“On je objavljivao moje polugole fotografije na Fejsbuku, a ja nisam mogla ništa da učinim povodom toga”, izjavila je jedna žrtva trgovine ljudima koja je u to vreme imala 18 godina, i utočište pronašla u skloništu koje vodi Atina.

“Ljudi su komentarisali te objave, vređali su me, nazivali me droljom, ali niko se nije zapitao kroz šta sam ja prolazila.”

Kada je prijavila slučaj policiji, kaže da su gledali fotografije i “smejali se”.

“Kasnije, nakon što sam otišla kod ginekologa, odnela sam im lekarski izveštaj koji je potvrđivao da sam bila seksualno zlostavljana”, rekla je BIRN-u, uz zahtev da ostane anonimna.

“U jednom trenutku sam čak razmišljala da se ubijem ili da ubijem njega. Te fotografije su i dalje onlajn.”

Srbija ne uspeva da eliminiše trgovinu ljudima

Žene i devojčice čine veliku većinu žrtava trgovine ljudima, najčešće u svrhu seksualne eksploatacije.

U najnovijem Izveštaju o trgovini ljudima (TIP) američkog Stejt departmenta, objavljenom u junu mesecu, navodi se da Vlada Srbije “ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminiciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu“.

Premda i strane državljanke postaju žrtve u Srbiji, državljankama Srbije često se trguje u inostranstvu – u susednim zemljama i širom Evrope, posebno u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj.

Kako naši životi postaju sve više digitalni, Atinina analiza ukazuje na opasnost od sajber trgovine ljudima, koja uključuje regrutovanje žrtava u svrhu seksualne eksploatacije, kao i prenos prisilne seksualne eksploatacije uživo.

Postoji bojazan da bi pandemija COVID-19 mogla podstaći rast takozvane sajber trgovine ljudima, uzimajući u obzir mere ograničenog kretanja koje su uvele mnoge države.

Društvo ‘krivi ženu’

U julu su Ujedinjene nacije upozorile na činjenicu da su gubitak posla, rastuće siromaštvo, zatvaranje škola i rast onlajn interakcija potencijalni pokretači trgovine ljudima.

Žene i devojčice već čine više od 70 procenata otkrivenih žrtava trgovine ljudima, i upravo su one među najteže pogođenima pandemijom, izjavila je Gada Vali, izvršna direktorka Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal. Žene se često suočavaju sa većim poteškoćama u pronalaženju posla nakon krize, rekla je Vali i pozvala na “oprez”.

Rodno zasnovano nasilje je zabranjeno brojnim međunarodnim konvencijama, kao i nacionalnim zakonima u mnogim državama, uključujući i Srbiju. Međutim, pravni okvir je često nejasan kada je reč o rodno zasnovanom nasilju onlajn, uprkos činjenici da su posledice koje ostavlja podjednako destruktivne kao i kada se nasilje dešava van mreže. Počinioci onlajn nasilja najčešće ne budu identifikovani.

Jedna žrtva je izjavila da društvo “uvek krivi ženu”.

“Ona je odgovorna za maltretiranje, provocirala je, sama je to tražila…”, rekla je BIRN-u žena koja je pristala na razgovor pod uslovom da ostane anonimna. “I ja sam krivila sebe za doživljeno zlostavljanje onlajn, ali imala sam sreće da imam podršku svoje porodice i da moj slučaj ne dospe u medije. Nažalost, mnoge žene su bez ikakve podrške.”

Jelena Hrnjak, programska menadžerka Atine, rekla je da je od izuzetnog značaja da se čuje glas devojaka i žena sa iskustvom trgovine ljudima – “I ne samo da se čuje, već da se razume i uvaži“.

Da pročitate kompletnu analizu „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“ kliknite ovde.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://balkaninsight.com/2020/11/11/analiza-naglasava-korelaciju-izmedu...