Кomentar UG Atina na Nacrt Strategije socijalne zaštite 2019-2025

Кomentar UG Atina na Nacrt Strategije socijalne zaštite 2019-2025 
 
Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina uputilo je Republičkom Zavodu za socijalnu zaštitu maja 2019. godine, komentare na Nacrt Strategije socijalne zaštite 2019-2025. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je aprila meseca 2019. godine poziv na konsultacije povodom izrade Nacrta Strategije socijalne zaštite za period 2019–2025. godine. Proces izrade Strategije socijalne zaštite 2019-2025. pokrenut je aprila 2018. godine na nacionalnoj konferenciji koja je održana u Beogradu i podržan je u okviru projekta Podrška razvoju regulatornih mehanizama socijalne zaštite, koji finansira Evropska unija (EU) kroz IPA 2013 finansijski instrument. Više informacija o samoj konferenciji i učešću UG Atina na istoj, možete pročitati na sajtu našeg Udruženja putem linka: http://www.atina.org.rs/sr/pokretanje-procesa-izrade-strategije-socijaln...
 
Udruženje Atina uputilo je pet ključnih sugestija za koje smatra da su naročito važne i da treba da budu prepoznate ovom Strategijom.
 
1. Posebnu sugestiju razvoju ovoj dokumenta UG Atina je dala u vezi sa prepoznavanjem pojedinih grupa stanovništva koje su posebno ugrožene. U skladu sa tim, ovaj dokument treba da navede posebno ugrožene (osetljive) grupe, koje su u nacrtu dokumenta izostavljene: žrtve trgovine ljudima, žrtve nasilja, žene i decu; decu žrtve različitih vidova eksploatacije, kao i migrante i migrantkinje (tražioce azila), decu migrante i posebno decu bez pratnje roditelja i odraslih. 
 
2. Brojna istraživanja pokazuju da žrtve trgovine ljudima imaju potrebu za složenom intervencijom preventivnog tipa, ali i za merama aktivnog socijalnog uključivanja, za psihološkim osnaživanjem i prevailaženjem traume, obezbeđivanjem sigurnog smeštaja, podrškom za učešće u sudskim postupcima, novčanom naknadom, ekonomskim osnaživanjem (profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje) i drugim uslugama i programima koji mogu pospešiti njihov oporavak. S tim u vezi, Udruženje Atina smatra da je u tekstu Strategije fokus kod ugroženosti stavljen samo na rizik od siromaštva, a trebalo bi jednako obratiti pažnju i na rizike od nasilja i eksploatacije, s obzirom na postojeće stanje u društvu i aktuelna dešavanja. 
 
3. U delu koji se odnosi na broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima, podaci o broju žrtava koji se navode u Strategiji uopšteni su i izvučeni iz konteksta, i ne daju dovoljno informacija da bi se razumela pojava. Potrebno je dodatno pojasniti zašto se povećava broj, ko su žrtve, ko ima mandat da ih štiti, i konačno šta je strategija njihove socijalne zaštite u periodu na koji se ovaj dokument odnosi, to jest koji su ključni pravci delovanja u narednih šest godina. 
 
4. Najvažnija sugestija UG Atine za razvoj ovog dokumenta odnosi se na to da on treba da sadrži odrednicu da su licencirane usluge koje pružaju organizacije civilnog društva ravnopravne sa uslugama koje pružaju ustanove koje je osnovala i koje vodi država. Takođe, ovaj dokument treba da sadrži podatke o uslugama socijalne zaštite koje pružaju organizacije civilnog društva, i to naročito podatke ko su licencirani pružaoci usluga, koju vrstu usluga pružaju, koliki je broj korisnika/ca usluge, kako se usluge finansiraju i kakav je kontinuitet (iskustvo u pružanju usluge). Izuzetno je važno da se istaknu licencirane usluge koje pružaju organizacije civilnog društva (kao na primer stanovanje uz podršku za žrtve trgovine ljudima koje pruža UG Atina od marta 2018. godine) jer su one itekako deo sistema. 
 
5. U delu koji se odnosi na usluge socijalne zaštite u mandatu lokalnih samouprava u Srbiji i u kojem se kaže da su te usluge nerazvijene i nedovoljno dostupne, nedostaju podaci o finansiranju lokalnih usluga koje pružaju licencirani pružaoci usluga iz reda organizacija civilnog društva, broj korisnika tih usluga, kao i evaluacija kvaliteta pruženih usluga. Potrebno je, dakle, dodati i deo koji se odnosi na finansiranje usluga socijalne zaštite koje pružaju licencirane organizacije civilnog društva (a koje se za sada ne finansiraju iz budžeta) i dostupnu evaluaciju kvaliteta pruženih usluga. 
 
U važećem Zakonu  o socijalnoj zaštiti (2011) u čl. članu 64 propisano je da se usluge socijalne zaštite iz ovog zakona koje „obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje. U čl.65 navedenog Zakona naručilac usluge iz člana 64. stav 1. istog zakona je ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, odnosno organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu. Poziv za podnošenje ponuda za pružanje usluga socijalne zaštite objavljuje se u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke. Nadležni organi dveju ili više jedinica lokalne samouprave mogu objaviti zajednički poziv za podnošenje ponuda za pružanje usluga iz stava 1. ovog člana da bi se ekonomičnije i efikasnije obezbedile usluge socijalne zaštite. Ugovor o javnoj nabavci usluge zaključuje se između naručioca usluge i odabranog pružaoca usluge socijalne zaštite i njime se obavezno uređuje način plaćanja, praćenje, i trajanje pružanja usluge socijalne zaštite, kao i način izveštavanja i uslovi raskida ugovora. Pružalac usluga socijalne zaštite koji je dobio licencu za pružanje usluge socijalne zaštite i sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci usluge iz stava 1. ovog člana ima status ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite. Član 66 kaže da je naručilac dužan da obezbedi najkvalitetnije i najekonomičnije pružanje usluga socijalne zaštite koje se nabavljaju putem javne nabavke. Naručilac je dužan da, u smislu stava 1. ovog člana, odabere pružaoca usluge koji je sposoban da uslugu pruži pod najpovoljnijim uslovima, u skladu sa najboljim interesom korisnika i propisanim standardima. 
 
Tim UG Atina, maj 2019. godine u Beogradu