Srbija: 26.000 ljudi živi u modernom ropstvu

<p><strong>Po izveštaju međunarodne Fondacije o našoj zemlji u modernom ropstvu je čak 26.000 ljudi. Svake godine se otkrije oko 90 žrtava „trafikinga“. Većina žrtava deca i maloletnici.</strong></p>

<p><span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">TRGOVINA ljudima, dužnička zavisnost, prisilan brak, prodaja i iskorišćavanje dece i prinudni rad u velikoj meri su zastupljeni u Srbiji, a to potvrđuju i zvanične statistike. Ipak, dodatno zabrinjava podatak koji je iznela međunarodna Fondacija „Hodaj slobodno“, a u kome se navodi da 26.000 ljudi u Srbiji živi u modernom ropstvu!</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Zastrašujuće brojke je teško dokazati, ali stručnjaci smatraju da se ovakve pretpostavke donose na osnovu faktora kao što su stepen siromaštva, neobrazovanost i socijalna isključenost građana. A svega toga kod nas ima napretek.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Prema rečima Jelene Hrnjak, iz nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima „Atina“, u našoj zemlji se u proseku svake godine identifikuje između 80 i 90 žrtava trgovine ljudima.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">- Zvanična državna statistika se vodi od 2004. godine, ali i ona ne odslikava pravo stanje u društvu - kaže Hrnjakova. - Mnogo je žrtava koje nikada ne zatraže pomoć, pa sa sigurnošću možemo da tvrdimo da su brojke veće. Da li zaista ima 26.000 ljudi koji se nalaze u nekom obliku ropstva teško je reći, ali nije nemoguće. Postoje neke naučne teze koje kažu da kada se sabere sva statistika o žrtvama, to je samo jedan odsto realnog stanja. Uzgred, stalno se govori da žrtva može da bude bilo ko, ali ipak postoje kritične grupe. To su siromašni slojevi, izopšteni iz programa socijalne zaštite i neobrazovani. Takvih ima mnogo u Srbiji, pa je moguće da se njihove pretpostavke baziraju na tome.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Prema policijskim podacima, od početka ove godine podnete su ukupno tri krivične prijave za krivično delo trgovina ljudima, dve za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i jedno za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnika. U različitim predmetima ukupno su identifikovane četiri žrtve trgovine ljudima.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">- Najviše je bilo seksualne eksploatacije, ali i eksploatacije u vidu prosjačenja, vršenja krivičnih dela, prinudnog rada i drugo - navode u MUP. - Većina žrtava su naši državljani, najčešće deca i maloletnici.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Prema rečima Jelene Hrnjak, žrtve „trafikinga“ u Srbiji su u 95 odsto slučajeva naši državljani, dok su devedesetih to mahom bili stranci.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">- Trenutno je najčešći oblik iskorišćavanja radna eksploatacija i žrtve su velikim delom muškarci. Dosta je zastupljena i seksualna eksploatacija, gde naše devojke pod prisilom rade u inostranstvu - objašnjava naša sagovornica. - Dodatno zabrinjava što veliki broj žrtava kod nas čine maloletnici. Po tome smo, nažalost, prvi u regionu. Kad smo kod toga, treba spomenuti i prisilne brakove, koji su zastupljeni širom Srbije. Iako vlada mišljenje da je takav oblik iskorišćavanja isključivo prisutan kod romske populacije, to nije tačno.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">U Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu kažu da kada neko prijavi da je bračna ili vanbračna zajednica pod prisilom, organ starateljstva je u obavezi da preduzme mere iz okvira svojih nadležnosti. Vanbračna veza maloletnika sa punoletnom osobom predstavlja krivično delo koje je sankcionisano u skladu sa zakonom, te shodno tome postoji obaveza svih građana, pa i institucija, da prijave takav slučaj, navode u ovoj ustanovi.</span><br />
<br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serif,verdana; font-size:15px">ŽRTVE IZ STRAHA ČESTO NE PRIJAVLJUJU ZLOČIN&nbsp;</span><br />
<br />
<img src="/sites/default/files/vesti260001.jpg" style="border:none; color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px; height:341px; line-height:normal; text-align:justify; width:620px" /><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">PREMA globalnom indeksu ropstva koji je napravila Fondacija „Hodaj slobodno“, Srbija je sa 26.000 robova modernog vremena na 59. mestu. Od zemalja bivše Jugoslavije najlošije je rangirana Crna Gora, na 53. mestu, BiH dele 59. mesto sa Srbijom, Hrvatska je nešto bolja, na 61. mestu, Slovenija je 67, a Makedonija je najbolja - na 80. mestu.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Jelena Hrnjak iz NVO „Atina“ kaže da statistika često ume da zavara, jer zavisi od načina na koji su prikupljeni podaci.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">- Hrvatska zvanično ima, u proseku, deset žrtava „trafikinga“ svake godine, a to jednostavno nije moguće - kaže Hrnjakova. - Stvar je u tome što oni imaju lošiju praksu identifikacije žrtava, dok mi na primer prijavljujemo slučajeve u kojima počinilac nije uhvaćen, ili nije procesuiran. Dešava se da žrtva iz straha ne želi da svedoči i ceo slučaj propadne, ali to ne znači da se zločin nije dogodio.</span><br />
&nbsp;</p>