Dok su oči celog sveta fokusirane na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru ovog meseca, pogled radnika hotela u Riu će biti usmeren na nešto potpuno drugačije — oni će pokušavati da otkriju trgovinu ljudima.

Kako se očekuje da će čak pola miliona ljudi posetiti Brazil tokom Olimpijade, globalna ugostiteljska industrija koristi trenutak kao priliku da se odjednom pozabavi sa dva važna problema: trgovinom ljudima i nezaposlenošću mladih, koja su usko povezana. Nedostatak ekonomskih prilika čini mlade ljude ranjivim na trgovce ljudima koji ih namame u prisilni rad i seksualnu eksploataciju. Kada uspeju da se oslobode, preživeli se suočavaju sa ogromnim izazovima u pokušaju da nastave svoje živote, uključujući i pronalaženje posla.

Hoteli su, kako se ispostavilo, u jedinstvenoj poziciji da reše oba ova pitanja. Zbog toga što su hoteli mesta u kojima trgovina ljudima može da se dogodi, osoblje hotela može da pomogne tako što će primećivati znakove seksualne eksploatacije. A, kao poslodavci, hoteli su u mogućnosti da ponude stručnu obuku i radna mesta za mlade žrtve trgovine ljudima.

“Hoteli su među retkim mestima na kojima se trgovina ljudima može identifikovati”, rekla je Mišel Gelbart, direktorka za angažovanje privatnog sektora u ECPAT-USA, grupi koja se bori protiv seksualne eksploatacije dece. “Mnogi radnici hotela vide znake trgovine ljudima, ali ne znaju uvek šta je to što vide. Ova obuka im pruža alate da reaguju. Daje im priliku da pomognu da se promeni nečiji život”.

Fotografija sa nove i unapređene obuke razvijene od strane Marriott International, u saradnji sa ECPAT-USA, Polarisom i američkom Asocijacijom hotela i motela. Izvor: Marriott International

Ambiciozan plan 

Dve nedelje pred početak Olimpijskih igara, svi u JW Marriott hotelu u Rio de Žaneiru se užurbano pripremaju za veliki priliv posetilaca iz svih delova sveta.

Kao deo priprema, radnici hotela moraju da prođu i ambiciozni novi program obuke o ljudskim pravima koji su zajednički kreirali Marriott International Inc. i ECPAT-USA u saradnji sa Polarisom, još jednom vodećom organizacijom za borbu protiv trgovine ljudima.

Dok hoteli obučavaju deo osoblja da primeti znake trgovine ljudima i drugih kriminalnih aktivnosti, najveći deo obuke je namenjen radnicima obezbeđenja, i do sada se fokusirao samo na seksualnu eksploataciju dece. Ovaj novi program obuke je prvi koji uključuje informacije za skoro svako radno mesto u okviru hotela, uključujući i osobe koje rade na ulazu, u sobama, restoranima, i u obezbeđenju. Ovaj program obuhvata i prisilni rad, temu koja ranije nije bila obrađivana. Novi program obuke, trenutno na portugalskom, biće dostupan na 14 dodatnih jezika i dat američkoj Asocijaciji hotela i motela — koja zastupa 53.000 poseda širom sveta i zapošljava 1.9 miliona ljudi — za distribuciju široj industriji. Toliki broj očiju i ušiju obučen da prepoznaje znake trgovine ljudima može biti od velike koristi u borbi da se identifikuje i iskoreni moderno ropstvo.

“Kao domaćini Olimpijskih igara, neophodno je da obučimo zaposlene o ovim pitanjima”, rekao je Anderson Suza Lil, menadžer za očuvanje profita u JW Marriott u Rio de Žaneiru, koji je završio obuku čim je postala dostupna, u julu.

“Kada radite u hotelu, to je 24/7 posao, i moramo biti svesni svega što se dešava”, rekao je Muriljo Kortez, koji nadgleda 60 radnika kao menadžer održavanja poseda, i završio je obuku prošlog meseca. Često, međutim, radnici su sami i možda nisu sigurni šta da urade kada primete nešto sumnjivo. “Obuka je dobra, jer nam kaže kako da reagujemo. Moramo da obavestimo nadređenog o situaciji, i da diskutujemo o onome što smo videli pre nego što se preduzmu dalji koraci.”

Obuka uključuje i konkretne primere signala na koje hotelsko osoblje treba posebno da obrati pažnju. Za one koji rade na recepciji, to može da uključuje goste koji plaćaju u gotovini i rezervišu sobu samo na jedan dan. Za spremačice, to mogu biti česti zahtevi za velikim brojem peškira i čaršava. Obezbeđenje može da drži na oku osobe koje doprate muškarce u sobe na sat ili pola sata, i zadržavaju se ispred vrata dok ti muškarci ne odu. Osoblje restorana savetuje se da identifikuje potencijalne žrtve tako što će obratiti pažnju na osobe koje deluju dezorijentisano i u društvu su više starijih muškaraca.

“Tokom obuke, često se dogodi 'a-ha' momenat”, rekla je Gelbart iz ECPAT-USA. “Prisetiće se nečega što su ranije videli, i upaliće se lampica. Možda su imali instinktivnu reakciju da nešto nije kako treba, ali nisu znali šta da urade jer nisu imali način da to saopšte, ili nisu mislili da imaju pravo išta da kažu. Kada imaju alate, i znaju adekvatne protokole, razlika je ogromna.”

Izvor: Mic/Shutterstock

Prema Gelbart, pre deset godina, Marriott je bio jedna od retkih hotelskih kompanija koja bi se bavila pitanjem trgovine ljudima. Većina drugih kompanija uzdržavala se od bavljenja ovim problemom, plašeći se posledica ukoliko se dogodi da gosti budu nepravedno optuženi.

“To je bio ogroman kamen spoticanja, naročito sa zastupnicima hotela, kada sam počela da im se obraćam pre šest godina”, kaže Gelbart. “Kada su razumeli da se ne radi o hotelu, da su u pitanju trgovci ljudima koji koriste industriju za kriminalne aktivnosti, počeli su da reaguju. To je počelo da se posmatra kao bezbednosni protokol.”

Kombinacija indikatora

Da bi se zaštitili od lažnih optužbi, Marriott podstiče osoblje da se strogo pridržava protokola osmišljenog da zaštiti i njih i goste. Radnici se podstiču da prijave svaki sumnjiv znak menadžerima, koji zatim koordinišu sa drugim menadžerima kako bi obratili pažnju na dodatne znake. Ukoliko se prikupi dovoljno indikatora, menadžeri hotela kontaktiraju policiju koja preuzima dalju istragu.

“Ne postoji jedan indikator trgovine ljudima. U pitanju je kombinacija indikatora”, rekla je Tu Rinča, zadužena za ljudska prava u Marriott-u kao direktorka korporativne društvene odgovornosti. “Mi savetujemo radnike da podele ono što vide i čuju sa nadređenima, koji mogu da ocene sve indikatore i obrate se policiji. Jedan od najproblematičnijih elemenata trgovine ljudima je to što je veoma teško videti i detektovati, čak i kada se odigrava ispred vas. Zato je važno naučiti kombinaciju različitih indikatora.”

Ovih dana, trgovci ljudima ostavljaju za sobom i digitalne dokaze. Neki nose gomilu mobilnih uređaja koji se koriste za provlačenje kartica i plaćanja. Drugi kažu klijentima da ponesu poklon kartice, kojima se ne može ući u trag, kao sredstvo plaćanja; kada trgovci unovče kartice, bacaju ih u kante za smeće u hotelskim sobama.

“Ukoliko radite kao spremačica, i vidite veliki broj mašina za kreditne kartice, i odbačene poklon kartice, zajedno sa velikim brojem upotrebljenih kondoma i prljavih peškira, možete to da prijavite”, kaže Gelbart. “Zatim vaš menadžer primeti da je soba plaćena u gotovini, a obezbeđenje prijavi da muškarci dolaze i odlaze sve vreme. Ti znaci pojedinačno možda ne bi bili razlog za zabrinutost, ali zajedno mogu da pomognu hotelskom osoblju. Često je u pitanju neobična ili prevelika količina svega, ne samo jedne stvari.”

Radnici obnavljaju stadion 'Maracana' u Rio de Žaneiru, Brazil 2012. godine, pred Svetsko prvenstvo 2014. i Olimpijske igre 2016. Izvor: Getty Images

Olimpijska prilika

Olimpijske igre 2016 predstavljaju veliku priliku — i za trgovce ljudima i za grupe koje se protiv njih bore. Sa jedne strane, trgovci ljudima vide masovni priliv turista kao potencijalni izvor posla. Pored toga, koncentracija mahom mladih muškaraca, građevinskih radnika angažovanih na izgradnji sportskih objekata je još jedan izvor za trgovce. I, bez obzira na manjak čvrstih dokaza da se aktivnosti trgovine ljudima povećavaju tokom većih sportskih događaja, studije su pokazale da postoji mnoštvo pojedinačnih primera da se takvi zločini dešavaju i u SAD-u i širom sveta.

Prisilni rad je naročito problematičan pred same događaje. Istraživanje Brunel Univerziteta u Londonu navodi da su dosadašnji “incidenti obuhvatali i decu uključenu u proizvodnju sportske opreme, izgradnju stadiona, prisilnu prošnju ili prodaju dobara na ulici”. Izveštaj navodi dokaze o deci radnicima u Indiji i Pakistanu, koja su ručno šila fudbalske lopte za Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine, i još jedan slučaj dece

već od 12 godina koja su pravila reklamne proizvode za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine. Takođe postoje slučajevi prisilne prošnje kojoj su deca bila izložena tokom Olimpijskih igara u Grčkoj 2004. godine, i tokom Svetskog prvenstva u Južnoj Africi 2010. godine.

“Međunarodni sportski događaji mogu da predstavljaju problem”, rekla je Prisila Kosta, menadžerka za Južnu Ameriku programa Youth Career Initiative (YCI), neprofitne organizacije koja pomaže mladima u nepovoljnom položaju, uključujući i žrtve trgovine ljudima. “Ali, to je i prilika da se podigne svest o nečemu što se dešava svakoga dana u godini.”

Veća prepreka za Brazil

Brazil svakako nije imun na trgovinu ljudima. Prošle godine, inspekcija rada oslobodila je 11 žrtava trgovine ljudima koje su bile prinuđene da rade na izgradnji Olimpijskog sela, prema podacima Stejt Departmenta. Svakom radniku dodeljeno je po 5.700 dolara na ime zaostalih plata.

Nezaposlenost mladih starosti između 15 i 24 godine, procenjena na 15.8% u 2015. godini, verovatno će dodatno pogoršati trenutnu ekonomsku recesiju u državi. U kombinaciji sa onim što Kosta karakteriše kao blaziran društveni stav prema seksualnoj eksploataciji dece u Brazilu, stvoreni su idealni uslovi za trgovinu ljudima. U istraživanju iz 2013. godine, od 316 građevinskih radnika širom Brazila, 57% potvrdilo je da se deca i adolescenti u blizini velikih građevinskih projekata seksualno eksploatišu, dok je 25% njih priznalo da su jednom ili više puta imali seksualne odnose sa adolescentima. Istraživanje, koje je sprovela grupa Childhood Brasil, zaključuje da “u očima ove populacije muških radnika, ne postoji seksualna eksploatacija dece i adolescenata. Oni se ne posmatraju kao žrtve, čak ni kao deca i adolescenti.”

Brazilska telenovela Salve Jorge prati ženu koja postaje žrtva trgovine ljudima. Izvor: Grupo Globo

Brazilu nedostaje i socijalna infrastruktura i resursi da identifikuje, spasi, smesti u skloništa i omogući rehabilitaciju za žrtve trgovine ljudima, kaže Kosta. “Ne samo da naše institucije nisu spremne, već ni javnost ne razume da je trgovina ljudima problem”, rekla je ona. To polako počinje da se menja, zahvaljujući kampanjama podizanja svesti u vreme FIFA svetskog kupa u Rio de Žaneiru 2014. godine, i sada Olimpijskih igara. Ali, ono što je zaista pokrenulo javnu debatu u Brazilu je telenovela Salve Jorge, koja prati mladu ženu koja je namamljena u međunarodnu trgovinu ljudima. Serija je imala 179 epizoda, i emitovana je od 2012. do 2013. godine.

“Sa 80% televizora koji se svake večeri pale zbog serija, ova telenovela je u velikoj meri motivisala javnu debatu svuda u Brazilu”, rekla je Kosta.

Dvostruka uloga hotela

Hoteli su odlična mesta za monitoring trgovine ljudima i prisilnog rada, ali su u isto vreme i savršeno opremljeni da obezbede radna mesta za preživele koji su prošli rehabilitaciju i spremni su da ponovo postanu radna snaga.

Hoteli zapošljavaju milione, i nude obilje radnih mesta. Mnogi veliki hotelski lanci nude i redovna unapređenja, stvarajući napredak u karijeri od najnižih pozicija do menadžera. A, imaju i mnoga radna mesta, od recepcije, preko kuhinje i održavanja higijene, do obezbeđenja, prodaje, marketinga i finansija. Veštine koje se nauče u hotelima lako se mogu preneti u druge sektore.

Izvor: Mic/Shutterstock

“Hotel je mini univerzitet sa dugoročnim izgledima za karijeru”, rekao je Alberto Kanovas, šef YCI, programa kreiranog 2004. godine od strane International Tourism Partnership hotelijerske grupe. “To je idealan sektor za obuku mladih radnika”. Godine 2010, YCI primio je donaciju od Stejt Departmenta, kako bi kreirao šestomesečni program razvoja karijere za reintegraciju žrtava trgovine ljudima u društvo. Tokom proteklih 12 godina, 85% onih koji su završili YCI obuku su ili pronašli stalne poslove, ili su nastavili obrazovanje.

Za neke žrtve, imati stabilan posao je sve. Tako je bilo sa Priom*, tihom devojkom koja radi na održavanju higijene u hotelu u Indiji. “Hotel u kom ona radi obično ima problem sa pronalaženjem osoba koje su voljne da rade u perionici”, kaže Kanovas. “Kada je Pria dobila ponudu za posao, ona je oberučke prihvatila. Svidela joj se rutina. Njoj je to pružilo stabilnost i sigurnost. Neki mladi ljudi čeznu za tim.”

Abby*, 21-ogodišnja žrtva trgovine ljudima u Indiji, dobila je od YCI priliku da ponovo izgradi svoj život kroz obuku u JW Marriott hotelu u Mumbaju. “Tokom obuke, naučila sam kako da komuniciram sa gostima, o različitim proizvodima, izražavanju, zadovoljstvu gostiju, dobrodošlici”, rekla je Abby, koja sada radi u ljudskim resursima.

Ovo iskustvo predstavljalo je prekretnicu, i za nju i za mnoge koji pomažu da se ovakve priče dogode — od radnika hotela koji pomažu da se identifikuje trgovina ljudima, do organizacija koje pomažu da se žrtve rehabilituju i reintegrišu u društvo.

“Ovaj problem je zaista, zaista ozbiljan. To je ogroman globalni izazov”, rekla je Rinča. “Nijedan pojedinačan akter neće moći da započne pozitivnu promenu bez saradnje sa ostalima. Potrebna je velika saradnja”.

Trgovina ljudima “nije problem samo u Brazilu, već svuda”, rekao je Kortez, koji je radio u Marriott-u u Londonu pre nego što je premešten u domovinu, Brazil, 2004. godine. “Svakoga dana, govorim saradnicima da treba da obrate pažnju u hodnicima, salama, na ulazu. Hotel je neutralno mesto gde ljudi rade svakakve stvari. Moramo da budemo spremni na sve. Svi mi treba da budemo svesni toga, a to treba da važi za svaku državu i svaki hotel na svetu”.

* Imena su promenjena.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

https://mic.com/articles/150573/amid-olympic-rush-brazil-s-hotels-join-the-fight-against-human-trafficking#.S0l0f160J