Jedna od posledica kineske politike jednog deteta: rastuće tržište za žene žrtve trgovine ljudima. 

Trgovina ženama je vekovima problem u Kini, zahvaljujući dugoj istoriji neravnoteže polova i preimućstva muškaraca. Tradicionalne patrijarhalne strukture ojačavaju neravnopravnost polova, naročito u seoskim sredinama gde ženama često nisu pružene iste mogućnosti kao muškarcima, i gde su one primorane da se potčine muškom autoritetu. Ova nejednakost čini žene marginalizovanima, i ranjivima na trgovinu ljudima. U poslednjih nekoliko decenija, seksualna eksploatacija je dodatno pogoršana politikom jednog deteta.

Kineski krivični zakon definiše trgovinu ljudima kao “otmicu, kidnapovanje, razmenu, i transport žena i dece u cilju prodaje”. Prisilni rad i drugi zločini vezani za trgovinu takođe se kažnjavaju, ali ne kao krivična dela trgovine ljudima.

Uprkos dvosmislenosti njenih zakona, Kina nije slepa na užasna kršenja ljudskog dostojanstva i prava koja se događaju žrtvama trgovine ljudima. Prepoznato je da zločini trgovine ženama i decom ozbiljno krše individualna prava žena i dece, i u velikoj meri štete fizičkom i psihološkom zdravlju žrtava trgovine ljudima.

Kina je ratifikovala brojne međunarodne konvencije čiji je cilj smanjenje stope seksualne eksploatacije širom sveta, uključujući i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama, i Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Štaviše, Kina je razvila sopstveni Akcioni Plan za borbu protiv trgovine ženama i decom.

Bez obzira na sve dobre namere, Kina i dalje ima ozbiljan problem sa seksualnom eksploatacijom. To je, u velikoj meri, posledica Kinine ozloglašene politike jednog deteta. Kinin rodni disbalans još više se proširio od 1979. godine, kada je ta politika primenjena - procene ukazuju da će do 2020. godine biti 30 miliona muškaraca koji ne mogu da pronađu žene u Kini.

Kinina politika jednog deteta verovatno je najkontroverznija politika planiranja populacije u svetu. Uprkos kritikama organizacija za ljudska prava, kineska vlada tvrdi da je ova politika uspešno sprečila preko 400 miliona rođenja, i pomogla da Kina dostigne svoj impresivni ekonomski rast. Kada je Peking unovembru 2013. godine najavio da će ublažiti politiku (kako bi dozvolio parovima, u kojima je jedan od partnera jedino dete, da imaju više od jednog deteta), aktivisti za ljudska prava su slavili širom sveta, dok su novinari i učenjaci odmah počeli da nagađaju zašto je KPK iznenada promenila svoju zloglasnu politiku.

Pokušavajući da razumeju odluku Pekinga da ublaži politiku jednog deteta, novinari i učenjaci uporno su ukazivali na dva glavna faktora. Prvi, da je politika jednog deteta dovela do ekstremnog disbalansa u odnosu broja muškaraca i žena. I drugi, da će ubrzano starenje radne snage sve više opterećivati sigurnosne mreže Kinine socijalne pomoći. Mnogi stručnjaci tvrde da će, zbog politike jednog deteta, Kina ostariti pre nego što se obogati.

Jasno je da je politika jednog deteta napravila haos u kineskoj demografiji. Ono što se, međutim, često previđa je značajan doprinos koji ova politika ima na stopu seksualne eksploatacije u Kini, i van njenih granica.

Izveštaj o trgovini ljudima za 2014. godinu, objavljen od strane Stejt Departmentove kancelarije za trgovinu ljudima (TIP), navodi da su žene i deca iz zemalja kao što su Burma, Vijetnam, Laos, Mongolija i Severna Koreja, kao i drugih zemalja u Africi i Južnoj Americi, izloženi prisilnom radu i seksualnoj eksploataciji u Kini. Mnoge od ovih žena regrutovane su putem bračnih posrednika i transportovane u Kinu, gde su neke naknadno naterane na prostituciju ili rad.

Štaviše, TIP izveštaj jasno povezuje seksualnu eksploataciju u Kini sa politikom jednog deteta. “Politika kineske vlade o ograničavanju rađanja, i kulturna prednost koja se daje sinovima, stvaraju iskrivljen seksualni odnos... što može da posluži povećanju tražnje za prostitucijom, i stranim ženama kao nevestama Kineza - a, i jedno i drugo mogu se pribaviti silom ili prinudom.”

Drugim rečima, potražnja za trafikovanim ženama u Kini direktno je povezana sa nedostatkom dostupnih Kineskinja. Ovaj problem naročito je primetan u ruralnim, siromašnijim delovima Kine, iz kojih veliki broj mladih žena migrira u urbane sredine u potrazi za boljim ekonomskim prilikama. To ostavlja cela sela sa veoma malim brojem žena. Kao rezultat, mnogi muškarci koriste bračne posrednike da im pronađu žene, bilo iz drugih oblasti Kine, ili iz susednih zemalja.

Jedna od tih susednih zemalja je i Mijanmar, koji služi kao primarni izvor žena kojima se trguje u Kini. Prema izveštaju izdatom od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Mijanmara, 85 od 155 slučajeva trgovine ljudima u 2009. godini uključivalo je prisilne brakove, a najveći broj ovih slučajeva bio je između Mijanmara i Kine. Analiza ukupno 641 slučaja trgovine ljudima između januara 2006, i decembra 2010. godine, pokazuje da 69.7% čine prisilni brakovi, i da je Kina bila zemlja destinacije za 80 procenata ovih slučajeva.

Mara Vistendal, kandidatkinja za Pulicerovu nagradu, i autorka Neprirodne Selekcije: Biranja dečaka umesto devojčica i posledice sveta punog muškaraca, objasnila je Diplomatu putem maila kako rastuća ekonomska moć Kine utiče na ovo pitanje. “Sada kada Kina ima malo veću potrošnu moć, njen uticaj na susedne zemlje još je drastičniji, a ženama se trguje kako internacionalno tako i nacionalno.”, kaže Mara.

Nedavno je pitanje trgovine ljudima u Kini privuklo pažnju nekoliko članova američkog Kongresa. Na skupu Heritidž Fondacije, 9. oktobra, predstavnik Kris Smit održao je govor navodeći nekoliko razloga zbog kojih veruje da je kineska politika jednog deteta “najnečuveniji čin nad ženama ikad”. Među tim razlozima, Smit tvrdi, “Zbog nestalih devojaka, Kina je postala svetski magnet za seksualnu eksploataciju. Žene i mlade devojke van zemlje prodaju se kao roba širom Kine - što je direktna posledica politike jednog deteta”.

Slično tome, senator Marko Rubio nedavno je napisao članak, tvrdeći da nepostojanje prava na upisivanje u knjigu rođenih dece koja krše ovu politiku čini tu decu ranjivom na trgovinu ljudima i eksploataciju.

Dakle, jasno je da postoji direktna veza između politike jednog deteta i seksualne eksploatacije u okviru Kine, i van njenih granica. To nameće pitanje: Da li će nedavne promene u politici jednog deteta smanjiti stopu seksualne eksploatacije u Kini?

Američka TIP kancelarija, čini se, smatra da hoće. U 2014, TIP je Kinu pomerio sa “Nivoa 3” na “Nivo 2 Listu za posmatranje” u rangiranju vlada na osnovu njihovih napora da priznaju i bore se protiv trgovine ljudima. Izveštaj pripisuje ovaj pomak modifikovanju politike jednog deteta: “U novembru 2013, vlada je modifikovala svoju politiku ograničavanja rađanja, kako bi omogućila porodicama u kojima je jedan od partnera jedino dete da dobiju i drugo dete, promena koja može imati uticaj na buduću potražnju za prostitucijom, i za strane žene kao mlade za Kineze - a, i jedno i drugo mogu se pribaviti silom ili prinudom”.

Drugi, međutim, nisu ubeđeni u to. Redži Litldžon, osnivač i predsednik Ženskih prava bez granica, rekao je Diplomatu putem maila, “Činjenica da je vlada KNR izmenila politiku jednog deteta ne znači da će ‘nastaviti napore u sprečavanju trgovine ljudima’”.

Pored toga, prema Litldžonu, “Dozvola relativno malom broju porodica da imaju drugo dete neće zaustaviti ‘rodocid’ ili seksualno ropstvo u Kini”.

Iako ublažavanje politike jednog deteta može da pomogne da se premosti jaz među polovima u Kini, haos koji je već nastao u kineskoj demografiji neće biti lako popravljen. Dok Kina ne reši problem neravnoteže u odnosu polova, tamo će i dalje postojati crno tržište na kojem se žene prodaju u brak.

Mišel Klark, međunarodno priznati stručnjak za trgovinu ljudima, i vanredni profesor na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, rekla je Diplomatu da kineski problem seksualne eksploatacije neće biti lako rešiti.

“Biće potrebna barem jedna nova generacija da bi populacija počela da se stabilizuje, tako da će u doglednoj budućnosti Kinezi tražiti svoje mlade na različite načine”, kaže Klarkova. “Trgovina ljudima će svakako biti deo sredstava za njihovo pronalaženje.”

Nažalost, i pored sve gužve i proslave koja je okruživala ublažavanje politike jednog deteta prošlog novembra, seksualna eksploatacija će nastaviti da vodi ka značajnim problemima u Kini. Možda bi, da postoji veća diskusija o problemu trgovine ženama, u tandemu sa povećanim međunarodnim pritiskom, Kina bila motivisana da, ne samo prizna vezu između politike jednog deteta i seksualne eksploatacije, već i da napravi veće napore u borbi protiv ovog problema. Do tada, seksualna eksploatacija će, kao i žene pogođene njome, ostati skrivena u senci.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://thediplomat.com/2014/11/sex-trafficking-and-chinas-one-child-policy/