Žene i devojčice moraju biti u fokusu svakog odgovora na izbegličku krizu

Žene i devojčice moraju biti u fokusu svakog odgovora na izbegličku krizu

D. Kashavelov za UNHCR, Flickr
Žena izbeglica u kampu u Harmanliju, Bugarska.

Njujork (WOMENSENEWS) — Fotografije koje su osvojile ovogodišnje Pulicerove nagrade pričaju moćnu priču o masovnim migracijama iz Sirije i Iraka, ali ove fotografije ne uspevaju da prikažu kako ova tragedija utiče na žene i devojčice.
I, dok se koncentrišu na događaje u Evropi, mediji najčešće ignorišu težak teret koji žene nose u mnogim regionima zahvaćenim nasilnim konfliktima.
Po prvi put od Drugog svetskog rata, broj izbeglica i raseljenih lica prešao je brojku od 50 miliona, prema podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice. Visoki komesar takođe naglašava da su žene i deca u većini, i da su oni ti koji se suočavaju sa najvećim opasnostima.
Tokom prvog Humanitarnog samita u Istanbulu, ove žene i devojčice treba da zauzmu mesto koje zaslužuju, i postanu fokus svetske brige.
Samit okuplja vlade, UN agencije, privatne donatore i neprofitne organizacije. Svi su oni važni akteri. Ukoliko poslušaju majke, ćerke i sestre koje pate u situacijama konflikta koji nisu same stvorile, možemo da se nadamo da će nešto moći da se učini za žene kao što je Hala.
Ova 23-ogodišnja žena iz Alepa, sirijskog grada u centru nedavnih borbi, je među 40 žena i devojčica izbeglica u severnoj Evropi koje je intervjuisao Amnesty International.
Hala je opisala uporne ponude za transakcijski seks koje ona, kao izbeglica, dobija. “U hotelu u Turskoj, jedan od muškaraca koji radi sa krijumčarem, muškarac iz Sirije, rekao je da ako budem spavala sa njim neću platiti, ili ću platiti manje”, navodi se da je ona rekla. “Naravno, rekla sam ne, to je odvratno. Isto se svima nama dogodilo u Jordanu.”
'Ona je rekla ne, sada je zarobljena’
Ona je dodala: “Mojoj prijateljici, koja je sa mnom došla iz Sirije, nestalo je novca u Turskoj, pa joj je pomoćnik krijumčara ponudio seks u zamenu za mesto na čamcu. Ona je, naravno, rekla ne i nije mogla da napusti Tursku. Ostala je zarobljena tamo.”
Veoma tanka linija odvaja transakcijski seks za bezbednost od prinude ili silovanja.
A, kao što su žene i devojčice često kroz vekove bile u prilici da nauče, muškarac koji pravi ovakvu nagodbu često iza sebe ostavlja neželjenu trudnoću, seksualno prenosivu bolest, ili i jedno i drugo.
Tu je i rastući problem mladih devojaka koje su prisiljene u rane brakove usled finansijskog očaja njihovih roditelja ili rođaka izbeglica.
Populacioni fond Ujedinjenih nacija, ili UNFPA, opisao je minimalni skup akcija koje bi trebalo implementirati da bi se odgovorilo na potrebe reproduktivnog zdravlja na početku humanitarne krize. Ovaj paket odgovora može da pomogne ženama poput Hale da se nose sa traumama seksualnog zlostavljanja, neželjenih trudnoća i seksualno prenosivih bolesti, kada stignu u izbegličke kampove.
Paket su dizajnirali međunarodni akteri koji pomažu migrantima i izbeglicama: Svetska zdravstvena organizacija, UN agencije, dobrotvorne organizacije i akademici.
Paket uključuje obuku zdravstvenih radnika u svrhu prevencije i suočavanja sa rodno zasnovanim seksualnim nasiljem, smanjivanja prenosa HIV-a i drugih seksualno prenosivih bolesti, kao i prevencije oboljevanja novorođenčadi i porodilja.
Međutim, u praksi često postoji niz propusta u pristupu nezi novorođenčadi, dugotrajnim metodama planiranja porodice, antiretroviralnoj terapiji na primarnom nivou nege, i zaštiti od seksualnog nasilja.
Rešavanje ovog problema počinje većim brojem donatora koji ulažu sredstva u programe reproduktivnog zdravlja, naročito planiranja porodice i nege vezane za abortuse. Ove usluge moraju imati specifične linije budžeta koje se mogu pratiti. One moraju postati prioritet u svim humanitarnim planovima, priručnicima i politikama, i jasno se ogledati u finansiranju izgradnje kapaciteta.
Prema podacima UNFPA, 507 žena i adolescentkinja umire svakoga dana jer nema usluga reproduktivnog zdravlja u humanitarnim katastrofama. To mora da prestane.
Svetski lideri na Humanitarnom samitu imaju priliku. Oni moraju istupiti u ime miliona žena i devojčica uhvaćenih u ukrštajućim oblicima diskriminacije u opasnoj izbegličkoj krizi. Mi ćemo čekati da čujemo vesti o, kako finansijskoj tako i političkoj, posvećenosti da se okončaju neopisive patnje koje toliko žena i devojčica nastavljaju da trpe.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://ht.ly/MZZv300xlJW