Preživeli sa potonulog broda u blizini Grčke u maju. Najveći broj smrti migranata dešava se u toku pokušaja da pređu Sredozemno more.
Fotografija: Orestis Panagiotou/EPA

Istraživanje o smrti migranata u Evropi otkriva da je njih 22.000 nestalo, i pretpostavlja se da su mrtvi, u poslednjih 14 godina - više od polovine ukupnog broja širom sveta.

Migranti koji pokušavaju da stignu do naprednijih zemalja umiru po stopi od osmoro dnevno, tokom poslednjih 14 godina, a većina njih pokušava da dođe do Evrope, prema podacima najsveobuhvatnije evidencije smrti migranata.

Skoro 40.000 ljudi umrlo je na migrantskim putevima širom sveta, prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), koja dodaje da je 22.000 njih nestalo pokušavajući da stigne do Evrope.

Procenjuje se da je samo ove godine umrlo 4.077 migranata, što ukazuje na ozbiljnu eskalaciju problema.

Prema podacima IOM, pravi broj smrtnih slučajeva verovatno je još veći od brojki prikazanih u ovom izveštaju.

Istraživanje je sprovođeno tokom šest meseci, od strane IOM za izveštaj Fatalna Putovanja: Praćenje života izgubljenih tokom migracija, koji je objavljen u ponedeljak. Ovim putem je upućen poziv vladama i međunarodnoj zajednici da se pozabave onim što je opisano kao “epidemija kriminala i viktimizacije”.

“Naša poruka je jasna: migranti nepotrebno umiru”, rekao je generalni direktor IOM, Vilijam Lejsi Sving. “Vreme je da se uradi nešto više od izračunavanja broja žrtava. Vreme je da se uključi svet, kako bi se zaustavilo ovo nasilje nad očajnim migrantima.”

Migrante prevoze na gumenom čamcu, nakon što ih je spasila italijanska mornarica 22. septembra 2014.
Fotografija: Italian Navy/EPA

Nesrazmerno visok broj smrti na Sredozemnom moru, zaključuje izveštaj, “odražava dramatično povećanje broja migranata koji pokušavaju da stignu do Evrope”, sa više od 112.000 neregularnih migranata koje su otkrile italijanske vlasti u 2014. godini - što je skoro tri puta više nego u 2013.

Istraživanje IOM beleži da je od 2000. godine skoro 6.000 migranata umrlo duž granice SAD-Meksiko, i dodatnih 3.000 njih u Sahari i na Indijskom okeanu.

Istraživanje koje prati Fatalna Putovanja, a koje je obima od preko 200 stranica, počelo je tragedijom u oktobru 2013. godine, kada je više od 400 migranata umrlo u dva brodoloma u blizini italijanskog ostrva Lampeduza.

Izveštaj predstavlja situaciju koja je prečesto okarakterisana međunarodnom ravnodušnošću, čak i kada je u pitanju prikupljanje i distribucija sirovih podataka o smrti migranata.

“Iako se ogromne sume novca troše na prikupljanje podataka o migracijama i graničnoj kontroli, veoma mali broj agencija prikuplja i objavljuje podatke o smrti migranata”, rekao je Frenk Lačko, autor Fatalnih Putovanja, i direktor odeljenja za istraživanje migranata IOM-a.

Prema njegovim rečima, podaci su često rasuti širom niza organizacija koje su uključene u praćenje smrtnih slučajeva. Neki stručnjaci veruju da na svako telo koje se otkrije dolaze barem još dva koja nikada neće biti pronađena.

Izveštaj je sastavljen u okviru Projekta IOM-a o nestalim migrantima, koji ima za cilj da podigne svest o rizicima sa kojima se potencijalni migranti suočavaju, i da ih odvrati od korišćenja kriminalnih mreža u kojima mnogi postaju žrtve nasilja, seksualnog zlostavljanja i trgovine ljudima.

Jedno od najšokantnijih otkrića u izveštaju je činjenica da, uprkos visokom i rastućem broju žrtava, “nijedna organizacija na globalnom nivou trenutno nije odgovorna za sistematski monitoring broja smrtnih slučajeva. Podaci su rasuti, a niz organizacija koje su uključene u praćenje smrtnih slučajeva često koriste različite definicije smrtnih slučajeva vezanih za granične prelaze.”

U jednom poglavlju, koje se bavi smrtnim slučajevima migranata koji pokušavaju da dođu do Australije - napisanom od strane Lien Veber i Šeron Pikering, kriminologa na Monash univerzitetu u Melburnu - autorke ističu: “Nijedna vladina, policijska agencija, niti agencija koja se bavi migracijama u Australiji, na državnom ili saveznom nivou, ne objavljuje podatke o smrtnim slučajevima vezanim za granične prelaze”, dok u isto vreme prave oštro poređenje između napora i novca utrošenog na pokušaje lociranja malezijskog aviona MH370 - i naslova koji su tome posvećeni.

“Značaj brojanja mrtvih, i preuzimanja njihovih tela, univerzalno je priznat kao ključni korak u prepoznavanju nečijeg gubitka i pravljenju izveštaja o njihovoj smrti”, navodi se u izveštaju.

Palestinac Šukri al-Asouli krenuo je iz Aleksandrije 6. septembra, sa svojom ženom i dvoje dece, brodom koji je trebalo da stigne u Italiju, ali brod je potonuo a njega je spasao japanski komercijalni brod, i odveden je u Grčku. Njegova porodica se vodi kao nestala.
Fotografija: Ibraheem Abu Mustafa/Reuters

“Neuspeh da se sveobuhvatno dokumentuju i istraže smrti azilanata na moru, ili u imigrantskom pritvoru, dok druge fatalne nesreće izazivaju masovne i međunarodne ad hok reakcije, kao što je bio slučaj sa nestalim letom MH370, sugeriše da se određeni životi smatraju vrednijim, kako na domaćem nivou, tako i unutar međunarodne zajednice.”

Pored brojanja smrtnih slučajeva, Projekat IOM-a o nestalim migrantima deo je sveobuhvatnijeg napora da se društveni mediji koriste u cilju uključivanja zajednica širom sveta. Tragični brodolom u blizini Malte bio je povod brojnih poziva, mejlova, i postova na društvenim mrežama, upućenih IOM kancelarijama širom sveta od strane članova porodica širom Evrope i Bliskog Istoka koji su čekali vesti o svojim nestalim rođacima, od kojih se za mnoge sada strahuje da su mrtvi. Postoji nada da će ovaj projekat postati snažno sredstvo za odvraćanje budućih žrtava od upuštanja u ova opasna putovanja.

“Ljudi su već u potrazi za informacijama o nestalim migrantima na Facebooku i drugim društvenim mrežama. Nama je poznato i to da se trgovina ljudima širom sveta obavlja putem Facebooka”, rekao je portparol IOM-a, Leonard Dojl.

“Želimo da iskoristimo društvene medije, a naročito hešteg #MissingMigrants da pojačamo glasove onih koji su izgubili svoje voljene, i upozorimo buduće migrante da ne kreću na ova rizična putovanja. Nećemo pokušavati da odvratimo migrante od rizikovanja svojih života posterima ili radio oglasima, već najubedljivijim sredstvom: glasovima preživelih i članova porodica nestalih migranata.”

Migranti se odmaraju nakon što ih je spasila libijska obalska straža kada je njihov brod potonuo u blizini primorskog grada Garabuli, 15. septembra 2014.
Fotografija: Mahmud Turkia/AFP/Getty Image

“Paradoks je to što, u trenutku kada je svaki sedmi čovek u svetu migrant, vidimo neverovatno oštar odgovor na migracije u razvijenom svetu”, rekao je generalni direktor IOM-a, Sving.

“Ograničene prilike za bezbedne i regularne migracije vode potencijalne migrante u ruke krijumčara, hraneći time beskrupuloznu trgovinu koja ugrožava život očajnih ljudi. Moramo da stanemo na put tom ciklusu. Nedokumentovani migranti nisu kriminalci. Oni su ljudska bića kojima je potrebna zaštita i pomoć, i koja zaslužuju poštovanje”, dodao je on.

• Za primerak izveštaja, posetite Fatalna Putovanja: Praćenje života izgubljenih tokom migracija (pdf)

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.theguardian.com/global-development/2014/sep/29/europe-deadliest-destination-migrants-report