„Kad se neko zagleda u mene, ne pomislim da li mu se sviđam nego da li me prepoznao sa snimka“: Sa čime se suočavaju žrtve osvetničke pornografije?

Autorka: Milica Radenković

Fotografija sa sajta: www.knowlaw.in

Kada se neko zagleda u mene, ja ne pomislim da li mu se sviđam nego da li me je prepoznao sa snimka, ispričala je jedna od korisnica programa NVO Atina, koja je bila žrtva trgovine ljudima i osvetničke pornografije.

Osvetnička pornografija, odnosno objavljivanje eksplicitnog, pornografskog sadržaja u vidu snimaka i fotografija bez saglasnosti osobe koja se nalazi na tim snimcima, sve je rašireniji vid nasilja nad ženama.

Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra, koji pruža pomoć žrtvama nasilja, kaže da jednom nedeljno dobijaju poziv žena koje su bile žrtve osvetničke pornografije.

– Žene se ucenjuju snimcima koji su nastali ili uz njihovu ili bez njihove saglasnosti, kada nisu znale da su snimane. Preti im se da će snimci biti objavljeni ili poslati njihovim prijateljima, porodici ako ne pristanu da naprave ponovo takve snimke, ili ako ne pristanu na seksualni odnos – kaže Macanović.

Ona dodaje da je posebno među mlađim generacijama učestalo da se pornografski sadržaj montira pa da i osobe koje nisu posedovale eksplicitne snimke budu izložene istoj vrsti nasilja.

Pojedine države menjaju svoje zakone kako bi efikasnije stale na put ovoj pojavi, a u Srbiji su sve prisutnije inicijative da naredne izmene Krivičnog zakona obuhvate delo – osvetnička pornografija.

Žrtve ne mogu same prikupiti dokaze

Vanja Macanović objašnjava za Danas da se u ovom trenutku žrtve osvetničke pornografije upućuju na privatnu krivičnu tužbu, jer se delo objavljivanje i deljenje tuđih snimaka bez dozvole ne goni po službenoj dužnosti.

– To znači da one iza sebe nemaju tužilaštvo i policiju. Kako onda da prikupe dokaze same? To je u dobrom delu slučajeva nemoguće. Platforme na kojima se deli osvetnička pornografija neće reagovati na zahtev pojedinca da im dostavi podatke o osobi koja je takve sadržaje delila već jedino na zahtev tužilaštva, i to ne uvek – kaže Macanović.

Zbog toga ističe da je potrebno da Krivični zakon sadrži krivično delo koje bi se odnosilo na osvetničku pornografiju a koje bi se zvalo neosnovano deljenje snimaka polnog sadržaja.

Autonomni ženski centar uputio je inicijativu Radnoj grupi za izmenu Krivičnog zakona da se ovo učini. Vanja Macanović kaže da nikakvu povratnu informaciju nisu dobili.

U prethodnom periodu Hrvatska i Grčka izmenile su svoje zakone dok je Crna Gora pokrenula inicijativu da se to učini.

Odgovornost se prebacuje na žrtvu

Žrtve osvetničke pornografije suočavaju se sa posledicama godinama nakon što se sadržaj pojavi na internetu.

Andrijana Radoičić Nedeljković iz NVO Atina prepričava iskustvo jedne od korisnica koja svedoči da deset godina nakon što su se snimci našli na internetu i dalje živi u strahu i osećaju nemoći jer „jednom na internetu uvek na internetu“.

Snimci se dele u privatnim grupama, na društvenim mrežama, pornografskim sajtovima. Nije retkost da budu udruženi sa drugim krivičnim delima kao što je trgovina ljudima.

Andrijana Radoičić Nedeljković objašnjava da je NVO Atina radeći istraživanje sa žrtvama trgovine ljudima „Iza ekrana“ dobila podatak da je jedna trećina žrtava trgovine ljudima bila i žrtva osvetničke pornografije.

– Među žrtvama koje su imale iskustvo osvetničke pornografije, deo je vrbovan na taj način, odnosno slike i snimci su korišćeni kao vid ucene da bi se žene primorale da uđu sistem eksploatacije, dok je drugi deo nakon što je uvučen u sistem eksploatacije bio primoran da pravi eksplicitne slike i snimke – objašnjava sagovornica Danasa.

Ono što takođe nije retkost jeste da nasilnici tokom sudskih postupaka ucenjuju žrtve kako bi odustale od svedočenja preteći objavljivanjem i širenjem eksplicitnih snimaka.

– Bez obzira na to u kojoj situaciji i prema kome se dešava osvetnička pornografija, žrtvama se upućuju povlačeće poruke i na njih se prebacuje odgovornost. Tako čujemo zašto ti je profil otvoren, šta će ti takve slike, vidi kako se oblači nije mogao da zna da je maloletna. Ako potraži pomoć, onda se žrtvama kaže – to je sada svuda na internetu, teško ćemo moći da sklonimo, promeni broj telefona, izbriši profil – kaže Radoičić Nedeljković.

Platforme bez odgovora

Nasilje koje se dešava u digitalnom okruženju nastavlja da ima svoje posledice u svakodnevnom životu.

Pa i pored toga često je teško čak i prvi korak da se napravi da bi se zaustavilo.

Mila Bajić iz ŠER fondacije objašnjava da društvene mreže odnosno platforme na kojima se pojave ovakvi sadržaji često ne odgovaraju na zahteve da se oni uklone.

– Naša iskustva nisu ni najmanje pozitivna. Platformama kao što je recimo Fejsbuk potrebno je jako puno vremena da odgovore na pritužbu ako i odgovore uopšte. Poseban problem su platforme kao što je Telegram, koji nema nikakvu vrstu uređivačke politike o tome šta može da se podeli. Postoji opšta zabrana pornografije ali bez ulaženja u specifičnije situacije. Takođe, gotovo je nemoguće stupiti u kontakt sa predstavnicima Telegrama i dobiti bilo kakav odgovor – kaže Bajić.

Prošle godine saznalo se da na Telegramu postoji više grupa u kojima se razmenjuju pornografski sadržaji. U jednoj od njih EX YU Balkanska soba, bilo je 36.000 članova, a žene koje su ušle u ove grupe pod lažnim profilima kasnije su ispričale da je deljena osvetnička pornografija kao i sadržaji sa maloletnim osobama.

Mediji su tada prenili da je uhapšen je N. S. (1996) iz Niša zbog sumnje da je kao administrator grupa na Telegramu objavljivao fotografije i snimke pornografske sadržine „nastale iskorišćavanjem maloletnog lica“, a potom je uhapšeno još jedno lice M. C. (1994), osumnjičen za više krivičnih dela.

U Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nismo juče uspeli da saznamo šta se dalje dešavalo sa ovim slučajem.

Sve tri sagovornice Danasa kažu da one nemaju informacije o tome da je još neko uhapšen.

Više informacija o načinu na koji se osoba može zaštiti od osvetničke pornografije dostupno je na sajtu koje Šer fondacija razvila u okviru digitalne mreže i  ovde.

Tekst u originalu možete čitati ovde.