Nadežda Tolokonikova i Marija Aljohina - Pussy Riot, Rusija 
Članice feminističkog pank-rok kolektiva zatvorene su nakon što su protestovale protiv ruskog predsednika Putina u crkvi. Grupa od tada koristi svoju ozloglašenost za promovisanje pitanja ljudskih prava. Sam naziv grupe ima za cilj da nešto pasivno pretvori u nešto moćno.

Tavakul Karman, Jemen 
Tavakul Karman, osnivačica Žene novinari bez lanaca (Women Journalists Without Chains) — organizacije koja brani ljudska prava i slobodu izražavanja — vršila je pritisak na bivšeg predsednika Jemena Ali Abdulaha Saleha da se povuče sa te funkcije, na kojoj je bio od 1978. do 2012. godine. Bila je uhapšena više puta tokom svojih mirnih protesta.

Aung San Su Ći, Mjanmar

Dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su je najistaknutija liderka u naporima da se demokratizuje jugoistočna azijska nacija, kao i hrabra zagovornica ljudskih prava i mirne revolucije. Ona je provela 15 godina u kućnom pritvoru kada je vlada odbila da joj ustupi vlast nakon što je njena partija pobedila na izborima.

Korazon Akvino, Filipini 
Kada je suprug Korazon Akvino, senator, ubijen u atentatu 1983. godine, ona se u njegovo ime kandidovala protiv 20-ogodišnje autokratije Ferdinanda Markosa. Iako je Markos odneo pobedu, Akvino je vodila mirnu revoluciju širom nacije osiromašenih ostrva. Akvino je postala predsednica Filipina nakon što je Markos podneo ostavku.

Fulan Devi, Indija 
Fulan Devi započela je niz nasilnih pljački širom severne i centralne Indije, ciljajući gornje kaste. Godine 1981. ona je povela svoju bandu u masakr više od 20 muškaraca u selu gornje kaste u kom je ubijen njen bivši ljubavnik. Devi je u pregovorima sa indijskom vladom izdejstvovala kaznu od 11 godina u zatvoru.

Anđela Dejvis, SAD 
Anđela Dejvis, politička aktivistkinja i autorka, optužena je da je pribavila pištolj kojim je ubijen federalni sudija. Pobegla je, i time zauzela mesto na listi najtraženijih. Dejvisova je uhvaćena u Njujorku, ali je oslobođena 1972. godine, uz podršku aktivista pristalica koji su zahtevali da se pusti na slobodu.

Golda Meir, Izrael 
Iako je najpoznatija kao izraelska premijerka tokom Jomkipurskog rata 1973. godine, ostavila je svoj trag u revolucionarnom cionističkom pokretu, kada je tokom putovanja u SAD 1948. godine, prikupila 50 miliona dolara od jevrejske dijaspore za opremanje izraelske vojske.

Vilma Lusila Espin, Kuba 
Duh kubanske komunističke revolucije najživopisnije je predstavljen u “prvoj dami”, Vilmi Lusili Espin. Nakon što je postala hemijski inženjer, Espin se latila oružja u borbi protiv Batista diktature ‘50-ih godina, i raskrinkala predstavu o pitomoj ženi sa Kariba noseći punu vojnu opremu.

Dženet Džejgan, Gvajana 
Poreklom iz Čikaga, Dženet Džejgan i njen suprug bili su osnivači Narodne napredne stranke u Gvajani koja je promovisala marksističke ideale. Njen udeo u protestima doveo je do toga da je britanski premijer Vinston Čerčil pošalje u zatvor. Izabrana je za prvu predsednicu Gvajane 1997. godine.

Džiang King, China 
Nakon što se udala za vođu Mao Ce Tunga 1938. godine, Džiang King ubrzano je napredovala u komunističkoj partiji i na kraju postala liderka ozloglašene Bande četvorice. Džiang je odbila da se izvini zbog krivičnih optužbi koje su kasnije podnete protiv nje, i umesto toga je poslednju deceniju svog života provela u zatvoru.

Nadežda Krupska, Rusija 
Zajedno sa Lenjinom, Nadežda Krupska pomogla je u osnivanju Saveza za oslobođenje radničke klase 1895. godine. Policija ih je oboje uhapsila, a venčali su se u izgnanstvu u Sibiru. Nakon što je oslobođena 1901. godine, uređivala je Iskru, međunarodni časopis za marksiste.

Suzan B. Entoni, SAD 
Godine 1851. Suzan B. Entoni upoznala je koleginicu borkinju za prava žena, Elizabet Kejdi Stenton, i ovaj dvojac počeo je da obilazi zemlju zalažući se da žene dobiju pravo glasa. Maršali su uhapsili Entonijevu 1872. godine zbog ilegalnog glasanja. Umrla je pre nego što je usvojen 19. amandman.

Emelin Pankherst, Britanija

Emelin Pankherst osnovala je socijalnu i političku uniju žena u Britaniji, koja je organizovala javne demonstracije i nije se libila podmetanja požara, vandalizma ili štrajkova glađu. Pankherstova je često hapšena, ali nikada nije odustala od borbe za pravo glasa žena.

Harijet Tabman, SAD 
Harijet Tabman, koja je rođena kao robinja 1820. godine, pobegla je iz Merilenda u slobodnu državu Pensilvaniju. Tokom godina, išla je u 19 misija da spase više od 300 robova koristeći Podzemnu železnicu. Tokom američkog građanskog rata, bila je prva žena koja je povela vojnu ekspediciju, oslobodivši više od 700 robova.

Meri Vulstonkraft, Britanija 
U Britaniji 18. veka, Meri Vulstonkraft iznela je do tada nezamislivu tvrdnju da su prava žena jednaka pravima muškaraca. U njena dva najpoznatija dela, Odbrana prava muškaraca (1790) i Odbrana prava žena (1791), kritikovala je i Edmunda Berka tada radikalnim feminizmom.

Jovanka Orleanka, Francuska 
Podstaknuta snovima u kojima su je hrišćanski sveci pozivali da se bori protiv Engleza, Jovanka Orleanka je povela napad koji je oslobodio grad Orlean 1429. godine, i okrenuo plimu u korist Francuza. Ali, nekoliko godina kasnije, Jovanka je zarobljena i spaljena na gradskom trgu zbog optužbi da je veštica.

Budika, Britanija 
U prvom veku nove ere, Budika, kraljica Icena predvodila je pobunu kada su joj ćerke silovane, i javno je išibana od strane rimskih zvaničnika. Budika je povela koaliciju plemena u osvetničku misiju i uništila drevni London. Iako njena pobuna nije uspela, ona je upamćena kao jedna od prvih britanskih nacionalističkih heroina.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

http://time.com/15991/most-rebellious-women-in-history-photos/