"Hapšenje zbog trgovine ljudima i posredovanja u prostituciji" , gotovo da ne prođe mesec, a da novinske stupce ne ispune tekstovi u kojima se govori o iskorišćavanju ljudi, radnika, žena u svrhe trgovine ljudima. "Blic" je istraživao ovaj fenomen, kao i ko su najčešće žrtve, ali i kako da se kao društvo izborimo s tim.

Nedavno je pred Višim sudom u Beogradu počelo suđenje Mihailu Maksimoviću i njegovom bratu Dušanu Milenkoviću zbog optužbi da su podvodili devojke za prostituciju. Jedan od optužene braće Mihailo optužen je i za trgovinu ljudima, zbog koje mu preti kazna od dve do 10 godina zatvora. U 21. veku zvuči li vam ovaj podatak jezivo?

Sudija Aleksandar Perišić iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije kaže za "Blic" da je trgovina ljudima po posledicama jako teško krivično delo.

ŽRTVE

Koristeći, najčešće, potrebe čoveka za zadovoljenjem osnovnih ljudskih potreba, trgovci ljudima ostvaruju ogromne prihode.

- Najčešće žrtve trgovine ljudima su nesrećnici koji tragajući za boljim životom, nabasaju na prepredene ljude, sposobne da to njihovo stanje iskoriste radi ostvarivanja velike imovinske dobiti. Žrtve su najčešće izbeglice, siromašni i ljudi koji na brzi način žele da ostvare neku svoju, hitnu, neodložnu potrebu. Stoga, ovo krivično delo može da se javi i kod nuđenja privlačnog posla u inostranstvu, kod obećavanja lakog prihoda i uopšte trgovac ljudima istupa kao prijatelj koji nudi lako rešenje u najkraćem roku - priča sudija.

Jelena Hrnjak, iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima "Atina", navodi za "Blic" da su žene koje završavaju u lancu trgovine ljudima primoravane da se bave prostitucijom, teškim radom, krivičnim delima, a neke od njih su i silom udavane još kao devojčice.

- U situacijama kada uspeju da se izvuku iz ovih teških životnih okolnosti veoma je važno pružiti im podršku da se oporave od trauma i uspeju da se osamostale. U tome im pomaže Udruženje građana "Atina", koje je 2003. godine osnovalo nekoliko aktivistkinja kada su uvidele da samo institucionalna rešenja nisu dovoljna. Za borbu protiv trgovine ljudima nije dovoljno samo imati institucije, već te institucije treba da dosledno sprovode sve raspložive mere. Potrebno je jako i aktivno građanstvo koje će revnosno i neprestano voditi računa o tome kakve norme primenjuju institucije i koje će imati razumevanje za sve one koji u našem društvu nisu imali jednake šanse i mogućnosti - kaže Hrnjak.

"NUDE PRIJATELJSTVO"

Kako navodi sudija Perišić, trgovina ljudima se može javiti i kod postojanja oružanih sukoba, kada jedna strana koristi trgovce ljudima radi obezbeđenja neophodnih "vojnika" za vođenje rata.

- Učinioci ovih krivičnih dela nastupaju u početku kao prijatelji, puni razumevanja, sve u cilju postizanja pune kontrole nad žrtvom, a kada se to ostvari, dolazi do izražaja njihova prava namera - tretiranje ljudi kao stvari koje se prodaju i kupuju. Zato oprez kada neki neznanac nudi neograničenu pomoć, a nekad čak, možda, i samo razumevanje i razgovor - naglašava sudija Perišić.

Prema rečima Jelene Hrnjak, najveći broj trgovaca ljudima ne razume srazmeru štete koju nanose žrtvama.

- To se pokazalo mnogo puta. Prisustvovala sam stotinama suđenja za ovo krivično delo, nikada nisam videla da se neko od njih pokajao. Mnogima uopšte nije jasno šta su uradili, naročito kada se radi o članu njihove porodice, jer smatraju da je to njihova žena, njihova ćerka, njihovo vlasništvo i da prema tome mogu da se prema njoj ophode kako smatraju da treba. Posredi je ukorenjen odnos posedovanja i objektivizacije žena kako bi se pokazala moć i kontrola nad njihovim životima - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ima mnogo primera u kojima su roditelji ti koji su prodavali svoju decu, primoravali ih na seksualno iskorišćavanje, na rad. Mnogi trgovci ljudima su prethodno bili počinioci drugih krivičnih dela, to smo videli bezbroj puta. Bilo je čak i onih koji su dva puta počinili isto krivično delo i bili osuđeni za to - kaže Hrnjak.

VISOKE KAZNE

S obzirom na posledice, naše krivično zakonodavstvo trgovinu ljudima prepoznaje kao jako teško krivično delo za koje predviđa srazmerno teške kazne zatvora.

- One se kreću od tri do 12 godina za osnovni oblik, pa do 20 godina u zavisnosti od toga da li je žrtva maloletnik ili je delo izvršeno od organizovane kriminalne grupe ili je pak izvršenje dela imalo za posledicu smrt lica - naglašava sudija Perišić.

Nasilje je neprihvatljivo

- U našem društvu, naročito u javnoj sferi, svi traže da daju neko opravdanje umesto da se, konačno, jasno kaže da opravdanja za nasilje nema i da svi koji su odgovorni za tu problematiku počnu da rade u skladu sa takvim društvenim stavom. Znači, nulta tolerancija na nasilje! - kaže Jelena Hrnjak iz "Atine".

Kako naglašava, mere koje propisuje naš zakon moraju neizostavno da se primenjuju i institucije moraju da se snažnije odupru i daju svoj nepodeljeni odgovor na ovaj gorući problem.

- Osim ovoga, neophodno je razviti svest u društvu da je nasilje neprihvatljivo, uključujući i obavezu građana da ga prijave. Sa decom treba raditi od osnovne škole na ovim temama, naročito sa dečacima, kojima treba da kako često citiram "silovanje postane odbojno isto kao i kanibalizam". Državne službenike treba pozivati na odgovornost kako za delanje tako i za nedelanje, za nepostupanje po prijavama i ostalo. U društvu u kojem nema odgovornosti za nanetu štetu, ne može biti ni borbe protiv trgovine ljudima - naglašava ona.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.blic.rs/vesti/hronika/prave-se-da-su-prijatelji-pa-ponude-posao-i-brzu-zaradu-istrazujemo-ko-i-kako-upada-u/5vc97f3