Fotografija: Ahmed akacha / Pexel

Ko su “devojčice u pokretu”?

Svesni smo činjenice da su migracije jedno od ključnih pitanja našeg doba, i svi smo čuli priče o migrantima koji napuštaju svoje matične zemlje u potrazi za azilom, bezbednošću ili prosto boljim ekonomskim prilikama. Međutim, postoji jedna grupa migranata o kojoj se retko govori – a to su devojčice. Ko su “devojčice u pokretu”? Zašto migriraju? I zašto moramo obratiti pažnju baš na njihove priče?

Analize o “devojčicama u pokretu”

Organizacija Save the Children je, zajedno sa svojim lokalnim partnerima širom sveta uključujući i Atinu, sprovela niz pojedinačnih istraživanja o devojčicama u pokretu.  Na osnovu ovih regionalnih studija, nastalo je i jedno sveobuhvatno istraživanje pod nazivom “Devojčice u pokretu”, a od njega je sačinjen i tzv. globalni sažetak. On nam omogućava da identifikujemo trendove i izazove sa kojima se devojčice širom sveta suočavaju tokom migracija.

Profil “devojčica u pokretu”

Ovo istraživanje zasnovano je na svedočanstvu 104 devojčice iz južne Afrike, Latinske Amerike, i sa Balkana. Učesnice u istraživanju bile su starosti između 7 i 23 godine, što znači da istraživanje obuhvata iskustva iz perspektive devojčica, tinejdžerki, ali i mladih žena.

Zašto je fokus ovog istraživanja bio isključivo na devojčicama? Zato što se procenjuje da je oko 18 miliona devojčica starosti do 19 godina migriralo preko međunarodnih granica, a među njima i 2,5 miliona onih koje su mlađe od 14 godina. U zemljama u razvoju devojčice čine jednu petinu migrantkinja, ali u nekim regionima – kao što su podsaharska Afrika i Centralna Amerika – čine skoro 30%, odnosno 32% svih migrantkinja. Zapravo, u podsaharskoj Africi su devojčice migrantkinje brojnije od dečaka. U drugim regionima, devojčice su takođe veoma zastupljene među decom u pokretu, uključujući i grčka ostrva, gde one čine 41% dece migranata.

Ovi brojevi nam govore da su “devojčice u pokretu” daleko od izuzetka – u mnogim regionima širom sveta one migriraju više od dečaka ili mladića, uprkos svim dodatnim rizicima sa kojima se suočavaju. Međutim, njihova iskustva su nam i dalje uglavnom nepoznata.

Zašto ne čujemo više o “devojčicama u pokretu”

Jednostavno rečeno, o devojčicama u pokretu ne čujemo više zato što o njima ima izuzetno malo podataka. Do sada istraživači i kreatori javnih politika uglavnom nisu posvećivali dužnu pažnju “devojčicama u pokretu”. One su retko ciljna grupa politika ili programa podrške. Umesto toga, često se zajedno sa dečacima smeštaju u opšte kategorije „maloletnika bez pratnje” i „dece migranata”, ili su uključene u opštu kategoriju žena migrantkinja. To znači da, ukoliko ne primenjujemo konkretnu rodnu perspektivu, kao i perspektivu zasnovanu na pravima deteta, možemo u potpunosti da previdimo ove devojčice i specifičnost njihovog položaja. Čini se da je “devojčice u pokretu” teško kategorizovati jer su one istovremeno migranti, ženskog roda, deca ili mladi – dakle, tri ukrštena identiteta koja se ne uklapaju ni u jedan stereotip.

Zašto su devojčice u pokretu?

Kao i kada su u pitanju druge grupe migranata, za migraciju devojčica ne postoji samo jedan razlog. Pa ipak, ovde se uočavaju određeni trendovi. Na primer, mnoge devojčice migriraju da bi izbegle siromaštvo, kao i zbog nestašice hrane, i to ih navodi da traže posao van granica svoje države. Drugi značajan razlog za migraciju jesu nasilje i nesigurnost, naročito rodno zasnovano nasilje, kao u slučajevima partnerskog nasilja i prisilnih brakova. Devojčice, a često i njihove porodice, shvataju da im život u siromašnim, nesigurnim i nasilnim uslovima neće pružiti mogućnosti koje su im potrebne da napreduju – ili čak možda i da prežive.

Važno je, međutim, napomenuti, da bez obzira na to što je većina devojčica izjavila da su dobrovoljno donele odluku da migriraju, same ili zajedno sa svojim porodicama, ostale devojčice nisu bile u prilici da odlučuju o tome. U nekim slučajevima, devojčice migriraju čak i ne znajući svoje konačno odredište. Grubo rečeno, postoji veliki i uznemirujući jaz između devojčica bez pratnje i sa pratnjom, kao i između starijih i mlađih devojčica.

Ne možemo smestiti sve “devojčice u pokretu” u isti kalup

“Devojčice u pokretu” su veoma raznolika grupa, i nju čine devojčice sa mnoštvom različitih iskustava. Mnogi faktori, kao što su poreklo, starost, etnička pripadnost, majčinstvo, invaliditet, seksualna orijentacija i jezik, mogu uticati na migraciju devojčica u pokretu, njihove resurse, mogućnosti, izazove i prepreke. Stoga, politike i programi kojima su u fokusu “devojčice u pokretu” moraju uzeti u razmatranje i prilagoditi se različitim potrebama devojčica. Na primer, za jednu devojčicu, pristup obrazovanju može biti najveća briga, dok za drugu to može biti pristup nezi za njeno dete.

Takođe, moramo izbeći i da sve “devojčice u pokretu” posmatramo ili kao „pobednice“ ili „žrtve“. “Devojčice u pokretu” su često nezavisne i otporne, ali je presudno poštovati njihove izbore. Sasvim sigurno se moramo fokusirati i na nedostatak podrške i resursa koji su im dostupni, i načine na koje to sve čini njihovo putovanje mnogo težim.

Iako većina devojčica pažljivo planira svoja putovanja i uverene su da razumeju rizike, ništa ih ne može pripremiti za samostalno putovanje. Devojčice su izložene brojnim rizicima, od teških uslova putovanja, preko pljački, do rodno zasnovanog nasilja koje, nažalost, prati sva njihova iskustva migracija. Da bi se suočile sa ovim rizicima, devojčice pronalaze strategije za preživljavanje, ali ne idu sve u njihovu korist – na primer, odrasle osobe koje se smatraju zaštitnicima često mogu postati počinioci nasilja.

Međutim, jedna stvar je zajednička “devojčicama u pokretu” i svim ostalim devojčicama na svetu – one cene i čuvaju svoje prijateljice i često će se sprijateljiti sa drugim devojčicama u pokretu tokom svog putovanja.

Šta je potrebno “devojčicama u pokretu”

Za devojčice u pokretu, nedostatak ličnih dokumenata i stalna pretnja nasiljem tokom putovanja, ali i u zemljama krajnje destinacije gde su često žrtve ksenofobije, znači da se suočavaju sa preprekama u pristupu osnovnim uslugama i da trpe kršenja i zloupotrebe ljudskih prava.

Prema globalnom sažetku ovog izveštaja, da bismo odgovorili na potrebe “devojčica u pokretu”, moramo slušati same devojčice, prepoznajući njihovu različitost i izazovne narative koji ih posmatraju samo kao „žrtve“ ili „pobednice“. Takođe, rodna analiza mora biti prioritet u svim programima zaštite i podrške i zagovaranju za njihova prava, dok se rodno zasnovana prevencija i reagovanje moraju prepoznati kao ključni aspekt programiranja i kreiranja politike usmerene na decu. Iznad svega, moramo da se pobrinemo za to da “devojčice u pokretu” više ne budu nevidljive, već prepoznate i podržane u svoj svojoj različitosti.

Organizacije Atina i Save the Children godinama unazad ulažu napore u cilju poboljšanja položaja “devojčica u pokretu”, naročito kroz pružanje direktne pomoći i podrške koja je prilagođena njihovim potrebama. U sklopu projekta “Pipi danas” sprovode se opsežne aktivnosti na sveobuhvatnoj podršci ovim devojčicama da ostvaruju svoja prava, ali i zagovaračke aktivnosti usmerene na unapređenje njihovog položaja. Projekat je podržan od strane švedskog Save the Children-a i oslanja se na ideje koje je proklamovala najpoznatija književna ličnost švedske spisateljice Astrid Lindgren, devojčica Pipi Duga Čarapa.