Muškarci optuženi za podsticanje na prostituciju izvedeni su u ponedeljak pred sud na Menhetnu. Zakon je pooštrio kazne za osuđene klijente: jedna godina zatvora, umesto 90 dana.

Nije u pitanju uobičajen slučaj prostitucije: muškarci optuženi kao kolovođe su otac i sin, tim makroa koji je prisiljavao žene da se bave prostitucijom kao putujuće prodavačice seksa, i dele vizit karte po hotelima i striptiz klubovima.

Žene su bile žigosane, tetovirane nadimcima svojih makroa, Gospodin Vi za oca i Kralj Kobi za sina, rekli su tužioci sa Menhetna. Jedna žena je čak imala tetoviran bar kod.

Ali, ono što ovaj slučaj čini vrednim pažnje nije način na koji je vođena operacija, već način na koji se ovim muškarcima sudi. Okružno javno tužilaštvo sa Menhetna podnelo je optužbu za seks trafiking, dodatu krivičnom zakonu države Njujork pre pet godina, a koja pomaže u redefinisanju načina na koji službe za sprovođenje zakona pristupaju organizovanoj prostituciji.

U potpunom odstupanju od decenija ovakvog krivičnog gonjenja, žene koje su radile kao prostitutke ne suočavaju se sa krivičnim prijavama, već se tretiraju kao žrtve svojih makroa, i ponuđene su im usluge koje će im pomoći da izgrade nove živote.

Po starim optužbama, makroi su se obično suočavali sa zatvorskim kaznama do 15 godina, za promovisanje prostitucije sa odraslom osobom. Novija optužba za seks trafiking nosi maksimalnu kaznu od 25 godina zatvora. Takođe, po novom zakonu, klijenti koji plaćaju odraslim prostitutkama za seks suočeni su sa zatvorskom kaznom od devedeset dana do jedne godine.

U ponedeljak, 14 muškaraca, uključujući i lekara, vlasnika onlajn kompanije za prodaju ulaznica i konsijerža produkcijske kuće, izvedeno je pred sud pod optužbom navođenja na prostituciju. Većini je ponuđena šansa da se izjasne krivim za nedolično ponašanje, što je prekršaj; dvojica su prihvatila nagodbu.

Sajrus R. Vens Mlađi, okružni tužilac na Menhetnu, izjavio je da je njegova kancelarija prihvatila novi pristup, odavno zagovaran od strane onih koji vide brutalno ugnjetavanje žena kao komponentu koja definiše komercijalnu seks industriju.

“One u suštini žive kao robovi svojih makroa,” rekao je gospodin Vens. “Ovo su tužni slučajevi. Ovo su žene kojima je neophodna pomoć.”

Savezni zakon, koji je stupio na snagu 2000. godine, doneo je oštrije mere po pitanju seks trafikinga. Ali, u principu, neko mora biti preveden preko državnih granica u svrhu prostitucije da bi federalni tužioci imali nadležnost.

Zakon koji je Albani usvojio 2007. godine nema takvo ograničenje. Ovaj zakon široko definiše seks trafiking po metodama koje makro koristi da bi kontrolisao prostitutku. Prag može biti dostignut ukoliko makro uliva strah od batina, ali i ako koristi suptilnije metode zastrašivanja, kao što je širenje tajne zbog koje bi osoba postala predmet ismevanja, ili bilo kakav potez koji je “sračunat da naškodi” zdravlju, bezbednosti ili imigracionom statusu prostitutke.

“Jedna stvar koju smo naučili od žena koje su bile prostituisane je ta da je u prostituciju izuzetno lako ući, ali veoma je teško iz nje izaći,” rekla je Norma Ramos, izvršna direktorka Koalicije protiv trgovine ženama.

Širom države, bilo je 150 hapšenja po novoj optužbi za seks trafiking od kada je zakon stupio na snagu 1. novembra 2007. godine, prema podacima savezne Divizije krivičnog pravosuđa; od toga je samo 13 hapšenja bilo van Njujorka. Sedamdeset od tih 150 slučajeva ostaje otvoreno. Od 80 zatvorenih slučajeva, bilo je 13 presuda po optužbi za seks trafiking; ostali ishodi uključuju 33 presude po optužbama za druga krivična dela, i odbacivanje optužbi protiv 21 okrivljenog.

Kancelarija okružnog tužioca u Bruklinu, Čarlsa J. Hajnsa, pokrenula je 52 slučaja seks trafikinga, najviše od svih okružnih tužilaca u zemlji u tom periodu. (Jedan od tih slučajeva nedavno je postao neizvestan kada su pokrenuta pitanja kredibiliteta optužiteljke, žene koja je tvrdila da je bila silovana i prisiljena na prostituciju sa 13 godina.)

Gospodin Hajns je rekao da su zakon i promena pristupa imali značajne efekte. “To nam je omogućilo da spasimo mlade žene, devojčice zapravo, iz kandži trgovaca ljudima, koji su u prošlosti uspevali da izbegnu krivično gonjenje,” rekao je.

Policijski komesar Rejmond V. Keli takođe je počeo da menja pristup svog odeljenja i primenu zakona prebacio sa prostitutki na njihove mušterije, u oštrom obračunu pod nazivom Operacija Ukidanje Ponuda.

Efekti promena mogu se videti u broju hapšenja na Menhetnu. Hapšenja zbog prostitucije umanjena su za otprilike četvrtinu od 2010. do 2011. godine, dok su hapšenja mušterija skočila za otprilike trećinu. I u prva tri meseca ove godine bilo je 90 hapšenja za navođenje na prostituciju, skoro ukupan broj od 107 hapšenja u celoj 2011. godini.

Bridžet Kar, direktorka Klinike za trgovinu ljudima, Pravnog fakulteta Univerziteta u Mičigenu, kaže da su zakoni o trgovini ljudima deo “promene paradigme”, koja polako uzima maha širom zemlje - a koja će zahtevati mnogo treninga i planiranja od strane službi za sprovođenje zakona.

“Mi znamo šta da radimo sa kriminalcima u 2 ujutru petkom uveče ako ih uhapsimo za prodaju seksa. Imamo gde da ih smestimo,” rekla je ona. “Ali, šta da radite u 2 ujutru ukoliko nisu kriminalci? Gde da ih smestite? Kako da ih zaštitite? To nije laka stvar.”

Slučaj koji je prošlog meseca pokrenula kancelarija gospodina Vensa razlikuje se od mnogih drugih slučajeva koji su pokrenuti po novom zakonu, u smislu da žene koje su radile kao prostitutke nisu bile deca, i da se nisu identifikovale kao žrtve seks trafikinga.

Kancelarija gospodina Vensa utvrdila je, preslušavanjem telefonskih razgovora između makroa i prostitutki, da su žene bile primorane da rade za njih.

Prema podacima kancelarije gospodina Vensa, otac i sin su pronalazili mušterije putem livreja, koji su im služili kao posrednici: Vinsent Džordž Stariji (55) pokrenuo je lanac prostitucije pre najmanje dve decenije, i uveo je svog 33-ogodišnjeg sina Vinsenta Džordža Mlađeg u posao.

Džordžovi su zahtevali od žena da ispune kvotu svake noći, ili snose teške posledice, i uzimali su veći deo novca koji bi žene zaradile - od 200 do 500 dolara od svake mušterije, kažu tužioci.

Na Menhetn su dovodili žene iz Kvinsa i Alentauna u Pensilvaniji, gde su Džordžovi imali kuće. Knjiga prihoda, koja je pronađena u sinovljevoj kući, pokazala je da je jedna žena generisala prihod od oko 500.000 dolara u 2011. godini, kažu tužioci.

Otac i sin izjasnili su se nevinim, i zadržani su bez kaucije od kada su uhapšeni u Pensilvaniji sa ženom za koju tvrde da su je regrutovali u Bafalu.

Tekst sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić.

U originalu tekst možete čitati putem linka
http://www.nytimes.com/2012/05/03/nyregion/manhattan-prosecutors-focus-on-pimps-instead-of-prostitutes.html?_r=1&