"Integracija migranata u naše društvo preko potrebna"

<p>&nbsp;</p>

<p><span style="font-size:14px">Nedavno istraživanje Fondacije&nbsp;"Konrad Adenauer", Udruženja "Atina" i Makedonskog udruženja pravnika pokazalo je da izbeglička kriza nije gotova, da je dobila drugačiji oblik i da to podrazumeva nove potrebe migranata, s obzirom na to da se sada duže zadržavaju u našoj zemlji. Direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović smatra da je integracija migranata u naše društvo "preko potrebna", te da glavnu ulogu u procesu integracije migranata mora da ima sistem, plan i država.</span></p>

<p>Preporučeno je zato da Srbija kreira "Program za podršku i integraciju migranata", dok je istovremeno Vladimi Cucić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, na pitanje Tanjuga da li je Srbiji takav program potreban, odgovario pitanjem: "Žele li uopšte izbeglice da se integrišu u naše društvo?".&nbsp;</p>

<p><img alt="" src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2017/12/23/23792568/Tan2017-1... style="height:349px; width:620px" /></p>

<p>Cucić pri tome navodi podatke MUP-ove Kancelarije za azil, prema kojima je trenutno samo dvadesetak takvih migranata.</p>

<p>Jelena Hrnjak, predstavnica Udruženja "Atina", smatra da stanje u Srbiji, gde trenutno boravi oko 4.500 migranata koji se na našoj teritoriji zadržavaju duži vremenski period, pokazuje da je Srbiji potreban program koji bi zadovoljio potrebe migranata.</p>

<p>"Pre godinu dana kada su organizacije civilnog društva govorile o integraciji migranata, to je bila zabranjena tema, a danas su ljudi uvereni da će migranti i izbeglice ostati u Srbiji. Ne možete da osporite prava jednom detetu da ide u školu ili pravo ženi žrtvi nasilja da dobije pomoć i podršku", ukazuje Hrnjak.</p>

<p>Dodaje da je najveći broj izbeglih srednjoškolskog uzrasta, te da bi oni mogli da nastave obrazovanje u Srbiji, ili da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju dok privremeno borave ovde.</p>

<p>Primetila je da je država napravila najveći pomak kada je reč o školovanju dece koja su u uzrastu osnovaca, te navodi da je, prema poslednjim statistikama, 95 odsto takve dece iz migranstke populacije krenulo u školu u Srbiji.</p>

<p>Kada je reč o smeštajnim kapacitetima, Hrnjak kaže da tim ljudima treba obezbediti i adekvatan smeštaj, jer to, kako kaže, svakako nisu centri za azil, u kojima "u istoj prostoriji živi 100 ljudi po godinu".</p>

<p>Napominje i da integracija znači kreiranje sistema koji bi ljudima koji dolaze iz migrantske populacije omogućio da ostvaruju svoja prava.&nbsp;</p>

<p>Da je integracija migranata u naše društvo "preko potrebna" smatra i Radoš Đurović, direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, navodeći da se radi o hiljadama ljudi koji će svoje utočište naći u Srbiji, te da glavnu ulogu u procesu integracije migranata mora da ima sistem, plan i država.</p>

<p>"Najveći broj ljudi ne želi da ostane ovde, ali okolnosti se menjaju, jer guranjem ljudi u Srbiju, Srbija postaje 'tampon zona' i jedini izlaz je u organizovanju sistema", objašnjava Đurović.</p>

<p>Kaže da je, prema procenama Centra, na našoj teritoriji trenutno čak do 7.000 migranata i izbeglica, navodeći da iako su neki od njih smešteni u prihvatnim centrima, najveći deo nije u sistemu već "po šumama i ulicama".</p>

<p>"Regulisanje njihovog pravnog statusa je preduslov za dalju integraciju", ukazuje Đurović, navodeći da od 35 do 40 odsto tražioca azila su deca, a zatim žene i porodice.</p>

<p>U tom smislu se slaže da je uključivanje dece u obrazovni sistem prvi korak kada govorimo o integraciji, te dodaje da se samim upisivanjem dece u školu ništa ne završava, jer ona moraju da budu praćena i da im se poveća broj časova, s obzirom da, podseća, deca migranata sada imaju samo dva časa umesto pun obim nastave.</p>

<p>Kaže i da prava integracija onih koji su dobili status izbeglice ili su u legalnom postupku kreće ostvarivanjem prava na rad, nostrifikacijom diploma, učenjem jezika, registracijom, izdavanjem ličnih karata, podrške u samostalnom životu.</p>

<p>Podseća da je Centar na čijem je on čelu u ovoj godini inicirao više od 30 radnih dozvola, ali i da je nostrifikovao prvu diplomu izbeglice.</p>

<p>"Ne vidim da neko ne želi da je u sistemu, da ne želi da bude zaštićen ili da mu deca ne idu u školu. Iskustva sa terena su suprotna - ljudi žele da budu u sistemu", zaključuje Đurović.</p>

<p><strong>Cucić: Srbija ima prostora za sve koji budu rešili da se integrišu </strong></p>

<p>Komesar za izbeglice Vladimi Cucić, međutim, uveren je da migrantima nije cilj integracija u naše društvo, već nastavak puta.</p>

<p>"Da li žele da se integrišu - ne žele, šta žele - žele da nastave put, da li se time bavimo - ne bavimo, jer ne zavisi od nas, već od zemalja koje su na putu prema njihovom odredištu", navodi Cucić, te ističe da Srbija radi sve kako bi život migranata i izbeglica u našoj zemlji bio dostojanstven.</p>

<p>U tom smislu nabraja da se deca vakcinišu, da imaju pravo na osnovno obrazovanje, zdravstveno su provereni i, kako kaže, oni nisu van sistema, jer je policija evidentirala i legitimisala svakog korisnika centra i time su oni dobili legitimacije sa istim podacima kao u ličnoj karti.</p>

<p>"Sve što smo mogli, a gde nam je zakon pružio osnov, mi smo uradili. Uveli smo obavezno osnovno školovanje za decu migranata i izbeglica, koji se pokazao kao jedan od najboljih projekata", kaže Cucić.</p>

<p>Upitan da li je upis te dece u škole početak integracije, Cucić odgovara da "sa terminima moramo biti precizni" i da je "malo mehanički razmišljati da je to integracija", jer, kako je naveo, školovanje, nostrifikacija diploma, učenje zanata je više "priprema za život", jer će toj deci bilo da se vrate u Avganistan, nastavlje dalje ili ostanu ovde obrazovanje biti potrebno.</p>

<p>Ističe da migranti nisu "primorani da ostanu ovde", već da postoji "redosled izlaženja" koji su migranti i izbeglice dogovorili sa mađarskim autoritetima po modelu - pet Arapa i pet nearapa na dva različita prelaza, navodeći da je to "miran narod koji mirno čeka svoj red".</p>

<p>Za sve ljude koji budu rešili da se integrišu u naše društvo, poručuje Cucić, Srbija ima prostora i načina da to uradi, a prema podacima Kancelarije za azil MUP-a u ovom trenutku je tek dvadesetak takvih ljudi.</p>

<p>"Ako veći broj ljudi bude želeo da ostane ovde, što je moguće, svakako da će država imati odgovor i neće nikoga ugroziti", zaključio je Cucić.&nbsp;</p>

<p>Tekst u originalu: <a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2980403/integracija-...