Jojo je imao 14 godina kada su ga izbacili iz kuće. Već tada je znao da je homoseksualac, a priznanje pred njegovom porodicom da je gej dovelo ga je u situaciju beskućništva i besparice. Gubio je jedan posao za drugim. Razmišljao je o samoubistvu. Počeo je da putuje i da posećuje barove u potrazi za poslom. Tada je jedna od njegovih prijateljica predložila da počne da zarađuje novac “pratnjom”, što je popularni eufemizam za prostituciju. Vrlo brzo, Jojo je uspešno započeo novi život.

Veliki, tamnokosi čovek sa pogledom punim saosećanja i tetovažama belih rada na rukama, Jojo, sada 27-godišnjak i savetnik drugim žrtvama seksualne eksploatacije muškog pola, priča sa laganim akcentom rodne Dominikanske Republike. Oči su mu zasuzile dok je opisivao, sa razoružavajućom iskrenošću, godine u kojima je bio seksualno eksploatisan: osećaj srama i prezira prema samom sebi, zaraze seksualno prenosivim bolestima, stalno prisutne pretnje nasiljem od njegovih “klijenata” ili starijih muškaraca koji su ga držali pod kontrolom. Dotakao je dno pre nekoliko godina na Južnoj plaži Majamija.

- Spavao sam na plaži, izvodeći trikove za dvadeset dolara iza kontejnera za đubre. Shvatio sam da takav način života nije za mene, priseća se Jojo. 

U zadnijh nekoliko godina pošast trgovine ljudima je počela da se pomno istražuje: države su usvojile nove zakone koji tretiraju seksualne radnice/ke kao žrtve umesto kao kriminalce; na desetine organizacija koje se bore protiv trgovine ljudima sakupljale su novac i regrutovale poznate osobe kao što su Demi Mur i Selma Hajek; reklame za osvešćivanje javnosti su se prikazivale za vreme Super Boula. Senat je izglasao Zakon o nasilju nad ženama koji omogućava deci žrtvama trgovine ljudima, seksualne eksploatacije da dobiju zakonom propisanu pomoć.

Ali, pažnja javnosti i programa podrške je usmerena na devojčice. Samo nekoliko programa je usmereno na pomoć seksualno eksploatisanim dečacima i mladim muškarcima, iako taj posao, takođe, cveta. Dva čoveka iz Konektikata, optužena da su držala 12-godišnjeg dečaka u ropstvu i seksualno ga eksploatisala, su uhapšena prošle nedelje. Jedan od optuženih je počinio samoubistvo u utorak. Prošle jeseni čovek iz Nju Džerzija optužen je za vođenje lanca muške prostitucije, uključujući i maloletnike, iz svog stana. On je nalazio klijente tako što je objavljivao nage fotografije dečaka na internetu. Sajtovi koji reklamiraju dečake za “zabavljanje” spadaju u red najprometnijih.

Policajci nisu dobro obučeni da prepoznaju znakove seksualne eksploatacije dečaka, misli Stiven Prokopio, koordinator projekta “Preživljavanje naše borbe”, novog Bostonskog programa isključivo posvećenog dečacima prisiljenim na prostituciju. Policija može da privede odbegle dečake zbog krađe u prodavnici ili uzimanja droga, ali su “oni tretirani kao delikventi, i niko nikad ne istražuje takve slučajeve dalje zbog mogućeg prikrivenog zlostavljanja ili prostitucije”.

Delimično iz tog razloga, teško je sa sigurnošću reći koliko je trgovina seksom raširena među dečacima. Ministarstvo pravde procenjuje da na dečake otpada manje od 10 odsto populacije žrtava seksualne eksloatacije, ali to samo odražava slučajeve koje ministarstvo istražuje. Fusnota na godišnjem izveštaju Ministarstva pravde o zločinima trgovine ljudima, seksualne eksploatacije iskreno priznaje da: “Muškarci i dečaci takođe mogu biti žrtve trgovine ljudima, seksualne eksplotacije. Međutim, slučajevi koji uključuju muškarce i dečake ne čine statistički značajan deo slučajeva trgovine ljudima, seksualne eksploatacije koje mi istražujemo ili gonimo”.

Postoje i kulturna stanovišta koja odbijaju da vide mladiće kao žrtve; oni bi nekako sami trebalo da budu sposobni da se odbrane od eksploatacije. Zbog toga, kaže Jojo, važno je da se zagleda ispod površine. 

- Ja sam muškarac, izgledam jako, ali iznutra sam slab. Ako me neko udari šakom, odmah padam na pod, kaže on.

Danas je Jojo prvi voditelj slučajeva, u stalnom radnom odnosu; angažovan je organizaciji “Preživljavanje naše borbe” i ima 15 korisnika sa kojima direktno radi. Kroz davno osnovanu ustanovu socijalnog rada, Institut za resurs pravde u centru Krosinga, ovaj program pomaže dečacima koji su bili uvučeni u prostituciju da nađu smeštaj, zdravstvenu zaštitu i nadu.

Prokopio kaže da ima puno predrasuda o maloletnim muškim prostitutkama: da nemaju makroe, da su svi homoseksualci i da su sami izabrali takav život. U stvari, Prokopio, kaže da većina mladića na ulicama beži od kućnog nasilja, droga ili seksualnog zlostavljanja kod kuće.

Može im se pomoći, ali prvo javnost treba da sazna za njih. Rene Lot’s rubrika se redovno pojavljuje u Globu.

Za NVO Atina tekst sa engleskog prevela Helga Goran

Tekst u original možete čitati OVDE