Fotografija: Twitter / @AlinejadMasih

„Na ulicama Irana možete da vidite devojke od 18 godina, ljude preko 50 koji su tu zbog svoje dece, ljude od 70 koji su na ulici da zaštite svoje unuke, i svi su jednako besni. Oni stariji znaju kako su živeli, ali ne žele da se isti problemi dešavaju njihovoj deci“, kaže u razgovoru za Istinomer Mosa Pour Golnuš, aktivistkinja iz Irana.

„Glavni slogan, pored onoga što se uzvikuje protiv sistema, jeste – žene, život, sloboda. Žene – jer su sve pokrenule, život – jer ga one tamo nisu imale, a sloboda – jer je vreme da žene u Iranu govore i rade šta žele“, kaže Mosa Pour Golnuš (Mossa Pour Golnoosh), Iranka koja od 2018. godine živi u Beogradu. Članica je Zagovaračke grupe za devojke u pokretu koja se okuplja oko organizacije Atina. 

Više od dve nedelje traju protesti širom Irana, a za Istinomer, Goli, kako je skraćeno zovu, objašnjava da slike koje dolaze iz Irana najverodostojnije oslikavaju dešavanja na ulicama.

Ukoliko koristite internet, mala je verovatnoća da do vas nije došla informacija o dešavanjima u Iranu. Snimici žena koje pale svoje hidžabe i onih koje seku svoju kosu, poruke podrške i simboli protesta deljeni su proteklih dana na društvenim mrežama. 

Naša sagovornica kaže da je i ranije bilo protesta i revolucija, ali da nije bilo toliko jednostavno obavestiti ceo svet o tome. Sada je, ipak, drugačije.

„Ljudima je previše svih nepravednih i brutalnih stvari koje Islamska država radi”, objašnjava informacije sa protesta koje dolaze do javnosti putem društvenih mreža. 

Ona ističe da ovo nije jednokratna pojava, već stvarnost koju žene u Iranu žive već duže od 40 godina. 

„Nije samo moja generacija na ulicama ili generacija moje mame, već vidite ljude svih životnih dobi”, objašnjava nam Goli. 

Na ulicama Irana su, kaže, devojke od 18 godina, ali i ljudi od preko 50 ili 70 godina koji su tu kako bii zaštitili svoje ćerke i unuke. 

„I svi su jednako besni. Oni stariji znaju kako su živeli, ali ne žele da se isti problemi dešavaju njihovoj deci. Možda moja mama nije išla na protest, jer se bojala, ima više da izgubi nego ja, ali ono što me je sigurno naučila je šta je pravo, šta je pogrešno, šta je fer, šta nije, kako da dignem glas kada želim nešto”, objašnjava ona i dodaje da su u Iranu mladi koji ne žele da napuste svoju zemlju, već da je poprave.

Šta je povod protesta?

Događaj koji je ljude izvukao na ulice bila je smrt Mahse Amini. Dvadesetdvogodišnja devojka privedena je od strane policije za moral, zbog nepravilnog nošenja hidžaba. Amini je uhapšena 13. septembra, a kako prenosi Gardijan, očevidac je svedočio da je ona pretučena u policijskom vozilu. Institucije su ovo demanatovale.

Tri dana nakon što je odvedena na „prevaspitavanje”, Amini je hospitalizovana, a potom i preminula. Njenu smrt iranske vlasti objasnile su srčanim udarom, dok stručnjaci smatraju da su u pitanju teške telesne povrede i potres mozga. 

Naša sagovornica navodi da je „policija za moral” radila isto što i do sada, a da je oduvek bila brutalna. 

„Biti brutalan može da bude i fizički i verbalno. Mislim da su oni uvek brutani, ako zaustaviš devojku i kažeš joj da nije primarno obučena, to je već brutalnost, jer ti koristiš svoju moć”, kaže ona.

Dodaje da je ovog puta jedno hapšenje imalo loš ishod i za to se saznalo i pokrenulo ljude.

„Policija za moral nije deo naše policije, oni imaju kombi koji liči na policijski. Međutim, oni jesu deo državnog sistema i njihov posao je da privode žene koje u gradu nisu prikladno obučene ili su sa partnerom koji nije njihov legalni partner ili ljude ko su pripadnici LGBTQI”, objašnjava Goli.

A šta uopšte znači biti prikladno obučen?

Nošenje hidžaba – bolje je za tebe

Na pitanje da li je nošenje hidžaba pisano pravilo, naša sagovornica kaže da nije lako odgovoriti.

„Ako pričamo o Kuranu, tamo piše da žene treba da stave svoje marame blizu svoje glave i vrata, jer je bolje za njih. Ne kaže prekrij se, nego približi. Kaže ‘uradite, jer ako je bliže, bolje je’, ne kaže ‘morate da uradite to, i ako ne uradite treba da budete kaženjene’”, objašnjava ona.

Sa druge strane, ona navodi da iako ne postoji pisano pravilo, ukoliko se žena oblači neprimereno, muž može zbog toga da se razvede od nje.

Goli objašnjava da po tim „pravilima” ruke moraju budu pokrivene do šaka, a noge do čarapa, da mogu da pokažu svoje lice i kožu, ali da je bitno da im kosa bude pokrivena maramom.

„Kada su uhapsili tu devojku, jedna od žena koja je bila na licu mesta rekla je da su je uhapsili jer se videla njena kosa i to nije bilo primereno”, kaže ona i dodaje da je to razlog zašto žene na protestu seku svoju kosu, tako pokazuju svoj bes.

Ona dodaje da ukoliko žena ima obrijanu glavu ne mora da nosi maramu.

„Ako je kosa nešto što smeta muškarcima, onda evo – nema kose. Nas godinama uče da moramo da nosimo hidžab, jer moramo da pokrijemo sebe zbog mušakraca. Ako ne nosimo hidžab, i muškarac vidi tvoju kosu i tvoje telo, on se uzbudi i ima pravo da te siluje. To je nešto sa čim smo mi odrasle”, kaže Goli.

Nije slučajno što je baš kosa postala simbol ženskog protesta u Iranu. 

„Kosa deo lepote i važna je u našoj kulturi. Žene vole svoju kosu, a muškarci je vole još više”, objašnjava nam naša sagovornica.

Žene traže promenu sistema

Iako je protest počeo protiv tog posebnog organa „policije za moral”, koja, prema rečima naše sagovornice, svaki put kada se incident desi ima podršku i vrhovnog vođe i predsednka, već drugi dan protesta fokus se usmerio na promenu sistema.

„Naziv države je Islamska Republika Iran. Biti levičar, desničar, komunista, ili kako god sve ljudi sebe nazivaju ovih dana, to nije ništa u Iranu, jedino se veruje u vođu i šerijatski zakon”, navodi naša sagovornica.

Ona objašnjava da najveću moć ima vođa, trenutno je to Ali Hamnei.

Međutim, ako se on promeni, nisu ljudi ti koji se se pitaju ko je sledeći, već Savet stučnjaka, koji prema rečima naše sagovrnice ovakava ograničavajuća pravila smatra normalnim.

„Pošto se oni pitaju ko će biti sledeći, neće se ništa promeniti, ako menjamo samo lidera, verovatno neće biti neke promene, možda bude još gore”, kaže ona.

Ali dodaje da je jedina šansa da Islamska Republika Iran organizuje referendum i da građani Irana odluče da li žele da budu Islamska Republika Iran ili samo Iran.

„To bi značilo da Islamska Republika mora da menja sve ovo što radi više od 40 godina, a to je temelj svega. Nije to pitanje poput toga da li biti deo Evropske unije i i da li će se ili neće desiti Bregzit, to je promena svega na čemu je građena država”, zaključuje Goli.

***

Naša sagovornica smatra da su žene one koje će napraviti promenu.

„Žene su hrabrije od muškaraca, ali su one bile sputavane od svojih očeva, muževa ili majki. Sada toga više nema“, kaže ona. 

Dodaje da je ova generacija nije drugačija, samo ima pristup drugim platformama.

Jedna rečenica se, zaključuje naša sagovornica, često čuje u Iranu ovih dana:

„Žena kojoj zatvoriš usta i zavežeš ruke, rodiće devojčice koje imaju krila da lete“. 

Tekst u originalu možete naći putem sledećeg linka: https://www.istinomer.rs/analize/nase-majke-se-mozda-nisu-bunile-ali-su-...

Atina tokom poslednjih godinu dana sprovodi projekat Zagovaračka grupa žena izbeglica uz podršku Rockefeller Brothers fondacije.