One osvajaju medalje zato što su fantastične sportistkinje. Tačka.

Katinka Hosu je oborila taj svetski rekord sama, hvala lepo. Izvor: GETTY/TWITTER

Godina je 2016. ali ovo očigledno još uvek mora da se naglašava: Kada olimpijke osvoje medalje, one zaslužuju priznanje. Olimpijske igre u Riu počele su u petak uveče, a tokom narednih 48 sati, ljudi (konkretno, određeni pripadnici medija) nisu mogli da odole a da ne pripišu uspehe sportistkinja njihovim muževima i/ili trenerima, i njihovoj sposobnosti da imitiraju muškarce.

Kada je trostruka olimpijska takmičarka u trep disciplini Kori Kogdel osvojila svoju drugu bronzanu medalju, Chicago Tribune nije uzeo za shodno čak ni da pomene njeno ime, već se fokusirao na činjenicu da je ona u braku sa igračem Chicago Bears-a Mičom Anreinom.

Kada je mađarska plivačica Katinka Hosu osvojila zlatnu medalju i oborila svetski rekord na 400 metara mešovitim stilom, NBC je uperio kameru u njenog muža/trenera na tribini i nazvao ga "odgovornim" za taj uspeh.

A, kada je američka plivačica Kejti Ledecki oborila SOPSTVENI svetski rekord na 400 metara slobodnim stilom, i bila skoro 5 sekundi brža od najbliže protivnice, komentator NBC-a je morao da razjasni da ne, ona “ne pliva kao muškarac”. 

“Ona pliva kao Kejti Ledecki, zaboga”, naglasio je Raudi Gejns, nakon što je 19-ogodišnjakinja završila svoju rekordnu trku.

Sa ovakvim komentarima je Raudi Gejns morao da se bori u nedelju uveče. Izvor: TWITTER

Zbog toga što su atletika i fizičke veštine generalno istorijski bile smatrane muškim, o sportistkinjama se često govori kao o anomalijama - ako ih iko uopšte i pomene. (Uostalom, Olimpijada je jedna od retkih prilika kada sportistkinje zapravo dobiju značajniju medijsku pažnju).

Povezivanje veština i dostignuća olimpijki sa muškarcima je način da ta dostignuća postanu društveno prihvatljivija. Njihova fizička dostignuća pomeraju granice onoga što nam je prijatno da posmatramo da ženska tela rade. Gledati olimpijku kako se takmiči podrazumeva da ćete videti neverovatnu snagu koju žensko telo može da poseduje. One razbijaju i preskaču i lete i pucaju; a mi zasluge pripisujemo muškarcima u njihovim životima i sportovima. 

Gimnastičko čudo Sajmon Bajls postaje “Kobi Brajant gimnastike”, Kejti Ledecki mora da bude muškobanjasta, a muž Katinke Hosu je pravi razlog što ona obara rekorde.

Ohrabrujuće je videti žene na Olimpijskim igrama kako dobijaju medijsku pažnju, i proslavljaju se naizgled nadljudskim sposobnostima. Ali, hajde da dozvolimo da ta dostignuća budu njihova lična. Kada te žene osvajaju medalje i obaraju rekorde, one su te koje zaslužuju i priznanje.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

http://www.huffingtonpost.com/entry/women-olympians-dont-need-men-to-be-badass_us_57a87489e4b03ba68012ccbb