Žene i devojčice čine veliku većinu žrtava trgovine ljudima. One su iskorišćene najčešće u svrhu seksualne eksploatacije. Bojazan da bi pandemija mogla podstaći rast sajber trgovine ljudima i drugih oblika zlostavljanja u digitalnom okruženju bila je opravdana, uzimajući u obzir mere ograničenog kretanja koje su uvele mnoge države.

Početkom marta 2021, obelodanjeno je da na aplikaciji Telegram postoji nekoliko grupa u kojima desetine hiljada pretežno muškaraca sa područja Balkana razmenjuje različite pornografske sadržaje. U njima se mahom dele pornografski video snimci ali i lični podaci prvenstveno bivših devojaka, a zatim i drugih žena. Administrator te mreže u Srbiji uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Kako bi se shvatile razmere ovog problema, važno je naglasiti da je samo jedna grupa - EX YU Balkanska soba imala oko 36.000 članova.

U maju mesecu ove godine, na aplikaciji Telegram ponovo je osvanula grupa u kojoj ljudi sa Balkana dele intimne fotografije devojaka iz Srbije i okruženja. Pre Srbije, u martu 2019. godine jedna grupa na Telegram mreži u Severnoj Makedoniji objavila je na vrlo sličan načinsadržaje devojaka i žena u pornografskom kontekstu. Nakon ovih dešavanja, aktivistkinje za ženska prava iz regiona Balkana iz ukupno 139 organizacija civilnog društva, među kojima i organizacija Atina, solidarno su podržale sve žene, žrtve digitalnog rodno zasnovanog nasilja, i tražile od relevantnih institucija da reaguju u skladu sa svojim obavezama i ovlašćenjima, te temeljno i blagovremeno istraže slučaj grupa na društvenoj mreži Telegram (kao što su: Balkanska soba, Javna soba, GevgelijaHub, Srpska soba, Smokva, itd.), kako bi počinioci bili kažnjeni, a žrtve zaštićene od dalje viktimizacije. U međuvremenu, iz Hrvatske su stigle vesti da će osvetnička pornografija po prvi put u toj državi biti zasebno krivično delo definisano izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Sud u Rumuniji, presudio je u jednom slučaju da je impersonacija krivično delo. Presuda je proizašla iz slučaja muškarca osuđenog na tri godine i osam meseci zatvora zbog ucene, digitalne prevare, i povrede privatnosti nastale objavljivanjem intimnih fotografija bivše devojke na društvenoj mreži i otvaranjem naloga na pornografskim sajtovima u njeno ime.

Zbog svega navedenog, jedan od prioriteta organizacije Atine je da spreči da digitalne zloupotrebe postanu „nova normalnost” i fenomen na koji će javnost, zbog njegove učestalosti, postati ravnodušna, pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, a samim tim i manje važno.

Nova realnost: Trećina žrtava trgovine ljudima vrbovana preko interneta

Veća upućenost ljudi na virtuelni svet, i izolovanost zbog pandemije, učinile su rizike od različitih oblika digitalnog nasilja mnogo izraženijim. Na to upućuje i analiza organizacije Atina urađena za vreme pandemije izazvane korona virusom, kada se veliki deo globalne komunikacije preselio u digitalni prostor čime je, opravdano, dodatno povećana bojazan od nasilja i eksploatacije na internetu.

Trećina žrtava trgovine ljudima bila je vrbovana preko interneta – jedan je od zaključaka analize „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“, koju je objavilo Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja „Atina“.

Utvrđeno je da su pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima, devojke i žene bile u velikoj meri izložene zloupotrebama u digitalnom okruženju. Tačnije, 42 odsto ispitanica pretrpelo je neki oblik digitalnog nasilja, kao što su sajber proganjanje, osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja, impersonacija tj. lažno predstavljanje, itd. U slučaju 31 odsto njih, takvi, relativno novi vidovi zloupotreba i zlostavljanja bili su korišćeni u svrhu vrbovanja ili eksploatacije, tj. direktno povezani sa situacijom trgovine ljudima.

Ova analiza zasnovana je na iskustvima 178 devojaka i žena koje su u periodu od 2015. do 2020. godine bile korisnice programa podrške i zaštite organizacije Atina, i pokazuje korelaciju između trgovine ljudima i digitalnog zlostavljanja, ali ukazuje i na nove oblike trafikinga. Ovoliki broj ispitanica, u oblasti zaštite žrtava trgovine ljudima, predstavlja izuzetno značajan uzorak, a takođe je važno naglasiti i da je proces prikupljanja podataka bio praćen izuzetnom motivisanošću ovih devojaka i žena da u njemu učestvuju. Ispitanički uzorak u ovoj analizi je reprezentativan^[1] u odnosu na ukupan broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji.

„Klasifikacija podtipova onlajn nasilja i zloupotreba menja se iz dana u dan jer je reč o relativno novom fenomenu, dok se rastom digitalnog prostora širi opseg nasilništva“, objašnjava Jelena Hrnjak programska menadžerka organizacije Atina. Pored toga što ova analiza ukazuje na visoku frekventnost nasilja u digitalnoj sferi, ona govori i o tome da je ovaj specifičan vid nasilja postao skoro neizostavan način prisile kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im, omalovažavali ih, neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri i deca. Od ukupnog broja ispitanica, pokazuje analiza organizacije Atina, 65 odsto njih bilo je izloženo „digitalnim“ pretnjama, najčešće u cilju promene ili povlačenja iskaza u krivično-pravnom postupku.

Digitalni zapis ostaje zauvek

“On je objavljivao moje polugole fotografije na Fejsbuku, a ja nisam mogla ništa da učinim povodom toga”, izjavila je jedna žrtva trgovine ljudima koja je u to vreme imala 18 godina, i utočište pronašla u skloništu koje vodi Atina. “Ljudi su komentarisali te objave, vređali su me, nazivali me droljom, ali niko se nije zapitao kroz šta sam ja prolazila.” Kada je prijavila slučaj policiji, kaže da su gledali fotografije i “smejali se”. “Kasnije, nakon što sam otišla kod ginekologa, odnela sam im lekarski izveštaj koji je potvrđivao da sam bila seksualno zlostavljana”, rekla je BIRN-u. “U jednom trenutku sam čak razmišljala da se ubijem ili da ubijem njega. Te fotografije su i dalje onlajn.”

Polovina intervjuisanih žrtava trgovine ljudima govori kako su počinioci posedovali sadržaje kojima su ih ucenjivali i primoravali na različite vrste eksploatacije – 29 odsto ispitanica kaže da im je bilo rečeno kako će eksplicitni sadržaj ili informacija o njima biti poslata članovima porodice, a 21 odsto njih bilo je suočeno s pretnjom da će biti osramoćene objavama na javnim portalima.

U analizi organizacije Atina se naglašava da je proganjanje jedan od najčešćih vidova zloupotreba u digitalnom okruženju, te da ga je iskusilo čak 55 odsto ispitanica. Ukazuje se da su proganjanje najčešće vršili poznanici, potom članovi porodica (23 odsto), a zatim partneri (18 odsto).

Čak 63 odsto ispitanica pretrpelo je zloupotrebu snimanjem i daljim distribuiranjem sadržaja bez saglasnosti. U pogledu sadržaja koji je distribuiran, u najvećem broju slučajeva (64 odsto) radilo se o sadržaju s elementima pornografije.

Andrijana Radoičić Nedeljković, autorka pomenute analize, naglašava da je sa aspekta trajnosti “digitalno nasilje čak opasnije, budući da se osvetničko objavljivanje pornografskog sadržaja može proširiti poput požara na internetu. Tada nema sigurnog mesta za žrtve, one su u stalnom strahu da će biti pronađene, omalovažavane i povređene“. Takođe, “žene ne žele da istupaju javno jer ih javnost ne razume i obično ih osuđuje, a presuda javnosti može biti gora od svega što im se dogodilo u situaciji trgovine ljudima“, kaže Jelena Hrnjak, apelujući na institucije sistema da učine sve što je u njihovoj moći da spreče reviktimizaciju žrtava.

Društvo ‘krivi ženu’

Jedna od devojaka sa iskustvom trgovine ljudima, izjavila je da društvo “uvek krivi ženu”.

“Ona je odgovorna za maltretiranje, provocirala je, sama je to tražila… I ja sam krivila sebe za doživljeno zlostavljanje onlajn, ali imala sam sreće da imam podršku svoje porodice i da moj slučaj ne dospe u medije. Nažalost, mnoge žene su bez ikakve podrške.”

Sajber trgovina ljudima mora da se nađe u strateškim dokumentima vezanim za problem trgovine ljudima. Taj vid kriminala specifičan je po tome što „trgovci” povezuju realni i virtuelni prostor, vršeći zlostavljanje i u jednom i u drugom. Dok se sve to dešava, i zvanično beležimo slučajeve u kojima se, za novčanu nadoknadu, kroz „sajber-jazbine” prenose scene seksualnog zlostavljanja dece. 

Najviše je „nepoznatih osoba” među počiniocima zloupotreba u digitalnom okruženju. To podrazumeva nekoga koga je žrtva prvi put „srela”, odnosno upoznala, putem interneta. Međutim, po njihovom svedočenju, proganjanje je najčešći oblik nasilja koje su doživele u digitalnom okruženju, dok je progonilac u većini slučajeva osoba koju je žrtva upoznala u realnom životu.

Rezultati istraživanja pokazuju da u pogledu počinilaca zloupotreba u digitalnom okruženju, dominira nasilje koje je počinjeno od strane nepoznate osobe (40 odsto). Na drugom mestu, počinioci su bile osobe poznate žrtvi, poput partnera (20 odsto) i članova porodice. Posebno zabrinjava to što su ispitanice navodile da su i policijski službenici bili zlostavljači. 

Uzevši sve ovo u obzir, kao i svakodnevna dešavanja, za organizaciju Atina je od izuzetnog značaja da se čuje glas devojaka i žena sa iskustvom trgovine ljudima – i ne samo da se čuje, već da se razume i uvaži. Zato je posebno važno naglasiti upravo ovu obećavajuću praksu a to je da je pandemija nije uspela da spreči da 178 devojaka i žena sa iskustvom trgovine ljudima da svoj doprinos u osvetljavanju problema nasilja u digitalnom okruženju.