Kako unaprediti bezbednost i sigurnost žena žrtava nasilja

Rodno zasnovano nasilje nije izolovani problem pojedinaca koji treba da ostane u četiri zida, nego problem čitavog društva koji zahteva sveobuhvatan i umrežen odgovor svih građana i građanki. Posebnu odgovornost nose oni koji svojim radom i zalaganjem mogu i moraju da doprinesu da se žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja pruži adekvatna i blagovremena pomoć i podrška, ali i obezbedi kontinuitet  u borbi protiv svih oblika nasilja. 

Sigurne kuće su za mnoge žene često jedino utočište koje može da im pruži neophodnu sigurnost i bezbednost. Pomoć i podrška pre svega žrtvama, ali i stručnim radnicima u Sigurnim kućama treba da postane prioritet svakog društva. Odraz snage jednog društva jeste način na koji ono brine o deci, starima, žrtvama nasilja, kao i onima koji ne mogu sami i bez pomoći drugog. Naročitu pažnju u pružanju pomoći i podrške treba da preuzmu akteri kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, kako bi sva Prihvatilišta imala ujednačen kvalitet usluga, ali i kako bi se omogućila podrška žrtvama da što samostalnije nastave život i kada izađu iz Prihvatilišta. 

Udruženje „Atina“ je u periodu od januara do aprila 2023. godine organizovalo sastanke sa predstavnicima Prihvatilišta za žrtve nasilja u Leskovcu, Nišu, Kragujevcu, Vranju i Priboju, kako bi zajednički mapirali izazove i probleme sa kojima se suočavaju Prihvatilišta ne samo u svakodnevnom funkcionisanju, nego i u vezi sa održivošću ovih usluga na lokalnom nivou. Pružanje usluga je zavisno od donosioca odluka na lokalnom nivou - lokalnih samouprava, kao i od mogućnosti konkretnih budžetskih izdvajanja za rad i funkcionisanje, ali i raspoloživosti drugih specijalizovanih usluga koje (ne) postoje u zajednici. 

Nakon ovih sastanaka, u periodu od aprila do juna 2023. godine, u cilju sagledavanja šire slike, izazova, potreba i mogućnosti u Leskovcu, Nišu, Kragujevcu, Vranju i Priboju, organizovani su multisektorski sastanci, na kojima su učešće uzela 73 predstavnika različitih institucija i organizacija. Pored rukovodilaca i stručnih radnika Prihvatilišta za žrtve nasilja, sastancima su u svim pomenutim gradovima prisustvovali donosioci odluka iz različitih lokalnih institucija, predstavnici zdravstvenih i obrazovnih ustanova, centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, Crvenog krsta, javnih tužilaštava, Osnovnih sudova, Kancelarija za mlade, i predstavnici specijalizovanih nevladinih organizacija koje pružaju podršku žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja na lokalnom nivou. Sastanci su uključili i privatne privredne subjekte i firme koje mogu da doprinesu ekonomskom osnaživanju i samostalnosti žena koje su preživele nasilje, kroz različite oblike obuka i zaposlenja.  

Fotografija: UG "Atina", Leskovac 19. aprila 2023. godine

Fokus ovih multisektorskih sastanaka i okupljanja različitih aktera bio je na uspostavljanju mreže pomoći i podrške na lokalnom nivou, kako bi se omogućila kontinuirana podrška za žrtve nasilja u porodici, ne samo tokom boravka u Prihvatilištu već i nakon izlaska iz istog. Tokom sastanaka su razmenjeni primeri dobre prakse koji postoje u zajednici, ali i problemi i izazovi s kojima se svi suočavaju u radu. Tokom svih održanih sastanaka, fokus diskusija je bio usmeren na pitanje koje su najbolje strategije za unapređenje  bezbednosti i sigurnosti žena koje su preživele nasilje i kako omogućiti da samostalno nastave život u bezbednom okruženju i nakon izlaska iz sigurne kuće. 

Prisutni su se složili da je neophodno kontinuirano raditi, umrežavati se, uspostavljati i jačati mreže svih relevantnih aktera, od kojih će svako iz svog domena rada i nadležnosti raditi na stvaranju okruženja u kom će žrtve porodičnog nasilja imati mogućnost izbora i kreiranja svog života u skladu sa svojim potrebama. Potreba da se kreira mreža podrške uz aktivnu participaciju žena koje imaju iskustvo nasilja prepoznata je na svim sastancima koji su održani. 

Fotografija: UG "Atina", Vranje, 19. aprila 2023. godine

Svi prisutni su se složili da mere borbe protiv nasilja moraju biti konkretne i kontinuirane. Preporuke i zaključci koji su nastali kao rezultat ovih sastanaka mogu da se objedine i primene u pojedinačnim gradovima, ali i na svim nivoima borbe protiv porodičnog nasilja, a to su neophodnost kreiranja plana i povezivanja podrške za žene koje napuštaju sigurnu kuću; zapošljavanje većeg broja stručnih radnika u Prihvatilištima za žrtve nasilja; podsticanje razvoja i veće aktivnosti nevladinog sektora kao ključnih aktera i partnera u podršci žrtvama; unapređivanje i jasna komunikacija i nadležnosti Prihvatilišta za žrtve nasilja i nadležnih centara za socijalni rad; ekonomsko osnaživanje i obuke za razvoj veština i znanja kod žena koje su preživele nasilje; bolja povezanost s Nacionalnim službama za zapošljavanje; kreiranje pogodnog tla za razvoj socijalnog preduzetništva kao mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja; formiranje i formalizovanje različitih grupa poslodavaca koji imaju mogućnost zapošljavanja ranjivih grupa; kao i efikasnije lokalno umrežavanje i formalizovanje saradnje putem potpisivanje protokola o saradnji između aktera koji pružaju podršku žrtvama porodičnog nasilja radi intenzivnije i direktnije saradnje u budućnosti.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Sigurnost žena i devojčica u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Britanske ambasade.