Fotografija: “Britney Spears - Piece of Me – Jan 2014-45”, rhysadams

U izjavi pred sudijom o sudski određenom starateljstvu, pop ikona Britni Spirs uporedila je svoju situaciju sa oblikom trgovine ljudima.

Da li je zaista tako?

Američki zakon trgovinu ljudima definiše kao upotrebu sile, prevare ili prinude da bi se osoba primorala na komercijalne seksualne radnje ili rad protiv svoje volje.

Ne znamo pune razmere situacije u kojoj se nalazi Britni Spirs i ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li je u pitanju trgovina ljudima ili ne. Niti se - barem iz njene izjave - čini da je bila prinuđena da pruža seksualne usluge u zamenu za nešto od vrednosti. Ali, stepen finansijske i lične kontrole koju Spirsova opisuje podseća na taktike kontrole i prinude koje trgovci ljudima koriste u situacijama radne eksploatacije.

Ovo nije toliko jedinstvena situacija koliko se možda čini. Ranjive osobe su plen za trgovce ljudima. U Sjedinjenim Državama, migranti su posebno ranjivi na trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije zbog lakoće kojom trgovci ljudima mogu da ih kontrolišu pretnjama deportacijom. Druga najčešća ranjivost na radnu eksploataciju je invalidnost koja uključuje, ali nije ograničena na, mentalno i fizičko zdravlje, kao i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Trgovci ljudima prevare osobe koje se bore sa ovim problemima obećavajući im dobar posao ili sigurno mesto za život, ili im prete dodatnim gubitkom slobode i prava ukoliko pokušaju da izađu iz te situacije.

Ukoliko Spirsova nije upoznata sa zvaničnom terminologijom koju bi iskoristila za opis zlostavljanja koje je doživela, nije jedina. Iako je seksualna eksploatacija poslednjih godina privukla određenu pažnju, radna eksploatacija je i dalje nedovoljno jasna i prečesto zanemarena.

Na osnovu ograničenih informacija koje su dostupne javnosti, evo nekih paralela između situacije koju je Britni Spirs opisala u svojoj izjavi, i načina na koji se odvija situacija trgovine ljudima u Sjedinjenim Državama:

• Zloupotreba ‘rupa’ u zakonu: Prema pravilima starateljstva, sve što Spirsova tvrdi da su njen tim i porodica činili je tehnički legalno. Trgovci ljudima često rade u okvirima zakona kada eksploatišu svoje žrtve. Bez obzira na to da li je reč o radu zatvorenika zarad profita, ili nemogućnosti da se privremene radne vize prenesu na drugog poslodavca, tehnička legalnost ne podrazumeva nužno i da ne može ili neće doći do eksploatacije ili trgovine ljudima.
• Eksploatacija mentalnih poremećaja i/ili invaliditeta: Sredinom 2000-ih, Spirsova je iskusila veoma javne tegobe sa mentalnim zdravljem zbog kojih je njen otac preuzeo kontrolu kao njen staratelj 2008. Od tada, on ima moć da donosi odluke u njeno ime i profitira od njene karijere. U svojoj izjavi, Spirsova je navela da se oseća kao da će biti kažnjena ako ne pristane na program rehabilitacije ili ne održava probe. Postoji mnoštvo dokumentovanih slučajeva trgovine koji uključuju osobe sa invaliditetom, dok su osobe sa mentalnim poremećajima takođe veoma podložne viktimizaciji. Kao što je to slučaj sa Spirsovom, nije neobično da se osobe sa invaliditetom i/ili mentalnim poremećajima oslanjaju na negovatelje kako bi njihove osnovne potrebe bile zadovoljene, što negovateljima otvara mogućnost da zloupotrebe taj odnos zavisnosti i prisile ih na rad.
• Fizička i emocionalna izolacija: U svojoj izjavi, Spirsova je navela da nije mogla da se viđa sa svojim prijateljima (fizička izolacija) i rekla je da se oseća kao da je “napuštena i sama” (emocionalna izolacija). Ključni metod koji koriste trgovci ljudima uključuje izolovanje žrtava od porodice, prijatelja ili drugih spoljnih izvora koji im mogu pružiti podršku. Čineći svoje žrtve potpuno zavisnim od njih, trgovci ljudima mogu lakše da održavaju kontrolu.
• Stalni nadzor: Dok je davala izjavu, Spirsova je pričala o životu sa medicinskim sestrama, obezbeđenjem, i drugim osobljem koje ju je neprestano nadziralo i uskraćivalo joj privatnost - čak su išli dotle da su je posmatrali dok se presvlači. Nadzor je još jedna ključna metoda koju trgovci ljudima koriste za kontrolu svojih žrtava. Pažljivim nadzorom kretanja i interakcija sa spoljnim svetom, trgovci ljudima mogu otežati žrtvama traženje pomoći ili odlazak.
• Zadržavanje novca ili ličnih dokumenata: Spirsova tvrdi da nije imala pristup svojoj kreditnoj kartici, gotovini, ili pasošu. Takođe je izjavila da joj prete da neće imati pristup svom novcu kako bi otišla na odmor ukoliko odbije odlazak na terapije. Oduzimanje dokumenata ili neisplaćivanje zarada često se mogu sresti u situacijama trgovine ljudima kao način da se žrtve drže u strahu da bi mogle da ostanu bez ličnih dokumenata ili prilike da dobiju novac koji im se duguje.
• Prisilni ugovori: U svojoj izjavi, Spirsova je opisala “preteći i zastrašujući” susret tokom kog joj je menadžment uručio papir na potpis, kako bi pristala na turneju 2018. godine, uprkos činjenici da to nije želela. U situacijama trgovine ljudima, ugovori mogu činiti znatan deo prisile žrtava da ostanu u situaciji eksploatacije. To je često prisutno u slučajevima koji uključuju radnike migrante koji dobijaju vize za dolazak u Sjedinjene Države na osnovu ugovorenih poslova. Bilo da žrtve unapred potpišu ugovor koji nije na jeziku koji razumeju, ili im se preti ili prisiljavaju se na potpisivanje ugovora, a da ga ne pročitaju iz straha da će izgubiti posao - ovo je ključna metoda kojom trgovci ljudima kontrolišu svoje žrtve.

Dok čekamo odluku suda nakon poslednjeg svedočenja Britni Spirs, prilika da saznamo sve o njenom iskustvu iz prve ruke naglašava značaj slušanja osoba koje su preživele trgovinu ljudima, i pruža nam priliku da razmislimo i edukujemo se o tome kako zapravo može da izgleda radna eksploatacija.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://polarisproject.org/blog/2021/07/is-britney-spears-a-trafficking-victim/