Kompanija „Samsung elektroniks" nedavno je saopštila da je ponovo angažovala kineskog dobavljača s kojim je ranije prekinula saradnju jer se utvrdilo da u njegovim fabrikama rade deca. Zabrana je povučena kada je ustanovljeno da je za kršenje prava deteta, ipak, kriva agencija koja ih je angažovala.

No, takve stvari ne dešavaju se samo u Kini. Decu koja zarađuju za život viđamo i kod nas gotovo svaki dan - dok na raskrsnicama peru šoferšajbne automobila, pevaju i plešu u podzemnim prolazima i na trotoarima prometnih ulica, pokazuju slobodno mesto za parking ili prodaju po- lovnu robu ispred glavnih pijaca. Dečjeg rada ima i na selu, samo je manje vidljiv i potpada pod porodičnu manufak- turu pa je njegovu zloupotrebu teže kontrolisati. 

- Prinuda na rad je jedan od tipova eksploatacije kroz koji trgovci ljudima iskorišćavaju težak položaj dece, vrše nad njima prinudu, koristeći specifične mehanizme kontrole i iskorišćavaju tu decu za razne potrebe - objašnjava Marijana Savić iz NVO „Atina".

Naglašava da se deca u Srbiji ne eksploatišu samo rad- no već i seksualno, primoravaju na prošnju, da vrše kri- vična dela ili stupaju u prinudne brakove.

- Nemali broj je prinuđen na to da radi na imanjima gde su bila prodata - kaže Marijana Savić.

Dečiji rad je, nažalost, prilično zastupljen u nerazvijenim zemljama i onima u razvoju. Po nalazima Ministarstva za rad SAD, Srbija je u 2012. napravila minimalan napredak u nastojanjima da eliminiše najgore oblike dečjeg rada. Vlada je formirala nadležni skupštinski odbor da razmotri i prati sve zakone vezane za decu i njihova prava, te ih uskladi s međunarodnim standardima.

Vlada je usvojila i izmene Zakona o naslednom postupku, koje su omogućile da dokumenta dobije 6.500 osoba bez lič- nih dokumenata, što je značajno za dostupnost socijalnih usluga deci.

- Uprokos svim tim naporima, naše zakonodavstvo i dalje decu ne štiti potpuno od najgorih oblika rada. Ne zabranjuje izričito korišćenje, dobavljanje ili nuđenje dece za proizvodnju i trgovinu drogom. Krivični zakon predviđa nedovoljne minimalne kazne za korišćenje dece za proizvodnju pornografskih materijala. Deca u Srbiji, posebno romska, još uvek se mogu naći u najgorim oblicima deč- jeg rada, kao što je prosjačenje ili seksualna eksploatacija.

Aktivisti se zalažu i za izmenu Krivičnog zakona da bi predvideo minimalne kazne ne manje od godinu za korišćenje dece preko 14 godina u pornografskoj industriji. Neophod- no je obezbediti inspektorima i neophodnu opremu da mogu obavljati temeljnu istragu dečjeg rada, posebno u ruralnim područjima.

Ivana Vujanov
Izvor: Novosti