Trgovina ljudima u Srbiji: Alarmi koje ne smemo ignorisati

Trgovina ljudima ostaje jedna od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti na globalnom nivou, a Srbija, nažalost, nije izuzetak. Prema podacima Ujedinjenih nacija, svake godine oko 700.000 ljudi postane žrtva trgovine ljudima, dok se godišnji prihodi trgovaca procenjuju između nekoliko milijardi i čak 500 milijardi dolara. Iako je seksualna eksploatacija i dalje dominantan oblik trgovine ljudima, raste i broj identifikovanih slučajeva radne eksploatacije, prinudnog prosjačenja i prinudnih brakova.

U emisiji Tačka Razno, Jelena Hrnjak iz Udruženja Atina ukazala je na alarmantne trendove u Srbiji, gde je u 2024. godini identifikovano 70 žrtava trgovine ljudima. "Ovo je povećanje u odnosu na prethodne godine, ali realan broj žrtava je daleko veći," naglasila je Hrnjak, ističući da zvanični podaci ne oslikavaju pravo stanje na terenu i da sistem, zbog nereformisanih mehanizama, često nije u mogućnosti da prepozna trgovinu ljudima u svim njenim oblicima. .

Ko su najčešće žrtve?

Najveći broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji su žene i devojčice, a posebno zabrinjava činjenica da se starosna granica među žrtvama drastično spustila. Sistem je u prošloj godini identifikovao devojčice od 12 godina kao žrtve seksualne eksploatacije. „Ranijih godina, ta granica bila je 14 godina”. U udruženje Atina najčešće dolaze žrtve koje su devojke od 15 i 16 godina,“ ističe Hrnjak. Pored maloletnih devojaka, među žrtvama su i žene i devojke iz ruralnih područja, romske populacije i migrantkinje koje se nalaze u izuzetno ranjivim situacijama.

„Trgovci ljudima vrlo precizno mapiraju i targetiraju žrtve, birajući one sa najmanjom mrežom podrške i mogućnošću samozaštite,“ naglašava Hrnjak. Emotivne manipulacije i ucene, lažna obećanja o poslu česti su mehanizmi koje eksploatatori koriste..

Niske kazne i nedostatak istraga

Kaznena politika u Srbiji ostavlja trgovcima ljudima prostor za delovanje - prosečne izrečene kazne iznose tek tri godine zatvora, što ih dodatno ohrabruje. Trgovci ljudima dolaze iz različitih društvenih slojeva, uključujući one koji su već bili osuđivani za slična krivična dela, ali i osobe koje su bliske žrtvama, uključujući roditelje i partnere. Nažalost, kaznenu politiku u Srbiji ocenjuje Hrnjak kao podsticajnu za trgovce, s obzirom na profite koje ostvaruju i nemerljivu štetu koju nanose žrtvama.Ona je pohvalila, doduše još nepravosnažnu presudu koji je izrekao Viši sud u Nišu za grupu trgovaca ljudima preko 50 godina zatvora, koja daju nadu da ima pojedinaca u sistemu koji predstavljaju svetle tačke ove borbe.

Seksualna eksploatacija: Žene kažnjene, muškarci zaštićeni

Na nedavno održanom okruglom stolu “Prevencija seksualne eksploatacije, trgovine ljudima i prostitucije u Srbiji”, koje je udruženje Atina organizovalo, poseban fokus diskusije bio je na ženama u prostituciji, koje su često sankcionisane, dok se organizatori i korisnici usluga ne procesuiraju u dovoljnoj meri. Udruženje Atina zagovara promenu člana 16. Zakona o javnom redu i miru, koji trenutnopodstiče kažnjavanje žena u prostituciji, umesto da im pruži izlaz iz eksploatacije. Dodatna kriminalizacija žena u prostituciji, dok su organizatori i korisnici žena u prostituciji, ostaju van domašaja zakona.

„U poslednjih šest godina, skoro 876 žena u prostituciji je kažnjeno, dok se imena korisnika gotovo nikada ne objavljuju,“ ističe Hrnjak. Ova praksa dodatno otežava položaj žrtava, koje su već izložene višestrukoj viktimizaciji.Hrnjak je ostakla da je na okruglom stolu pohvaljena promena u ophođenju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su počeli da privode veći broj korisnika usluga, ali i da ta odluka nije sistemska i da je potrebno primeniti preporuke Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena. Istom prilikom, Udruženje Atina založilo se za dekriminalizaciju žena u prostituciji i povećanju usluga podrške za sve žene koje žele da izađu iz prostitucije.

Kako zaštititi potencijalne žrtve?

Prevencija trgovine ljudima zahteva široku društvenu mobilizaciju, uključujući uvođenje obaveznog obrazovanja o trgovini ljudima u škole kako bi se edukovala deca i mladi o prepoznavanju opasnosti, telednog integriteta, pristanka i ostalih neohodnih stvari. Potrebno je ojačati zaštitne mehanizme kroz zakonodavne izmene, sprovoditi obavezne finansijske istrage protiv trgovaca ljudima, dekriminalizovati žene u prostitucji u uspostaviti sisteme podrške za izlazak iz prostitucije, za one koje to žele.

Trgovina ljudima nije problem pojedinca – ona je društveni fenomen koji zahteva hitnu reakciju svih aktera. Srbija trenutno ne ispunjava minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima, prema međunarodnim izveštajima, ali uz ozbiljne sistemske promene, postoji nada za napredak.

Za sve koji sumnjaju da su svedoci trgovine ljudima ili imaju informacije koje mogu pomoći u borbi protiv ovog kriminala, dostupni su telefoni i organizacije koje pružaju podršku, uključujući Atinu - dežurni telefon +381 61 63 84 071 ili putem mejla office@atina.org.rs

Ne okrećimo glavu. Žrtve ne smeju ostati same u borbi protiv trgovine ljudima.

Snimak celog intervjua možete pogledati na linku: Trgovina ljudima: Obim i najčešće žrtve - Jelena Hrnjak • TAČKA.RAZNO...