U saradnji sa austrijskom ambasadom u Beogradu, Udruženje građana „Atina“, organizovalo je u petak, 12. aprila 2019. godine u prostorijama ambasade okrugli sto o „Važnosti uloge lokalnih odgovora na izazove trgovine ljudima“, koji je okupio 40-ak profesionalaca/ki, predstavnika/ca državnog i nevladinog sektora, te međunarodnih organizacija aktivnih u ovoj oblasti.

Beogradu preko potreban Lokalni tim za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima

Izveštaj sa Okruglog stola „Važnost uloge lokalnih odgovora na izazove trgovine ljudima“ održanog 12. aprila 2019.  godine u ambasadi Republike Austrije u Beogradu

U saradnji sa austrijskom ambasadom u Beogradu, Udruženje građana „Atina“, organizovalo je u petak, 12. aprila 2019. godine u prostorijama ambasade okrugli sto o „Važnosti uloge lokalnih odgovora na izazove trgovine ljudima“, koji je okupio 40-ak profesionalaca/ki, predstavnika/ca državnog i nevladinog sektora, te međunarodnih organizacija aktivnih u ovoj oblasti. Ovaj okrugi sto bio je, s jedne strane, prilika da se razgovara o mogućnostima za formiranje lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima za Grad Beograd, a s druge strane, prilika da se čuju iskustva iz Grada Beča, s obzirom da je skup organizovan u okviru posete ekspertske delegacije iz Austrije. Ovu delegaciju čini deset članova ekspertske radne grupe Act.Now, koju predvode g-đa Šams Asadi, iz Kancelarije za ljudska prava Grada Beča, te g-đa Helga Konrad, iz Regionalne inicijative za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima i bivša austrijska ministarka zadužena za ravnopravnost i jednake šanse, i koju čine stručnjaci iz ove i drugih srodnih oblasti iz Austrije, ali i šire kao što su Jihane Essaid, iz NVO ABAAD iz Libana, Claire Healy, iz ICMPDa, Linda Al-Kalash, iz NVO Tamkeen iz Jordana, Katie Klaffenböck iz IOMa, Marijana Savic, iz NVO Atine i drugi. Ekspertska Act.Now radna grupa izradila je Načelni dokument za borbu protiv eksploatacije i trgovine ljudima, koji se nalazi u srpskoj i engleskoj verziji u produžetku ovog izveštaja.

Članovi ekspertske grupe boravili su u poseti Beogradu i UG Atini 11. i 12. aprila, i u okviru nje su se sastali i sa sekretarkom za socijalnu zaštitu Grada Beograda (11. aprila), te detaljnije se upoznali sa radom UG Atina i njenim Reintegracionim centrom, kao i Bagel Bejgl socijalnim preduzećem. Pored predstavnika/ca Act.Now ekspertske grupe, na okruglom stolu bilu su prisutni i u svojstvu uvodničara diskusiju otvorili, Nj. E. Ambasador Republike Austrije u Srbiji, g-din Nikolaus Luteroti, zatim Mitar Đurašković, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima,  iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republie Srbije, te Jelena Hrnjak, iz UG Atina.  Pored njih, skupu su prisustvovali, i u raspravi koja je usledila učestvovali, i predstavnice NVO Tamkeen iz Jordana, NVO ABAAD iz Libana, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, SBPOK - Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i njene Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, Komesarijata za izbeglice i migracije, Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda, zatim Evropske delegacije u Srbiji, UNHCR-a, Saveta Evrope, Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, IRC-a, IOM-a, ICMPD-a, NVO Astre, nemačke organizacije Schueler Helfen Leben, zatim predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Slovenije, koje zajedno sa MUP-om Srbije, posebno predstavnicima Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima i Austrije sprovodi zajednički twinning projekat, te savetnici u austrijskoj ambasadi i aktivisti UG Atina, Agenda ovog događaja, bazirala se na četiri ključne teme, planirane za diskusiju:
- Potreba za lokalnim odgovorom u borbi protiv trgovine ljudima i uticaj tog odgovora;
- Uloga civilnog društva i drugih aktera u lokalnom odgovoru;
- Borba protiv trgovine ljudima na lokalnom nivou u kontekstu migracija i izbeglištva;
- Primeri dobre prakse.

U uvodnim izlaganjima, austrijski ambasador je pozvao na zajedničku borbu protiv trgovine ljudima, i posebno naznačio da Beograd i Beč, budući slične veličine, treba da razmenjuju iskustva i sagledaju mogućnost za eventualnu međusobnu saradnju u primeni različitih rešenja iz prakse. On je podsetio na važnost lokalnog odgovora, kao i na aktivnosti koje se sprovode u Austriji, posebno na nivou Grada Beča, gde njih usmerava i sprovodi radna grupa koja je u tom cilju i osnovana. Gospodin ambasador je takođe podsetio da je Austrija u velikoj meri bila pogođena izbegličkom situacijom od 2015. naovamo te da je taj kontekst dodatno usložnio bavljenje pitanjem trgovine ljudima. . Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji iz Ministarstva unutrašnjih poslova, dalje, podsetio je na aktivnosti koje su sprovedene u minulom periodu u Republici Srbiji, apostrofirajući implementaciju nacionalne strategije za ovu oblast, te usvajanje Standardnih operatvinih procedura za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima. Takođe je izneo poražavajući podatak sa konferencije posvećene trgovini ljudima koju je organizvao OEBS 8. i 9. aprila u Beču, da se od ukupnog broja žrtava trgovine ljudima otkrije samo 1% slučajeva, da se isto toliko trafikera osudi, kao i da se svega 1% “klijenata” koji “koriste” usluge žrtava trgovine ljudima procesuira. Predstavnica UG Atine istakla je koncept pripadanja (zajednici), i podvukla potrebu spuštanja borbe protiv trgovine ljudima na lokalni nivo, te podsetila na aktivnosti UG Atine u tom smislu, a koje su dovele do osnivanja i delovanja sedam lokalnih anti-trafiking timova u Srbiji (u Subotici, Novom Sadu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Vranju). Takođe je pozdravila prisustvo predstavnice Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda, jer to ukazuje da je lokalni nivo vlasti u Beogradu takođe zainteresovan za ovu temu, odnosno za formiranje lokalnog anti-trafiking tima.

U daljem toku diskusije, izneta su iskustva iz Grada Beča, koraci koji su bili preduzeti da se ovo pitanje iskomunicira sa donosiocima odluka, ali i sa širom javnošću, koja nije bila značajnije upoznata sa postojanjem ovog problema. Predstavnica Kancelarije za ljudska prava Grada Beča pre svega je podvukla značaj koje su odigrale i koje i dalje igraju organizacije civilnog društva, i pohvalila saradnju koje loklani organi vlasti ostvaruju sa njima, a takođe dodala da se te organizacije i finansiraju iz javnog budžeta, o čemu odluke donosi gradsko veće. Ona je takođe pomenula i situaciju u drugim austrijskim saveznim pokrajinama, u smislu institucionalne borbe protiv trgovine ljudima i naznačila da se ta borba naslanja upravo na iskustva iz Grada Beča. Podvučeno je, još jednom, da je izbeglička kriza u velikoj meri uticala na rešavanje problema trgovine ljudima, odnosno na pojavu novih izazova i rizika sa kojima se izbeglička populacija suočava. S tim u vezi, predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, podsetio je da Srbija više nije (samo) tranzitna zemlja, već poslednjih godina i zemlja destinacija, shodno čemu bi mogla mnogo toga da nauči od austrijskih kolega i uopšte iz austrijskog iskustva, imajući u vidu da je od početka kriza ona slovila kao jedna od zemalja krajnje destinacije. U kontekstu izbegličke situacije, pokrenuto je i pitanje tzv. „tolerisanog rada“, odnosno potrebe da se iznađe način i omogući licima iz ove populacije da rade i ostvaruju neki prihod, s obzirom da je to pravo limitirano njihovim statusom, odnosno postupkom za dobijanje azila.

Dalje, predstavnica gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu je navela da oni jesu zainteresovani za saradnju i da podržavaju formiranje lokalnog anti-trafiking tima za Grad Beograd, a kao primer dobre prakse, odnosno model koji bi trebalo slediti, navela ranije formirani lokalni tim  za podršku deci u uličnoj situaciji.

Rečeno je da se lokalni anti-trafiking timovi u Srbiji suočavaju sa nedostatkom kapaciteta, da su neki timovi sproveli veliki broj aktivnosti, da su drugi bili praktično neaktivni, kao i da bi svi trebalo da imaju usvojene godišnje akcione planove. U ostatku diskusije, pomenuti su nalazi istraživanja koje je sproveo ICMPD, onda treninzi i druge aktivnosti koje su sprovodili razni akteri u cilju unapređenja zaštite izbeglica i migranata/kinja, te postavljena dodatna pitanja o iskustvima Grada Beča, s bozirom da je ovo bila jedinstvena prilika da se domaća javnost upozna sa njima.

Nekoliko ključnih pitanja, odnosno tema za dalje razmišljanje, obojilo je ovaj okrugli sto i kontekstualizovalo buduće korake ka formiranju lokalnog anti-trafiking tima za Grad Beograd.
1. Jedno od tih pitanja odnosi se na saradnju između ključnih aktera u ovoj oblasti na lokalnom nivou, a to su lokalni organi vlasti, ustanove zaštite, organizacije civilnog društva, te akteri koji su vezani i za centralni nivo vlasti, imajući u vidu veličinu i značaj Grada Beograda unutar Reublike Srbije.
2. Sledeće pitanje odnosi se na potrebu finansiranja specijalizovanih organizacija civilnog društva iz javnog budžeta; valja imati na umu da ovo pitanje, u međusobnom odnosu i komunikaciji organizacija civilnog društva i organa javne vlasti i državnih insitucija, i dalje predstavlja svojevrsni tabu i izazov na kojem se mora kontinuirano raditi u budućnosti.  
3. Takođe je u više navrata provejavalo pitanje svesti o postojanju problema trgovine ljudima, odnosno potrebe za sprvoođenjem stalnih javnih kamapanja s tim u vezi, na šta upućuje i afirmativno iskustvo Grada Beča.
4. Dalje, važno pitanje predstavlja i potreba za stalnim jačanjem kapaciteta ključnih aktera u ovoj oblasti, posebno imajući u vidu da nadležnost nije uvek u rukama istih organa, o čemu rečito govori i recenta promena unutar MUP-a Republike Srbije, nakon koje je borba protiv trgovine ljudima iz Uprave granične policije izmeštena u Upravu kriminalističke policije.  Sve ovo, dakle, predstavljaju važna pitanja na kojima se mora raditi i koja se moraju promišljati, kako bi se došlo još bliže osnivanju lokalnog anti-trafiking tima za Grad Beograd, i u čemu je održavanje ovog okruglog stola tek prvi korak.

Konačno, svi prisutni akteri su izneli potrebu i pokazali volju da u tome učestvuju, a na ostalim instancama jeste da tu volju sprovedu u delo. UG Atina zadržava pravo da sve aktere koji su prisustvovali ovom okruglom stolu poziva na individualnoj bazi kako bi se osmišljali dalji pojedinačni koraci u ovom procesu, i to je na kraju okruglog stola i rečeno. Živa rasprava i aktivno učešće u diskusiji većine prisutnih, pokazala je, još jednom, da je ova tema od izuzetne važnosti, te da bi je trebalo, na ovaj i druge načine, dalje javno promovisati.

Galeriju slika sa događaja možete pogledati putem linka: http://www.atina.org.rs/sr/okrugli-sto-va%C5%BEnost-lokalnog-odgovora-na...

Načelni dokument za borbu protiv eksploatacije i trgovine ljudima, koji je izradila ekspertska Act.Now radna grupa nalazi se u produžetku ovog izveštaja: