* Stavovi izneti u ovom tekstu lična su mišljenja autora i ne odražavaju stavove Tomson Rojters Fondacije.

Moramo prestati da tretiramo devojčice i žene poput robe kojom se trguje ili predmeta koji se kontrolišu, i pružiti im ista prava i mogućnosti koje imaju dečaci i muškarci.

Alana Armitaž i Bjorn Anderson su regionalni direktori Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, odnosno Aziju i Pacifik.

U zabačenom selu na krajnjem zapadu Nepala, Rahana Sanar odupirala se planovima svog oca da je uda kada je imala jedva 15 godina, i želela je da nastavi svoje školovanje. Danas je međunarodno poznata zagovaračica u borbi protiv dečijeg braka i za unapređenje prava žena.

U Azerbejdžanu, gde tradicionalne društvene norme i dalje opstaju i gde je rađanje dečaka još uvek poželjnije od rađanja devojčica, Janoglan Ilijasov je istaknuti javni govornik koji održava radionice i podstiče muškarce da preispitaju svoje stavove prema ženama i devojčicama, pomažući im da razumeju štetne posledice favorizovanja sinova. Ipak, najdraža mu je uloga brižnog oca svoje jednogodišnje ćerke.

Iako se nalaze na različitim mestima, ne govore istim jezikom, niti imaju istu veru, Rahana i Janoglan dele slična uverenja - da su devojčice vredne ljubavi i pažnje, da im treba pružiti mogućnost da same biraju i donose odluke o svojoj budućnosti.

Ali na mnogim mestima nema dovoljno ljudi poput njih koji bi poveli promene. Sistemi verovanja utemeljeni na rodnoj nejednakosti i dalje oblikuju društvene norme i štetne prakse koje oduzimaju devojčicama i ženama mogućnost da koriste svoja prava i donose odluke o svojim telima i životima.

Dečiji brakovi i dalje su rasprostranjeni u Evroaziji, u zemljama od Indije, preko Bangladeša i Nepala, do Gruzije, Turske i Albanije. Nekih 30 procenata žena starosti od 20 do 24 godine u južnoj Aziji, 7 procenata u istočnoj Aziji i Pacifiku, i 12 procenata u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji stupi u brak pre nego što napuni 18 godina.

Favorizovanje sinova koje dovodi do rodno pristrasne polne selekcije odlično je dokumentovano u Južnoj Aziji, Kini i Vijetnamu, kao i na Južnom Kavkazu i u delovima jugoistočne Evrope - i znatno doprinosi demografskoj krizi koja je uzrokovana činjenicom da na globalnom nivou “fali” procenjenih 140 miliona devojčica, što rezultira opasnim disbalansom u broju muškaraca i žena.

Tokom proteklih decenija koriste se brojni okviri i sporazumi, utemeljeni na rodnoj ravnopravnosti i ljudskim pravima, za borbu protiv ovih štetnih praksi, uključujući i Program akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju iz 1994. godine sa vizijom omogućavanja prava i izbora za sve, koji je potpisalo 179 vlada, a koji je od suštinskog značaja za postizanje Agende 2030 i Ciljeva održivog razvoja.

Zajedničko zagovaranje civilnog društva i predstavnika vlada, podržano od strane Ujedinjenih nacija, rezultiralo je usvajanjem zakona i mera koje treba da zaštite devojčice i žene od ovih i drugih štetnih praksi. Premda njihova primena nije bila dosledna, vremenom su postignuti opipljivi rezultati.

Došlo je do postepenog napretka u rešavanju štetnih društvenih i rodnih normi. Angažovanje roditelja, zajednica i verskih vođa smanjilo je rodno pristrasnu polnu selekciju.

Podizanje svesti u ovim društvima omogućilo je većem broju devojčica da izbegnu dečiji brak, završe obrazovanje, iskoriste ekonomske prilike, i povećaju šanse za ostvarenje svog punog potencijala.

Vidimo da je poboljšan pristup osnovnim informacijama i uslugama za devojčice i žene, uključujući i sferu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i reproduktivnih prava.

Mnoge vlade prikupljaju bolje podatke o štetnim praksama, jačajući bazu dokaza koja se može koristiti za promene i programiranje na nacionalnom i podnacionalnom nivou.

Ali, moramo činiti mnogo više.

Ovogodišnji reprezentativni izveštaj UNFPA-a o stanju svetskog stanovništva, Protiv njene volje, usmeren je na štetne prakse širom sveta, i nudi hitne preporuke za njihovo rešavanje.

Potreban nam je integrisan pristup štetnim praksama - prepoznavanje njihovih međusobno povezanih uzroka i odgovor na njih kao celinu, ne delimično.

Moramo preoblikovati narativ, i eksplicitno prepoznati da su ove prakse grubo kršenje ljudskih prava, umesto da ih karakterišemo kao tradiciju ili kulturne prakse što se često koristi kao opravdanje.

U tom smislu, takođe moramo eksplicitno prepoznati da je rodna ravnopravnost u središtu problema - da je nisko vrednovanje devojčica i žena u osnovi svih štetnih praksi na globalnom nivou.

Vladama i donosiocima javnih politika, pa i društvima svuda, ovaj izveštaj šalje jasnu poruku: Ona je važna!

Moramo prestati da tretiramo devojčice i žene poput robe kojom se trguje ili predmeta koji se kontrolišu, i pružiti im ista prava i mogućnosti koje imaju dečaci i muškarci.

Zajednice se moraju zalagati za jednaka prava devojčica, kako bi one mogle da nastave da se školuju, da se pripreme za zaposlenje, uče o svojim izborima, i oblikuju sopstveni život.

Muškarci moraju da iskoriste svoje privilegije za podizanje vrednosti devojčica, i zahtevaju jednak tretman devojčica i dečaka.

Privrede i pravni sistemi moraju da garantuju svim ženama jednake mogućnosti da izgrade pristojan život zasnovan na ravnopravnosti, autonomiji, dostojanstvu, i izboru.

Vlade moraju da poštuju međunarodne sporazume koje su potpisale radi zaštite prava žena i devojčica, i njihovih reproduktivnih izbora, i okončanja štetnih praksi.

Dok ovo pišemo, naš svet se i dalje bori sa posledicama COVID-19 pandemije. Procene UNFPA-a upozoravaju da će pandemija prekinuti planirani rad na okončanju dečijeg braka, i prouzrokovati dalekosežne ekonomske posledice, što će verovatno dovesti do dodatnih 13 miliona dečijih brakova širom sveta, do kojih inače ne bi došlo u periodu od 2020. do 2030. godine.

Društveno-ekonomski uticaj pandemije će, pored ometanja lanaca snabdevanja kontracepcijom, doprineti i neplaniranim trudnoćama što bi moglo dovesti i do pogoršanja u rodno pristrasnoj polnoj selekciji.

U nastojanju da „izgrade bolje društvo”, države moraju staviti žene i devojčice u središte svojih napora.

Izvan trenutne krize, imamo šansu da ponovo usmerimo pažnju na suzbijanje štetnih praksi, jednom zasvagda. Milioni budućih života zavise od onoga što mi radimo u ovom trenutku. Hajde da ne propustimo ovu priliku.

Za NVO Atina, tekst prevela Marija Pantelić

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://news.trust.org/item/20200630133510-yb5o4/