Nakon skoro decenije, zakon kreiran da uhvati trgovce ljudima, doneo je tek nekoliko optužnica i još manje presuda u Kanadi, žale se zagovornici borbe protiv trgovine ljudima. Prema najnovijem izveštaju Javne Bezbednosti Kanade, doneseno je 35 presuda za trgovinu ljudima otkako su novi zakoni za borbu protiv tog problema stupili na snagu 2005. godine. Među tim slučajevima, najmanje devet žrtava bile su mlađe od 18 godina, a dva od tih 35 slučajeva trgovine ljudima uključivali su trgovinu u cilju prinudnog rada. Kada je reč o optužbama, podaci kanadskog zavoda za statistiku pokazuju da je, između 2005. i 2012. godine, 125 ljudi u Kanadi optuženo u slučajevima trgovine ljudima. Prema odredbi Krivičnog zakona, usvojenoj u novembru 2005. godine, pojedinci mogu biti optuženi za trgovinu ljudima ukoliko regrutuju, kriju ili na drugi način vrše kontrolu nad osobom u svrhu njene eksploatacije. Trgovina ljudima može uključiti prinudni rad, prinudnu prostituciju i druge poslove vezane za seksualnu eksploataciju, kao što su rad u salonima za masažu i usluge poslovne pratnje.

"Preveliki broj ljudi izbegnu pravdu"

Pripadnica konzervativaca, članica parlamenta Vinipega, Džoj Smit, zagovornica borbe protiv trgovine ljudima, kaže: "Mislim da je prevelik broj ljudi koji izbegnu pravdu", rekla je ona. "U osnovi, zbog činjenice da se to dešavalo van radara javnosti a da policija nije obučena za suzbijanje trgovine ljudima." Ona kaže da nije zadovoljna trenutnim fondovima i nivoom obrazovanja koji imaju za cilj borbu protiv trgovine ljudima. Smit je rekla da se ta situacija sada menja, ali dok se policija obučava, na sudovima je da omoguće dalji napredak. "Veoma sam ponosna na naše policijske snage - moram to da naglasim, ne samo zato što je i moj sin policajac, i vidim koliko se oni žrtvuju," rekla je ona. "Ali, kada slučajevi dospeju pred sud, sudije moraju da shvate šta je trgovina ljudima. I oni oslobađaju ljude, a vi se pitate, 'Kako se ovo događa'?" Konzervativna vlada je uložila puno u borbu protiv trgovine ljudima. Jedno od predizbornih obećanja premijera Stivena Harpera, u kampanji 2011. godine, bilo je uspostavljanje nacionalnog akcionog plana. Vlada se obavezala da obezbedi 25 miliona dolara, raspoređenih tokom četiri godine. To je cifra koja se dodaje milionima dolara potrošenim u provincijama kao što je Manitoba, koja izdvaja 10 miliona dolara godišnje na svoju strategiju protiv seksualne eksploatacije. Uprkos svim naporima uloženim u borbu protiv ovog problema, Smit kaže da je potrebno uložiti još više.

Stanica CBC Vesti intervjuisala je ženu koja kaže da je žrtva trgovine ljudima. "Kristin", čiji identitet CBC krije, je žena iz Vinipega u ranim 30-im godinama. Ona kaže da je zakon nije zaštitio, a da pravosudni sistem ne vidi žene koje su trafikovane kao žrtve zločina. " Niko se ne trudi da ode jedan korak dalje i, opet, pita, 'Zašto si na ulici? Šta je to što te je navelo da završiš na ulici?', rekla je ona. Kristin je pobegla iz svog doma u predgrađu Vinipega pre deset godina, i u opasnu krek scenu Nort Enda (severni deo Vinipega) su je uveli muškarci sa kojima je izlazila. "Od prigradskog života, odlazaka u klubove i korišćenja kokaina vikendom, došla sam iznenada do prodaje droge u Nort Endu," rekla je ona, dodajući da je na kraju upoznala svog trgovca nakon što je postala zavisna od kreka. Počela je da živi sa njegovom porodicom, i na kraju su joj pretili da će je izbaciti iz kuće ako ne počne da se bavi prostitucijom kako bi finansirala njihovu zavisnost od droge. Osećate se zarobljenim, slaže se Kristin."Kada bih završila sa klijentom, moj trgovac bi već čekao na pragu", rekla je ona. "Ne bih bila u mogućnosti da dođem ni do stepenica, a on bi mi već uzeo novac iz ruke." "Postala sam njihovo vlasništvo, kako bi mogli da dođu do droge", dodala je ona.

Trgovina ljudima se retko prijavljuje, kaže tužilac

Dženifer Man, viši javni tužilac iz Manitobe, kaže da nema sumnje da se trgovina ljudima dešava, ali to je zločin koji se retko prijavljuje. "Imali smo veoma mali broj slučajeva u tužilaštvima", rekla je ona. "Žrtve tog zločina obično ne idu u policiju i ne prijavljuju šta im se dešava." Viši narednik policijske službe Vinipega, Daril Ramkisun, saglasan je da mali broj žrtava istupa. "Često devojke ne žele da prolaze kroz sudski proces, i tu se sve završava", rekao je on. "Nekolicina njih nam kaže da su bile primorane da to urade." Dajana Redski, iz kanadske Fondacije Žena, kaže da njena istraživanja pokazuju da je oko 50 odsto svih žrtava trgovine ljudima u Kanadi domaće stanovništvo. Ramkisun dodaje da su druge prijave, kao što su one vezane za prostituciju, često podnete kako bi se žrtve izvukle iz situacije u kojoj se nalaze. "Barem ih sklonimo na bezbedno mesto," rekao je on. Man kaže da kazne za trgovinu ljudima mogu biti ozbiljne, do 14 godina zatvora, pa čak i doživotna kazna, ukoliko su drugi faktori, kao što su seksualno zlostavljanje i prisilno zatočeništvo, prisutni u predmetu. "Te kazne su svakako značajne", rekla je ona. "One šalju poruku prestupnicima da će, ukoliko se uključe u ovakve postupke, biti izuzetno strogo osuđeni." Kazne za 35 osuđujućih presuda dobijenih u Kanadi idu u rasponu od jednog dana do devet godina zatvora. Jedna kompanija je kažnjena sa više od 200.000 dolara. Moguće je da postoje dodatne optužbe koje nisu obuhvaćene StatsCan anketom. Zapravo, jedna žena iz Vinipega je optužena 2010. godine, ali je kasnije oslobođena optužbi.

Oko polovine svih žrtava trgovine ljudima čini domaće stanovništvo

Nedostatak presuda među pokrajinama sa visokim procentom starosedelaca je zabrinjavajući, po mišljenju Dajane Redski, direktorke projekta Kanadske Fondacije Žena, nacionalne radne grupe za trgovinu ženama i devojkama u Kanadi. Redski kaže da njena istraživanja pokazuju da oko 50 odsto svih žrtava trgovine ljudima čini domaće stanovništvo. "Jasno je da postoji veća zastupljenost žena pripadnica domaćeg stanovništva," rekla je ona. "Znamo da je većina žena i devojaka, koje su žrtve trgovine ljudima u Kanadi, marginalizovana, te dolaze iz domaće sredine, imigranti su i izbeglice, žrtve rasne diskriminacije, kao i žene koje žive u siromaštvu." Više od 90 odsto osuđujućih presuda u Kanadi uključuju domaću trgovinu ljudima; preostali slučajevi uključuju osobe koje su dovedene u Kanadu iz druge zemlje. To je praznina za koju stručnjak za trgovinu ljudima i autor Bendžamin Perin kaže je "duboko zabrinjavajuća", pošto njegovo istraživanje pokazuje da postoji veliki broj žrtava koji su strani državljani u Kanadi koje potiču iz istočne Evrope i Azije. "Njihovi trgovci nikada nisu procesuirani i smatrani odgovornim", rekao je on. "To ukazuje da kriminalci, koji stoje iza ovih organizacija, prolaze nekažnjeno, profitiraju, i trebalo bi da budemo izuzetno zabrinuti što je situacija takva." Ali, ne veruju svi stručnjaci da je međunarodna trgovina ljudima toliko raširena.

Džon Ferguson, penzionisani upravnik RCMP-a, kaže da nedostatak presuda, vezanih za međunarodnu trgovinu ljudima u Kanadi, može da ukazuje na to da ona nije toliko rasprostranjena. "Posle toliko godina, posle jedne decenije izvršenja, kada imate tako mali broj optužbi", rekao je on, "može se samo pretpostaviti da su vladini napori sprovođeni u pogrešnom pravcu." Ferguson je rekao da je trgovina ljudima u cilju prinudnog rada osnovni oblik trgovine ljudima u ovoj zemlji. "Smatram da trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije postoji na međunarodnoj sceni u Kanadi, ali ne u nekoj velikoj meri", rekao je on.

Premali broj pitanja se postavlja

Perin kaže da se ženama trguje u cilju rada u salonima za masažu, i drugim industrijama povezanim sa seksom, a da se postavlja premali broj pitanja o tome kako su one stigle dotle i ko ih kontroliše. "Mi smo dokumentovali slučajeve u kojima se saloni za masažu u Kanadi u suštini koriste za dužničko ropstvo", rekao je on. Dužničko ropstvo uključuje žene koje dođu u Kanadu, i kaže im se da ne mogu da napuste industriju dok ne isplate preuveličani dug trgovcu, koji može dostići i sumu od preko 50.000 dolara. Ministarka Keli Lič, za CBC je rekla da je savezna vlada veoma zabrinuta zbog trgovine ljudima. "To su gnusni zločini. Pojedinci koji su počinili te zločine moraju biti krivično gonjeni, oni moraju da se pronađu", rekla je ona. Ona ukazuje na nacionalni akcioni plan Javne Bezbednosti Kanade, i više od 25 miliona dolara u federalnom finansiranju, koje je otišlo u izradu nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Ona je dodala da je više od 2,5 miliona dolara u sredstvima, iz njenog ministarstva, otišlo na programiranje pomoći u identifikovanju izazova i preduzimanju mera protiv trgovine ljudima širom zemlje. "Mi finansiramo projekte lokalnih zajednica, kako bismo bili sigurni da su Kanađani svesni šta se dešava i da oni mogu da izađu sa tim na kraj." rekla je ona. "Preko 52,000 Kanađana je edukovano o tome kako da identifikuju žrtve ovih tragedija." "Moj fokus je na tome da se uverimo da su najugroženiji u društvu, te žrtve trgovine ljudima - uglavnom deca i žene - ti o kojima mi vodimo računa." rekla je ona . "Ovo mora da se zaustavi." Oko 80 slučajeva u kojima su podignute optužbe za dela specifična za slučajeve trgovine ljudima su trenutno pred sudovima.

Za NVO Atina sa engleskog prevela Marija Pantelić.

Tekst u orginalu možete čitati ovde
http://www.cbc.ca/news/canada/manitoba/human-traffickers-going-unpunished-in-canada-experts-say-1.2584944