženama i devojčicama u migrantskoj populaciji u Srbiji“ pokazuje da je 64,8 odsto ispitanica doživelo fizičko nasilje kako u zemljama porekla, tako i prilikom putovanja, ali i boravka u Srbiji, dok je 24 odsto njih preživelo seksualno nasilje. Pri tome, najveći broj migrantkinja suočio se sa zlostavljanjem u zemlji porekla, potom na putu, dok je 16 ispitanica reklo da su nasilje doživele u Srbiji. O čestom nasilju nad ženama izbeglicama govori i podatak da je čak 77 odsto ispitanica svedočilo nasilju nad drugim ženama i devojčicama.

Kako su u istraživanju učestvovale 162 ispitanice, što nije reprezentativan uzorak, NVO Atina ističe da se rezultati ne mogu preslikati na čitavu izbegličku populaciju u Srbiji. Ono što međutim ovo istraživanje nedvosmisleno pokazuje jeste da su žene izbeglice višestruko marginalizovane te da se nemali broj migrantkinja suočava sa različitim vidovima nasilja a da pri tome ne postoji adekvatan sistem zaštite i podrške. Istraživači NVO Atina tako beleže mnoga svedočenja žena izbeglica u Srbiji koja pokazuju da su migrantkinje žrtve fizičkog nasilja, silovanja, prinudnih brakova, radne eksploatacije, prinudne prostitucije, odnosno seksa za preživljavanje kako bi obezbedile hranu ili sklonište… Pri tome nasilnici su najčešće pripadnici policije, partneri i krijumčari a nasilje se dešava i u mestima koja bi trebalo da budu sigurna poput prihvatnih centara.

Veliki broj žrtava nasilja među ženama izbeglicama prati i „normalizacija nasilja“. Naime, iako velika većina žena zna da se nasilje u Evropi kažnjava, to ne znači automatski da bi ga i prijavile. NVO Atina primećuje da postoji „visok prag tolerancije na nasilje i da se kod nekih ispitanica ono toliko često dešavalo da se normalizuje“. Od leta 2015. pa do maja 2016. godine, u Srbiji je registrovano preko 700.000 migranata, a pretpostavlja se da je broj ljudi koji su u ovom periodu u Srbiju neregularno ušli bio i veći, odnosno da nisu svi registrovani. Do kraja te godine, taj broj je premašio milion, i nastavio da raste i u prvim mesecima 2017, dok je vreme zadržavanja izbeglica u Srbiji sve duže.

 

Izbeglice sa porodicom češće žrtve

Istraživanje NVO Atina takođe pokazuje da su žene koje putuju sa partnerom i decom mnogo češće žrtve nasilja od žena koje putuju same. Žene koje beže u pratnji muškog člana porodice nisu nužno zaštićenije od zlostavljanja, i često postaju žrtve policije, krijumčara ili članova svoje porodice. NVO Atina ističe da se ovaj podatak može možda objasniti činjenicom da žene koje putuju sa porodicom otvorenije govore o nasilju od žena koje putu same.

Vest u originalu možete čitati putem linka:

https://www.danas.rs/drustvo/vecina-zena-izbeglica-trpi-zlostavljanje/