Srbija treba jasnije i oštrije da odgovori na zloupotrebu dece i usvoji listu opasnih aktivnosti i zanimanja zabranjenih za decu, saopštila je danas nevladina organizacija Atina, povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada.

BEOGRAD - Srbija treba jasnije i oštrije da odgovori na zloupotrebu dece i usvoji listu opasnih aktivnosti i zanimanja zabranjenih za decu, saopštila je danas nevladina organizacija Atina, povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada. 

Navdeći da zakoni Srbije ne štite u potpunosti decu od najgorih oblika dečijeg rada, Atina navodi da bi trebalo usaglasiti postojeće zakonske procedure, pooštriti kazne za počinioce krivičnih dela koji prisiljavaju decu na rad i učiniti inspekcijske službe efikasnijim, uz sprovođenje adekvatnih mera zaštite za decu. 

Deca su u Srbiji, kako je saopšteno, i žrtve primoravanja na najteže oblike dečijeg rada, rasturanje droge, prošnja, prinuda na prostituciju, ali i seksualno iskorišćavanje, a od 2000. godine identifikovano je čak 864 žrtve trgovine ljudima među kojima je najveći broj dece i mladih. 

Srbija se takođe obavezala da će ispuniti razvojne ciljeva koje su UN postavile još 2000. godine, navodi Atina i dodaje da je prema nalazima Ministarstva za rad SAD u našoj zemlji napravljen minimalan napredak u nastojanjima da se eliminišu najgori oblici dečjeg rada. 

Tokom 12 godina rada, NVO Atina je pružila direktnu pomoć i podršku za ukupno 267 identifikovanih žrtava od kojih je polovina bila maloletna, žrtava prinude udaje, radnog iskorišćavanja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne i radne eskplotacije. 

Zbog svoje posebne ranjivosti deca se obično iskorišćavaju višestruko, odnosno istovremeno kroz više tipova eksplotacije, a dete se najčešće izgladnjuje, uskraćuje mu se sloboda kretanja, oduzima pravo izbora i pravo na život bez nasilja. 

Neke od posledica iskorišćavanja deteta kroz najteže oblike rada jesu neadekvatna socijalizacija, nesigurnost, problemi emocionalnog vezivanja, poremećena slika sveta i odnosa među ljudima. 

Navodeći da su deca prisiljena na rad jer njihov opstanak i opstanak njihovih porodica zavise od njihovog rada, ta nevladina organizacija je saopštila da najnovije globalne procene ukazuju na to da je oko 120 miliona dece, starosti između pet i 14 godina, uključeno u dečiji rad, s tim da su i dečaci i devojčice u ovoj starosnoj dobi gotovo pođednako pogođeni ovim problemom. 

Kako se dodaje, dečiji rad ukorenjen je u siromaštvu i nedostatku pristojnog rada za odrasle, nedostatku adekvatne socijalne zaštite, kao i neuspehu da se osigura da sva deca pohađaju i završe školu. 

Izvor: TANJUG 

preuzeto sa: http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=183951