Nemački plan da osuđuje na zatvorsku kaznu muškarce koji koriste usluge prisilne prostitucije oživeo je raspravu o evropskim stavovima prema prostituciji. Dok neki pozivaju na potpunu zabranu, drugi smatraju da je potpuna legalizacija jedini put.

Nemački kabinet u sredu je doneo odluku da odobri novi nacrt zakona kojim bi “mušterije” koje koriste usluge prisilne prostitucije u Nemačkoj bile osuđivane na zatvorske kazne od tri meseca do čak pet godina.

Govoreći uoči sastanka, ministar pravde Hajko Mas izjavio je u utorak da zakon treba da ima “preventivni efekat” i da odvraća one koji bi bili mušterije prostitutki koje su žrtve trgovine ljudima. “Kao država, doneli smo odluku da ne prihvatamo i takođe ne tolerišemo tako nešto”, izjavio je on.

Najnoviji nemački zakon, kojim bi svodnici bili osuđivani na zatvorske kazne do 10 godina, dolazi kao deo direktive EU čiji je cilj borba protiv trgovine ljudima. Međutim, način na koji države odluče da se pridržavaju te direktive dosta se razlikuje, naročito kada je u pitanju najstariji zanat na svetu.

Protivnici zakona kažu da on neće promeniti ništa, i da će Nemačka ostati ‘bordel Evrope’

Iako postoji širok spektar stavova i zakona širom Evrope, u suštini se dva sistema uzimaju kao primeri, a poslednji potez Nemačke - mogućnost da će mušterije biti odgovorne za svoje postupke - može se posmatrati kao “zlatna sredina” između njih.

Holandski protiv Nordijskog modela

Nordijski model usvojile su Švedska, Norveška, Finska i Severna Irska. Dok je prodaja seksualnih usluga legalna, kupovina istih je izričito zabranjena. Iako je donekle kontraintuitivan, zagovornici ovog modela tvrde da on odvraća muškarce od kupovine seksa, a u isto vreme ne kriminalizuje seksualne radnice.

Holandski model, sa druge strane, legalizuje prostituciju. Pristalice ovog modela kažu da to omogućava bolje regulisanje i zaštitu onih koji mogu biti ranjivi.

Protivnici sumnjaju u to, tvrdeći da je skoro sva prostitucija, u suštini, prisilna. “Prostitucija se ne može odvojiti od prisilne prostitucije u svakodnevnom životu i stvarnosti”, rekla je Sabin Konstejbl, iz abolicionističkog pokreta Sestre, govoreći u istom nemačkom jutarnjem programu za koji je Mas prethodno dao intervju. Novi zakon je, kaže Konstejbl, nerealan - bilo bi isuviše teško dokazati da je klijent imao saznanja o žrtvinim teškoćama. Nemačka bi i dalje bila “bordel Evrope”.

Nemačka zlatna sredina?

Za Ejdana Mekvejda, direktora organizacije Anti-Slavery International, predloženi zakon bi Nemačku stavio između Nordijskog i Holandskog modela, dok bi na mušterijama bila veća težina pravne odgovornosti.

Mas je rekao da je nemačka vlada odbacila ideju potpune zabrane prostitucije

“Nordijski model kupovinu seksa čini nelegalnom”, rekao je Mekvejd za DW. “Holandija je imala mnogo popustljivije pravno okruženje za seksualni rad. Pošto nemački zakon izričito zabranjuje prisilnu prostituciju, čini se da Nemačka ide putem koji vodi između ove dve suprotnosti.”

Za Holandski model se zalaže i La Strada International, iz Amsterdama, grupa koja se bori protiv trgovine ljudima. Međunarodna koordinatorka ove grupe, Suzan Hof, rekla je za DW da seksualni rad ne bi trebalo da se razlikuje od bilo koje druge industrije.

“Trgovce ljudima treba krivično goniti, a zajedno sa njima i one koji im pomažu”, rekla je Hof. “Na primer, ukoliko taksista doveze nekog od tačke A do tačke B na zahtev trgovca, znajući za nameru eksploatacije, i on može biti optužen za umešanost u trgovinu ljudima.”

Ali, dok se Hof slaže sa zakonom kada su u pitanju sami trgovci ljudima, rezervisana je po pitanju toga kako zakon treba da se pozabavi mušterijama. Zakonodavstvo širom Evrope je raznoliko. Neke države članice, poput Velike Britanije, kriminalizovale su korišćenje usluga prostitucije ukoliko se obavljaju pod prinudom, ili uz primenu sile.

Pitanje dokaza

U Britaniji, ovo je kršenje stroge obaveze - što znači da neznanje da je žena bila pod prinudom ne može da se koristi kao odbrana. U drugim zemljama, poput Holandije, mušterije se umesto toga pozivaju da ukažu policiji na potencijalne žrtve trgovine ljudima. Međutim, pokazalo se da je mušterijama teško da tačno razlikuju žene koje svojevoljno pružaju usluge od onih koje se prostitucijom bave pod prisilom.

Amsterdam - sa svojim opuštenim ali regulisanim pristupom postao je poznat po svojoj zoni crvenih fenjera

“Ukoliko neko svojevoljno i svesno koristi usluge eksploatisane i trafikovane osobe, i on može biti krivično gonjen”, kaže Hof. “Međutim, u praksi je teško definisati da li je osoba znala da su usluge ponuđene pod prisilom. Zbog toga smo mi protiv kriminalizovanja mušterija seksualnih radnica. Slično tome, ne kriminalizujemo ni one koji kupe farmerke koje su možda nastale prisilnim radom.”

Nemačka policija tvrdi da bi bilo teško dokazati da je klijent imao saznanja o tome da je žena prisiljena da radi kao prostitutka, barem u nekim slučajevima. Međutim, Mekvejd iz organizacije Anti-Slavery International veruje da bi, u razumnom broju slučajeva, to bilo izvodljivo.

“Slična situacija bila bi primanje ukradene robe”, rekao je Mekvejd čije je sedište u Londonu. “Postoje određene okolnosti u kojima je razumno verovati da nekome treba da bude jasna situacija, na primer ako im ponude Pikasa za 10 funti. Ukoliko neko ima seksualni odnos sa ženom, a na prozorima su rešetke, mesto je grozno i postoji osećaj ugroženosti, to nagoveštava da nije u pitanju srećno mesto.”

Zaboravljene žrtve?

Slično tome, ministar pravde Hajko Mas u utorak je insistirao da bi zakon bio efektivan zbog “brojnih posrednih indicija” koje jasno ukazuju na to da prostitutka nije seksualna radnica svojom voljom. On je odbacio opštu zabranu prostitucije i Nordijski model.

Nemačka vlada se nada i da će se zakon pokazati korisnim u otkrivanju trgovine ljudima, jer će klijenti koji prijave svoje sumnje na prisilnu prostituciju izbeći krivično gonjenje.

Međutim, to ne ide dovoljno daleko prema mišljenju Nejla Tanisa iz KOK-a, nemačke NVO mreže za borbu protiv trgovine ljudima. Tanis kaže da nemački zakon nema podršku za žrtve koje se nađu kao svedoci protiv svojih bivših mučitelja.

”Za nas jedan korak predstavlja to što moramo da dođemo do boljeg krivičnog zakona, ali mi pored toga imamo i perspektivu žrtve”, rekao je Tanis.

“Žrtve bi trebalo da imaju pravo da ostanu u Nemačkoj ukoliko su identifikovane kao žrtve trgovine ljudima iz inostranstva. Takođe, važno je da one imaju bolje pravo na nadoknadu.”

“Mi smatramo da je važno imati dobre, stabilizovane svedoke za suđenja. Ako im date više prava i stabilizujete ih, imate bolje svedoke i bolji fokus na borbu protiv trgovine ljudima.”

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

http://m.dw.com/en/german-plan-to-jail-johns-stirs-debate-on-forced-prostitution/a-19170214?maca=en-Twitter-sharing