Da li ste znali da...

• 78% devojaka ne smatra da su jednako bezbedne u digitalnom prostoru kao i mladići?
• je 53% devojaka doživelo ili poznaje vršnjakinju koja je doživela nasilje u digitalnom prostoru?
• 53% ispitanica smatra da devojke nisu krive za nasilje koje im se dešava?
• bi 81,1% devojaka o iskustvu nasilja u digitalnom okruženju razgovaralo sa osobom od poverenja, dok bi svega 10% njih situaciju nasilja prijavilo nadležnim institucijama?

Važno je da razumemo da...

O tome kako se nuspojave siromaštva, kao što su dečiji brakovi i nasilje, odražavaju na život dece u Srbiji, ali i o medijskom ugrožavanju dečijeg integriteta razgovaralo se na tribini "Detinjstvo u Srbiji", koju je organizovao nedeljnik "Vreme". Tribinu je moderirala pomoćnica glavnog urednika "Vremena" Jovana Gligorijević, a učestvovale su Vesna Dejanović iz UNICEF-a, Jelena Hrnjak iz NVO "Atina", organizacije koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima, Gordana Novaković iz Saveta za štampu i Bojana Selaković u ime Udruženja "Roditelj".

Osam miliona dece izbeglica predstavlja vremensku bombu za mentalno zdravlje. Ukoliko odlučimo da sada ignorišemo tu činjecu to će biti užasna greška.

Svako zna da postoji međunarodna izbeglička kriza. Ali, postoji opasnost od zanemarivanja jedne važne činjenice – teška psihološke povreda koja se nanosi milionima dece. Ovakva vrsta povrede je nije očigledna kao fizička povreda, ali još od kraja drugog svetskog rata većina evropskih zemalja nije morala u tolikoj meri da se nosi sa traumama koje se mogu javiti u detinjstvu.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu i Udruženje Atina potpisali su Protokol o saradnji u okviru projekta “Podrška Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu u primeni mera socijalne zaštite u obezbeđivanju zaštite porodicama sa malom decom i maloletnih migrantima bez pratnje” koje sprovodi i koordinira Gradski centar a finansijski podržava UNICEF. Protokolom su definisane obaveze i uloge potpisnika u cilju davanja sveobuhvatnog odgovora na zaštitu i pružanje podrške i pomoći najranjivijima među izbegličkom populacijom.

[Brisel, 21. septembar 2015. godine] Danas je Međunarodni dan mira. Međutim, upornost rata i sukoba nas globalno poziva da redefinišemo održivi mir kao prisustvo ljudske bezbednosti, pravde i jednakosti, pre nego odsustvo rata. Evropa mora da se suoči sa posledicama rata i sukoba u drugim delovima sveta, i ima obavezu da deluje, ne samo u smislu rešavanja položaja izbeglica i azilanata koji stignu do evropskih zemalja, već i promovisanja istinskog mira i sigurnosti za sve na ovoj planeti.