Upravo sada, "G" se verovatno negde smeši. To sada radi svakoga dana. Kako G kaže, to je najbolji lek koji postoji. Ali, ne tako davno, ona nije imala razlog za osmeh. Tokom skoro pet godina, ona je trpela zlostavljanje i izdaju onih kojima je verovala. Bila je žrtva trgovine ljudima.

G (pseudonim) je 26-ogodišnja stanovnica Mičigena, koja je bila prisiljena u stravičnu situaciju koja ju je načinila fizički ranjenom i - pet godina kasnije - još uvek čini da okleva da se potpuno otvori i veruje ljudima - čak i onima koji su joj najbliži.

Priča ‘G’ počela je kada je bila student u Togou, u zapadnoj Africi. U to vreme, njen otac doživeo je nesreću, zbog koje je podvrgnut nekolicini operacija u različitim bolnicama, što je finansijski uništilo njihovu porodicu. Usred njihove finansijske krize, njen otac primio je poziv od rođaka koji je živeo u SAD-u, a koji je pozvao G da živi sa njim. Rođak, “Džo” (pseudonim), je uverio G i njenog oca da će ona moći da nastavi školovanje kada se preseli kod njega.

"Mislila sam da ću, ako budem mogla da završim školu, biti dobro", kaže G.

Pošto je januar izdvojen kao nacionalni mesec prevencije ropstva i trgovine ljudima, ICE je ozbiljan u preduzimanju neophodnih koraka da se stane na put ovom zločinu. ICE se oslanja na dojave javnosti u obračunu sa ovim pojedincima i organizacijama koje eksploatišu svoje žrtve, i podstiče obrazovanje i svest kao deo procesa zaustavljanja ovog modernog oblika ropstva.

Za razliku od mnogih žrtava trgovine ljudima koje su regrutovane putem sile, prevare, ili prinude, G je svojevoljno emigrirala u SAD, sa pasošem Togoa, pod drugim imenom i uz lažna dokumenta, sa nekim za koga je verovala da je pouzdan član porodice. Nije bilo nikakvih indikacija da je on imao skrivene motive. Ono što se na prvi pogled činilo kao plemenit gest, koji će pomoći njenoj porodici u trenutku kada im je pomoć preko potrebna, pretvorilo se u noćnu moru za G.

Samo šest meseci nakon dolaska u Mičigen, situacija počinje da se menja, kako Džo postaje sve agresivniji i uvredljiviji. Prema rečima G, još troje dece je dovedeno u kuću, zajedno sa “devojkom”, kako bi se stvorio utisak funkcionalne, normalne porodice. Ali, nije im bilo dozvoljeno da govore o pravoj situaciji sa kojom su suočeni u kući. Ono što se dešavalo bilo je zastrašujuće. Džo im je svima dao pasoše sa lažnim imenima i datumima rođenja, koji su ih predstavljali kao njegovu biološku decu.

"On nam je od života napravio pakao”, kaže G. “Bilo je dana kada nismo dobijali ništa od hrane, a davao nam je zadatke koje je bilo nemoguće ispuniti."

Džo je zadužio G za čišćenje kuće i kuvanje. Ona bi se budila u 4:30 ujutru da započne kućne poslove, kao što je brisanje prašine, pre nego što krene u školu. Kada bi se vratila iz škole, morala bi da počne da kuva. Ne samo da je morala da ispunjava zadatke koje je dobijala od Džoa, već i od njegovih prijatelja.

"Vikendima bismo morali da peremo kola Džoa i njegove devojke iznutra i spolja, morali smo čak da vadimo i sedišta, i i prali smo ih dok ne postanu besprekorno čista", priseća se G. U drugom slučaju, jednom je ostavila upaljen TV dok je u kuhinji spremala jelo, i ovaj mali čin zaboravnosti je toliko razbesneo Džoa da ju je tukao strugačem leda. To je bila realnost koju je G preživljavala tokom pet godina.

Izolacija, težak rad, zlostavljanje, i seksualno uznemiravanje od strane Džoa, koje ju je nateralo da nosi nekoliko slojeva garderobe kao odbrambeni mehanizam, postali su norma iz koje je mislila da nikada neće pobeći. Ali, uspela je.

"Jednoga dana, došao je kući veoma pijan, i počeo je da me ispituje o školi, a ja sam odbila da mu odgovorim”, kaže G. “Kada sam odbila da odgovorim, počeo je da me šamara, i te noći me izbacio iz kuće.”

Kako se ispostavilo, porodica koja je primila G nakon što je pobegla, znala je za nju. Džo je toj porodici pričao o G, ali oni su čuli samo izmišljene priče o razlozima iz kojih je došla u SAD.

"Džo je rekao porodici sa kojom sada živim da mu je potrebna njihova pomoć kako bi svoju ženu i četvoro dece doveo u SAD, zbog genocida u Togou”, kaže G. “Rekao im je da sam ja deo njegove porodice, i da sam u ozbiljnoj opasnosti. Oni su mu, zapravo, i dali pare za moju avionsku kartu."

Džo je uhapšen u raciji agenata ICE-a u njegovoj kući, i optužen je za porobljavanje četvoro dece. Osuđen je 2013. godine na 11 godina i 3 meseca kazne u federalnom zatvoru. G je morala da svedoči na suđenju.

"Bilo je zaista zastrašujuće. Nisam mislila da ću ga ikada više videti”, kaže G. “Bila je to najgora stvar kroz koju neko može da prođe. Ponovno proživljavanje tog bola bilo je prava borba."

Vraćanje u normalu je za G bilo dugotrajan proces i, na neki način, taj proces još uvek traje.

"Bilo je zaista teško, jer sam morala da naučim da se otvorim, i prosto kažem ljudima ko sam, a nisam ni sama znala ko sam", rekla je G.

Žrtve trgovine ljudima, kao što je G, često u javnosti prođu nezapaženo, jer su nečujne i uplašene, jer u treptaju oka, ostaju bez kontrole nad svojom imovinom, novcem, i nađu se u nepoznatoj kulturi bez identifikacionih dokumenata, uplašene za sopstvenu bezbednost i živote članova svojih porodica.

Prema rečima Šeron Pejus, načelnice jedinice za program podrške žrtvama i upravljanje nadzorom, iz istraga unutrašnje bezbednosti, svako igra neku ulogu u borbi protiv trgovine ljudima, uključujući i nastavnike, komšije, ili lokalne poslodavce. Poznavanje znakova upozorenja ključni je korak u identifikaciji žrtava, i pružanju podrške kako bi pronašle pomoć koja im je potrebna.

Za one koji su doživeli trgovinu ljudima, G ima savet nekoga ko je preživeo to iskustvo.

"Budite oprezni kome verujete, i koga nazivate porodicom", preporučuje G.

G daje sve od sebe da gleda samo napred, i ne osvrće se. Međutim, skoro četiri godine kasnije, ne prođe dan a da G ne razmišlja o svom petogodišnjem košmaru. Samo što sada, umesto da živi u strahu i pita se kako će preživeti od danas do sutra, ona živi svoj život slobodno. I, hoda sa osmehom na licu.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.ice.gov/news/releases/human-trafficking-victim-
tells-her-story-family-betrayal-and-abuse#.VMr_jECgOlw.facebook