Posle trgovine oružjem i drogom, trgovina ljudima jedan je od najunosnijih ilegalnih poslova. Najčešće žrtve su deca i žene. Od više desetina hiljada do nekoliko miliona ljudi u svetu u opasnosti je da postane žrtva te trgovine. U Srbiji je, od početka godine, otkriveno 25 žrtava trgovine ljudima. Na Evropski dan borbe protiv trgovina ljudima šalje se poruka građanima, da su obavezni da prijave to krivično delo.

Devojke i žene koje su uspele da izađu iz lanca trgovine ljudima navode da su u to uvučene veoma mlade i da su na ulici provodile i po 15 sati.

Fotografija iz arhive Act.Now

NOW Forum za umrežavanje 2019 iniciran od strane Act.Now, u saradnji sa Kancelarijom za ljudska prava grada Beča, prvi NOW forum za umrežavanje održan je u bečkoj gradskoj kući 10-11. oktobra 2019. godine.

Fotografija: Vesti Online

Jelena Hrnjak, programski menadžer Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina, ističe da je najveći izazov što ovaj položaj žrtava pred sudom zavisi od diskrecionog prava sudije. Odnosno, kako kaže, to hoće li osoba imati status posebno osetljivog svedoka koji joj može obezbediti niži stepen stresa i sekundarne viktimizacije, zavisi isključivo od odluke sudije.

Foto: Profimedia

Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. “Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću”, rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.

Fotografija sa sajta RoditeljSrbija.rs

U pripremi izmene i dopune Porodičnog zakona: Za stručna udruženja upitno kako će se kontrolisati zabrana sklapanja maloletničkih brakova

U Srbiji se svake godine sklopi 2.000 dečjih brakova, a naša zemlja bi tek sada, sudeći prema najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), trebalo da ih ukine.

Bagel Bejgl - socijalno preduzeće sa dušom

Druga priča koju vam donosimo je priča NVO „Atina“ iz Beograda. Zadovoljstvo nam je učinila Jelena Hrnjak koja je pristala da govori o socijalnom preduzeću koje je ova nevladina organizacija, koja se bavi žrtvama trgovine ljudima napravila kako bi mogle da na efikasniji način obavljaju tu misiju kojoj su već decenijama posvećene.

Ilustracija Marija Matić Dobre brlje

Bagel Bejgl nije pekara, već vizija budućnosti

Jelena Hrnjak o hrabrosti i ženskom socijalnom preduzetništvu

Katran i perje bez osude

Polivanje katranom i šišanje kojim je lider radikala Vojislav Šešelj zapretio poslanici Demokratske stranke Aleksandri Jerkov, sve srpske institucije, osim poverenice za ravnopravnost Brankice Janković i nekolicine opozicionih poslanika, ignorisale su kao i pre godinu dana kada je vođa SRS koleginicu nazvao "ustaškom kurvom".  

Šta žena treba, sme, može

Marija DEDIĆ | 17. januar 2019. 11:24 | Komentara: 0

Stavovi devojaka u Srbiji o položaju pripadnica nežnijeg pola u društvu: Skoro svaka druga ispitanica misli da je žena potpuno ostvarena tek onda kad postane majka, dok 81 odsto smatra da majka treba da se žrtvuje za svoju decu

Rodna diskriminacija kao problem srpskog društva

Diskriminacija je nešto sa čime se suočavamo od pamtiveka, a rodna diskriminacija je najčešći njen oblik. Sa njom se suočavamo svakodnevno, a da toga možda i nismo svesni.

IZVOR: B92 SREDA, 26.12.2018. | 08:00 -> 08:37

Državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Vlade Srbije Darko Stanić neprikladno je reagovao na konferenciji o rodnim stereotipima, koju je organizovala nevladina organizacija "Atina", koja je takvo ponašanje i prijavila.