BLIC: "To ne može da nam postane normalno" Šokantni podaci istraživanja o sajberzlostavljanju u Srbiji

Vizual: Bojan Milojević

Čak 42 odsto žena u Srbiji preživelo je neki oblik digitalnog nasilja, poput sajber-proganjanja, osvetničkog objavljivanja eksplicitnog/pornografskog sadržaja, dok je kod 31 odsto njih digitalno nasilje bilo direktno povezano sa situacijom trgovine ljudima.

Udruženje "Atina" nedavno je obavilo analizu zloupotrebe žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju koje su od 2015. do 2020. godine u Srbiji koristile programe podrške i zaštite ovog udruženja. Njih 178 ispričalo je za potrebe ove analize svoja iskustva i ukazalo na probleme sa kojima su se susretale na društvenim mrežama, ali i na internetu uopšte.

Žene najčešće su žrtve sajber-zlostavljača, a prema rečima Jelene Hrnjak, programske menadžerke u organizaciji "Atina", analiza pokazuje kontinuitet nasilja kojim su žrtve trgovine ljudima pogođene, a s druge strane, govori i o novim oblicima trgovine ljudima poput sajber-trgovine i internet jazbina i dr.

- Rezultati ove analize potvrđuju visoku stopu zastupljenosti zloupotreba u digitalnom okruženju kojima su ove devojke i žene bile izložene pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima. Tačnije, 42 odsto ispitanica preživelo je neki od oblika digitalnog nasilja (poput sajber-proganjanja, osvetničkog objavljivanja eksplicitnog/pornografskog sadržaja, impersonacije i dr.), dok je kod 31 odsto njih digitalno nasilje bilo direktno povezano sa situacijom trgovine ljudima kako u svrhu vrbovanja tako i u svrhu eksploatacije. Od ukupnog broja ispitanica, 65 odsto bilo je izloženo i digitalnim pretnjama, koje su najčešće za cilj imale zastrašivanje u svrhu promene ili povlačenja iskaza ili izjave žrtve u krivično-pravnom postupku (njih ukupno 59 odsto) - kaže Jelena Hrnjak.

Ona objašnjava da ova analiza govori i o tome da je ovaj specifičan vid nasilja postao skoro neizostavan način prisile kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im, omalovažavali ih, neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri i deca.

- S tim u vezi, svrha ove analize jeste i da spreči da digitalne zloupotrebe postanu "nova normalnost" i fenomen na koji će javnost, zbog njegove učestalosti, postati ravnodušna, pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, a samim tim i manje važno. Cilj analize je da pomogne građankama i građanima da se upoznaju sa ovim fenomenima, a naročito profesionalcima da steknu potpuniji uvid u rizike i izazove kojima su izložene devojke i žene, izvuku zaključke i daju preporuke za poboljšanje postojećeg sistema otkrivanja takvih slučajeva i zaštite žrtava, ali i ona je kreirana i za donosioce odluka da shvate da je neophodno da ova tema konačno zauzme svoje mesto u svim relevantnim nacionalnim dokumentima koji će nastati u narednom periodu, s obzirom na to da ovoj temi nije takvo mesto u trenutnoj strategiji i drugim dokumentima - zaključuje ona.

Iskustva žrtava

Citati devojaka koje su uzele učešće u istraživanju a koje su imale iskustvo trgovine ljudima:

"Trgovina ljudima je godinama u porastu, što samo govori o tome da se oni koji čine zločin brže prilagođavaju promenama u društvu nego oni koji treba da taj isti zločin spreče." Ana, 20 godina, članica Zagovaračke grupe devojaka i žena koje su preživele trgovinu ljudima

"Proganjanje se graniči sa dve vrste nasilja. S jedne strane, ono ugrožava fizičku slobodu osobe, dok s druge strane stvara i trajne psihološke posledice." Sara, 24 godine, članica Zagovaračke grupe devojaka i žena koje su preživele trgovinu ljudima

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.blic.rs/vesti/hronika/to-ne-moze-da-nam-postane-normalno-sok...