Fotografija: Freepick

U izveštaju Stejt departmenta navodi se i da u Srbiji u pojedinim slučajevima izostaje specijalizovana podrška za decu žrtve. Oštećeni nemaju jednak pristup pravdi

Broj osoba koje su u Srbiji istraživane zbog sumnje da su učestvovale u trgovini ljudima je manji u odnosu na prethodnu godinu, a protiv onih koji su izvršili ovo krivično delo podizane su optužnice za krivična dela za koje su zaprećene blaže kazne, konstatuje Stejt department u svom izveštaju o trgovini ljudima za 2024. godinu. U pomenutom dokumentu navodi se i da u Srbiji u pojedinim slučajevima izostaje specijalizovana podrška za decu žrtve.

Stejt department navodi da se naša zemlja treću godinom zaredom našla na „listi za nadzor” i da zbog određenih napora učinjenih u oblasti borbe protiv trgovine ljudima nije degradirana na treći, najlošiji nivo, kao i da ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima. Međutim, ukazano je u pomenutom dokumentu, ulažu se značajni napori se da to učini. Ti napori, navodi Stejt department, podrazumevaju krivično gonjenje osumnjičenih za trgovinu ljudima, donošenje osuđujućih presuda za više njih, kao i obeštećenje za tri žrtve.

U izveštaju Stejt departmenta notirano je da u poslednjih pet godina trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane državljane u Srbiji, kao i građane Srbije u inostranstvu. Iskorišćavaju žene i devojke za prostituciju u Srbiji, susednim zemljama i širom Evrope. Žrtve su i muškarci koji se prisiljavaju da rade u građevinskoj industriji Austrije, Belgije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Crne Gore, Rusije, Švajcarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ukazano je u tekstu. Uz to, navedeno je da se eksploatišu i deca, posebno romska, u oblasti seks-industrije, i da su prisiljena na rad i prosjačenje.

– Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i dalje pati od nedostatka osoblja, znanja i resursa potrebnih za dosledno identifikovanje žrtava, upućivanje na oporavak i rad njihovog skloništa, koje je privremeno obustavilo rad zbog neispunjavanja sanitarnih standarda. Iako su tužioci dodeljivali status „posebno ranjivog svedoka” većem broju žrtava, implementacija i pristup pravdi su ostali nedovoljni, uključujući nedostatak mera zaštite privatnosti žrtava, pravne zastupljenosti i pristupa koji je usmeren na žrtve – navodi se, pored ostalog, u izveštaju.

Jelena Hrnjak iz Udruženja „Atina”, koje se bavi borbom protiv trgovine ljudima, ocenjuje za „Politiku” da je izveštaj u delu koji se odnosi na Srbiju ustupak, odnosno izuzetak od pravila.

– Iako je bilo zasluženo da Srbija dobije negativnu ocenu, zbog svega što nije urađeno, ali i zbog onoga što je urađeno na neadekvatan način, data joj je još jedna šansa da se isprave kritične stvari. Rezultati ovog izveštaja za Srbiju jesu podsetnik na sve ono što je ključno a nije urađeno i ono što je bilo obećano da će biti urađeno a nije a što je obećano žrtvama trgovine ljudima i organizacijama civilnog društva koji se ovom problematikom bave. Napor koji je načinjen nije dovoljan – kaže Hrnjak.

Na pitanje ima li utisak da trgovci ljudima u Srbiji u većini slučajeva odgovaraju za prostituciju, naša sagovornica kaže da je jedan od najozbiljnijih problema u pravosudnom sistemu Srbije praksa prekvalifikacije teških krivičnih dela. Ovakva praksa, navodi Hrnjak, znatno umanjuje težinu počinjenih krivičnih dela i omogućava počiniocima da izbegnu zaslužene teže kazne, često se suočavajući samo sa simboličnim sankcijama.

– Prema Krivičnom zakoniku, trgovina ljudima tretira se kao jedno od najtežih delikata sa predviđenim kaznama zatvora koje mogu ići do 15 godina. Međutim, česta praksa prekvalifikacije u posredovanje predviđa znatno blaže kazne, dovodi do toga da pravosudni sistem ne pruža adekvatnu zaštitu žrtvama, a počinioci se često ostaju nekažnjeni. Ova situacija ne samo da šteti žrtvama, ostavljajući ih bez pravne zaštite i neophodne podrške, već i potkopava pravni poredak i odvraća od ozbiljnosti i kompleksnosti trgovine ljudima kao globalnog i nacionalnog problema. Stoga, Udruženje građana „Atina” apeluje na hitne reforme koje bi osigurale strožu primenu postojećih zakona i eliminisale praksu prekvalifikacije koja favorizuje počinioce na štetu žrtava – navodi naša sagovornica.

U izveštaju Stejt departmenta navodi se da je žrtvama trgovine ljudima dodeljivan poseban status, ali da im nije obezbeđen adekvatan pristup pravdi. Hrnjak objašnjava da to znači da ne mogu sve žrtve trgovine ljudima na isti način da ostvare svoja prava.

– U nekim gradovima nema osnovnih mogućnosti da žrtva da iskaz u zaštićenom okruženju, ne postoje tehnički uslovi da bude izdvojena, da daje izjavu putem video-linka uz prisustvo osobe od poverenja i predstavnika Službe za podršku svedocima oštećenima. Takođe, kršeno im je pravo na privatnost i poverljivost podataka, a zabeleženi su i problemi u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, pravnu podršku i pomoć – kaže Hrnjak.

Tekst u originalu možete čitati na linku: Trgovci ljudima se često „izvuku” sa kaznom za makroe (politika.rs)