Istinomer: „Digitalizacija” nasilja i trgovine ljudima

Istinomer: „Digitalizacija” nasilja i trgovine ljudima

Vizual: Bojan Milojević

Skoro trećina (30 odsto) žrtava trgovine ljudima bila je vrbovana preko interneta – jedan je od zaključaka dokumenta „Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“, koji je objavilo Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja „Atina“.

Analiza je zasnovana na iskustvima 178 devojaka i žena koje su u periodu od 2015. do 2020. godine bile korisnice programa podrške i zaštite Udruženja „Atina“ i pokazuje korelaciju između trgovine ljudima i digitalnog zlostavljanja, te ukazuje na nove oblike trefikinga.

Utvrđeno je da su pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima,  devojke i žene bile u velikoj meri izložene zloupotrebama u virtuelnom ambijentu. Tačnije, 42 odsto ispitanica pretrpelo je neki oblik digitalnog nasilja, kao što je sajber proganjanje, osvetničko objavljivanje eksplicitnog/pornografskog sadržaja, impersonacija tj. lažno predstavljanja itd. U slučaju 31 odsto njih, takvi, relativno novi vidovi zloupotreba i zlostavljanja bili su korišćeni u svrhu vrbovanja ili eksploatacije, tj. direktno povezani sa situacijom trgovine ljudima.

I policajci među zlostavljačima 

„Cilj nam je da sprečimo da digitalne zloupotrebe postanu nova normalnost, fenomen prema kojem će javnost, zbog njegove učestalosti, postati ravnodušna pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, pa i manje važno“, kaže Jelena Hrnjak, programska menadžerka „Atine“.

Obavljale smo dubinske intervjue sa žrtvama i zaključile koliko je zamagljena granica između fizičkog i virtuelnog prostora kada je reč o nasilju. Važno je da se glas devojaka i žena s iskustvom trgovine ljudima čuje i ne samo da se čuje, već i da se razume i uvaži”, naglašava Hrnjak.

Od ukupnog broja ispitanica, 65 odsto njih bilo je izloženo „digitalnim“ pretnjama, najčešće u cilju promene ili povlačenja iskaza u krivično-pravnom postupku. Posebno zabrinjava to što su navodile da su i policijski službenici bili pomagači zlostavljačima. 

„U situaciji ste da onaj ko treba da vam pomogne je zapravo zlostavljač“, poentira programska direktorka „Atine”. 

Najviše je „nepoznatih osoba” među počiniocima zloupotreba u digitalnom okruženju. To podrazumeva nekoga koga je žrtva prvi put „srela”, odnosno upoznala putem interneta. 

Sagovornica Istinomera skreće pažnju na to da deljenjem sadržaja koje zlostavljači koriste kao sredstvo ucene, mnogi, zapravo, nepromišljeno saučestvuju i produžavaju efekte počinjenog nasilja. 

Osvetnička pornografija 

Polovina intervjuisanih žrtava trgovine ljudima govori kako su počinioci posedovali sadržaje kojim su ih ucenjivali i primoravali na različite vrste eksploatacije – 29 odsto ispitanica kaže da im je bilo rečeno kako će eksplicitni sadržaj  ili informacija o njima biti upućena članovima porodice, a 21 odsto njih bilo je suočeno s pretnjom da će biti osramoćene i objavama na javnim portalima.

„Revange porn znači da (obično) muškarac posle raskida deli intimne fotografije ili video zapise, što dalje izazva problem, jer jednom plasiran materijal ostaje zauvek na mreži”, objašnjava naša sagovornica. 

„Žene ne žele da istupaju javno jer ih javnost ne razume i obično ih osuđuje, a presuda javnosti može biti gora od svega što se njima dogodilo u situaciji trgovine ljudima“,  kaže Jelena Hrnjak, apelujući na institucije sistema da budu efikasnije u podršci i prepoznavanju žrtava. „Srbija je prošle godine identifikovala najmanji broj žrtava od kada postoji sistem podrške i zaštite – to znači da sistem nije dovoljno responsivan.”

Sajber trgovina ljudima mora da se nađe u strateškim dokumentima vezanim za problem trefikinga.  Taj vid kriminala specifičan je po tome što „trgovci” povezuju realni i virtuelni prostor, vršeći zlostavljanje i u jednom i u drugom. Žrtve bivaju prisiljene na seksualne radnje, dovedene u seksualno ropstvo. 

U Srbiji su već zabeleženi slučajevi u kojima se, za novčanu nadoknadu, kroz „sajber-jazbine” prenose scene seksualnog zlostavljanja dece. 

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.istinomer.rs/analize/digitalizacija-nasilja-i-trgovine-ljudima/