Prekopotrebna mera za zaštitu žrtava trgovine ljudima

Krajem juna 2024. godine, organizacije Astra i Atina, koje se više od dve decenije bave pružanjem podrške i zaštite žrtvama trgovine ljudima uputile su molbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti a u vezi sa inicijativom koje je ovo telo podnelo za izmenu člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Predstavnice ove dve organizacije zalažu se za proširenje ove inicijative kako bi se njome obuhvatile i žrtve trgovine ljudima. Proširenje obima predložene izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, tako da se obaveštavanje o otpuštanju iz zatvora proširi na žrtve trgovine ljudima, bi sasvim sigurno imala dalekosežne pozitivne efekte na bezbednost, oporavak i reintegraciju žrtava u društvo, kao i na njihovo dugoročno blagostanje.

Država Srbija je potpisala i ratifikovala najvažnija međunarodna dokumenta u vezi sa trgovinom ljudima, pre svega Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunske protokole, kao i Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. U glavi III Konvencije Saveta Evrope posebno su navedene mere za zaštitu i unapređenje prava žrtava. Kada je reč o zaštiti i unapređenju prava žrtava, u članovima 9 - 11 naglašene su obaveze država potpisnica koje se odnose na identifikaciju i pomoć žrtvama. Pored toga, u glavi V Konvencije Saveta Evrope koja se odnosi na istrage, krivično gonjenje i procesno pravo, dodatno se afirmišu mere zaštite žrtava, svedoka i lica koja sarađuju sa sudskim organima, i naglašava se obaveza strana ugovornica da usvoje zakonodavne ili druge mere kako bi se tokom sudskih postupaka obezbedila zaštita privatnosti žrtve i, po potrebi, njenog identiteta; kao i bezbednost žrtve i zaštita od zastrašivanja (član 30).

Krivični zakonik RS u članu 388 i 389 definiše krivično delo trgovine ljudima, kao teško kršenje ljudskih prava, te predviđa kazne od 3 do 10 godina kada je krivično delo počinjeno nad odraslim licima, i od 5 do 12 godina kada je počinjeno nad maloletnim licima, odnosno decom. Za sve ove godine na stotine žrtava u Srbiji je identifikovano i vođeno je na desetine postupaka, a za to isto vreme se ustalila štetna praksa sa dalekosežnim posledicama.

Tokom rada sa ženama i devojkama, korisnicama programa podrške za žrtve trgovine ljudima, mnoge su istakle da strahuju od toga da će ih svi iz sistema podrške zaboraviti kada se suđenje okonča. Njihova lična percepcija je da su podrška i pomoć, a pre svega zaštita od strane policije i tužilaštva, tu za vreme trajanja istrage i sudskog postupka, a da se odmah potom zauvek završavaju. Da bi im se poslala poruka da ih sistem nije zaboravio i, kako one kažu, iskoristio njihova svedočenja da bi okrivljene osudio, te da se ne bi osećale institucionalno iskorišćene, obe organizacije smatraju da je potrebno u delo sprovesti ovu inicijativu.Sudski postupak može imati veliki potencijal za psihološki oporavak osoba koje su bile izložene nasilju trgovine ljudima. Procesuiranje nasilnika (počinitelja) šalje poruku da sistem prepoznaje da je osoba žrtva, da staje iza nje i uvažava je. Ovo je izuzetno važno za žrtve koje su pretrpele ozbiljne povrede i traume, jer im sudski proces omogućava da dožive pravdu i priznanje za ono što su prošle. Jedan od najbitnijih psiholoških efekata sudskog postupka jeste da se osobi vrati kontrola nad sopstvenim životom.

Kako bi sistem poslao poruku žrtvama da ih ne ostavlja same po okončanju sudskog postupka, vrlo je važno da znaju da će na vreme dobiti informaciju o izlasku osuđenika na slobodu. Ovo je posebno važno ukoliko se radi o članovima porodice, roditeljima, partnerima ili ljudima iz bliskog okruženja, iz istog mesta. Ne treba zaboraviti da eksploatatori mogu biti i roditelji, i partneri sa kojima žrtva ima decu. U tim situacijama posebnu pažnju treba obratiti na bezbednosni aspekt, kretanje i na kontakte koje će po izlasku iz zatvora osuđeni verovatno pokušavati na razne načine. Najvažnije je da na to žrtva bude unapred pripremljena, i da je bezbedna.