Boginja: Marijana Savić (direktorka, NVO Atina)

Potpuno priznanje: Ja sam zaljubljena u ovu ženu. Izazivam svakoga ko provede jedan sat sa njom u društvu da odoli tome. Za početak, znajući da će razgovor biti bolan, ponudila mi je čašu svoje domaće rakije, srpskog brendija sa ukusom kruške - jednako je senzacionalna koliko i varljivo jaka. Ali, pored toga, Marijana je ratnica i stičete utisak da je, kao Atina po kojoj je njena organizacija dobila ime, ona iznikla potpuno naoružana iz velikog uma.

Dok je Youth for Refugees nova organizacija, Marijana i sjajne žene iz Atine rade svoj posao već više od deset godina: rade na zalaganju za, i pružanju usluga, ugroženim ženama i deci. One su u početku radile sa žrtvama rata, nakon raspada Jugoslavije, učeći svoj zanat sa ženama koje ponekad ostaju deo njihove organizacije i po sedam godina - ni od koga se ne odustaje, niti biva prepušten sam sebi, u Atini. Ovo je skupina žena koje razumeju složenost oporavljanja od rodno zasnovanog nasilja, i zlodela počinjena nad najugroženijim osobama u ratu, i onima koje beže od rata: ženama i decom koja putuju sama. Žene iz Atine odlaze na železničke stanice, autobuske stanice, u centre za pomoć i parkove, i traže žene i decu koja su pretrpela neopisiva dela degradacije i nasilja koja se često plaše da podele čak i sa svojim porodicama. “Moramo da odgajimo generaciju muškaraca kojima je silovanje odbojno poput kanibalizma”, kaže Marijana dok se priseća priča koje je čula.

Mi razgovaramo o tome koliko je teško ženama i deci da progovore o seksualnom nasilju, i ne izgovaram to jer bi bilo glupo da plačem pred ženom koja je videla toliko gorih stvari, ali razmišljam o desetak godina koliko mi je trebalo da progovorim o seksualnom napadu koji sam doživela. Tada sam shvatila da je Atina prvi korak na dugom putovanju za mnoge žene i decu koja će stići u Nemačku ili Austriju ili Francusku - i napokon biti na bezbednom mestu - i tek tada početi da se suočavaju sa nepredvidivim i zahtevnim procesom oporavka nakon rodno zasnovanog nasilja. Ono što me Marijana uči je da naša pomoć mora biti konstantna - moramo izgraditi mreže, kako bi žene koje se otvore Atini bile smeštene u dobre ruke kada stignu u svoj novi dom. Moramo da povežemo zvezde poput Atine sa sličnim organizacijama širom Evrope, kako bi se formirala neka nova vrsta povezanosti koja bi vodila naše sestre ka sigurnom.

Odeljak iz bloga Sarah Wayne Callies. Ceo text možete pročitati na linku:

http://www.huffingtonpost.com/sarah-wayne-callies/making-constellations-...